Branko Radičević – KAD MLIDIJAH UMRETI

KAD MLIDIJAH UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada, Zelenoga više ja nikada Videt neću! Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabačko koleno! Dođe doba da idem u groba. Zbogom, žitku, moj prelepi sanče! Zbogom, zoro, zbogom, beli danče! Zbogom, svete, nekadanji raju. — Ja sad moram drugom ići kraju! O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gledô tvoje sunce jarko, — Slušô groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reci i tvojem izvoru, — Mog života vir je na uviru! O, pesme…

Branko Radičević – BOLESNIKOV UZDISAJ

BOLESNIKOV UZDISAJ Je l’ to danak, kad mu vedla nesta? Je l’ to sunce, otkad sijat presta? Što l’ potmolo tako u me gledi, Tako hladno, da mi s’ srce ledi? Je l’ to vreme što je posustalo, Što s’ ne miče, što l’ se skoturalo Kao zmija na mojim prsima? Al’ je hladno, uh al’ mi je zima! Kad koračim, je l’ ovo zemljica Što l’ šoboće kô kakva grobnica? Slušaj, slušaj, je l’ me kogod zvao? Ona, ona, — brže, što sam stao? Branko Radičević Video: Pesmu Branka Radičevića govori Petar Kralj (04:52)

Tomas Sterns Eliot – HIPOPOTAM / T.S. Eliot – The Hippopotamus

Tomas Sterns Eliot – HIPOPOTAM / Pesme (1920)// T.S. Eliot (1888–1965).- The Hippopotamus (Poems.1920.) Pesmu govori Petar Kralj. Tekst / Lyrics: HIPOPOTAM I kada se ova poslanica pročita kod vas, učinite da se pročita i u Laodikijskoj crkvi. Plećati hipopotam, što se Po blatu valja, blato stresa, Nama bi čvrst učinio se, No on od krvi je i mesa. Slava je plot, ne izdržava Potresa nervnog iskušenje; A ne zataji Crkva Prava Jer njezin temelj je od stene. Hipov će korak da zabludi Dok materijalna sredstva stiče; Ne mora Crkva da se trudi, Njoj dividenda sama niče. Ne može Potam…

Laza Kostić – Santa Maria della Salute (Tekst)

Santа Maria della Salute Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri, nebesnice, vrelo milosti, što ti zemaljski sagreši stvor: Kajan ti ljubim prečiste skute, Santa Maria della Salute. Zar nije lepše nosit lepotu, svodova tvojih postati stub, nego grejući svetsku grehotu u pepô spalit srce i lub; tonut o brodu, trunut u plotu, đavolu jelu a vragu dub? Zar nije lepše vekovat u te, Santa Maria della Salute? Oprosti, majko, mnogo sam strado, mnoge sam grehe pokajo ja; sve što je srce snivalo mlado, sve je to…

Laza Kostić – Među javom i med snom

Među javom i med snom Srce moje samohrano, Ko te dozva u moj dom? Neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Srce moje, srce ludo, šta ti misliš s pletivom? Ko pletilja ona stara, dan što plete, noć opara, među javom i med snom. Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom! Što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom! 1863. Laza Kostić (1841-1910)

Vladislav Petković Dis – MOŽDA SPAVA

MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao; Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za buđenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kreće u umrlu noć. U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru…