• facebook
  • youtube
Đorđe Balašević – YU Rock Enciklopedija 1960-2006 – Petar Janjatović

Đorđe Balašević – YU Rock Enciklopedija 1960-2006 – Petar Janjatović

  • Posted on: 22/04/2018
  • By:

BALAŠEVIĆ ĐORĐE
(Novi Sad) 

Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je napustio u trećem razredu pa je ispite polagao vanredno. Upisao je geografiju, jer, po sopstvenom priznanju, na diferencijalnim ispitima nije bilo matematike. Osnovna ambicija u srednjoj školi bila mu je da postane fudbaler. Ali kada je kao sedamnaestogodišnjak ležao bolestan, pojava jedne muve u sobi ga je inspirisala da komponuje svoju prvu pesmu „Otkud muva“. Zatim je počeo da piše prepeve stranih hitova za emisiju „Muzički klub“, a sa drugarom koji se snalazio na gitari, otpočeo je i zajednički rad. Godine 1977. pristupio je akustičarskoj grupi Žetva sa kojom je septembra te godine snimio neobavezan tango „U razdeljak te ljubim“. Pesma je preko noći postigla ogromnu popularnost tako da je singl prodat u oko 180.000 primeraka. Žetva je vrlo brzo počela da se pretvara u festivalsku grupu strpanu u orkestarske aranžmane, pa ih početkom 1978. godine Balašević napušta i sa Vericom Todorović osniva Rani mraz. Budući da se nisu rastali kao prijatelji, novu grupu je nazvao inspirišući se sibirskom poslovicom: „Ako se nadaš dobroj žetvi, čuvaj se ranog mraza“. Žetva zatim objavljuje LP „Vreme žetve“ (RTV LJ 1979.) i prestaje sa radom. Sa pesmom „Moja prva ljubav“ Rani mraz učestvuje na festivalu Opatija ’78. Kroz Rani mraz je prolazilo puno muzičara, a gitaru je jedno vreme svirao i fudbaler Slobodan Pavković. Tokom 1978. godine izbacuju seriju hit singlova, meteroskom brzinom osvajaju tržište i postižu impresivne tiraže. Balaševićevi emotivni tekstovi i jednostavne melodije donose osveženje na posustaloj zabavnoj sceni, a predstavljaju i dobru spregu sa pop muzikom. Uoči snimanja pesme „Računajte na nas“ pridružuju im se bivši članovi grupe Suncokret Biljana Krstić i Bora Đorđević. Zahvaljujuci drugačijem tretmanu revolucije u odnosu na uobičajene soc-realističke pesme, „Računajte na nas“ ubrzo biva promovisana u generacijsku himnu koja se troši u svakoj pogodnoj prilici. A tada ih je bilo napretek.Posle dva meseca rada sa Ranim mrazom, leta 1978. godine, Bora Đorđević napušta grupu svestan razlike u autorskom senzibilitetu između njega i Balaševića i formira Riblju čorbu. Uoči snimanja debi albuma grupu napušta i Verica Todorović. Budući da je još kao tinejdžer bio veliki poštovalac Korni grupe, Balašević produkciju i aranžmane na albumu „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu“ prepušta bivšim članovima ove grupe, gitaristi Josipu Bočeku, a kao studijski muzičari tu su basista Bojan Hreljac, bubnjar Vladimir Furduj, klavijaturista Sloba Marković i saksofonista Mića Marković. Sa ploče se izdvajaju pesme „Sve je dobro kad se dobro svrši“, gde se kao gost pojavljuje violinista Jovan Kolundžija, „Mnogo mi znači to“, „Neki novi klinci“, „Drago mi je zbog mog starog“. U njima se ostvaruje kompletan okvir formule za buducnost: nostalgija, nežne slike i baladičnost uz razrađenu fabulu. Tokom leta 1979. godine Balaševic i Biljana Krstić nastupaju po Jugoslaviji, a prati ih grupa Neoplanti za koju Balašević povremeno piše tekstove. Na koncertima, između pesama, Balaševic drži duge monologe na aktuelne teme, kao što je susret sa fantomskim vozačem „poršea“ na beogradskom trgu Slavija a neizbežna je i proširena verzija „Snaše na salašu“ koja poprima karakter duhovite monodrame. Sa njim se na nekim svirkama pojavljuju pesnici Mika Antić i Pero Zubac. Na festivalu Split ’79. Balaševic osvaja prvu nagradu pesmom „Panonski mornar“. Septembra 1979. godine svoju popularnost potvrđuje na osam rasprodatih koncerata u beogradskom Domu sindikata. Tokom 1980. godine služi JNA u Zagrebu i Požarevcu gde glumi u TV seriji „Vojnici“. U to vreme Zdravku Čoliću daje pesmu „Zbog tebe“ i neke tekstove za album Srebrnih krila „Sreo sam ljubav iz prve pjesme“.

Krajem godine izlazi album „Odlazi cirkus“ i to je poslednja ploča pod firmom Rani mraz. Aranžmane za pesme su radili Josip Boček i Gabor Lenđel a ona donosi seriju hitova: „Priča o Vasi Ladačkom“, „Mirka“, „Menuet“, „Život je more“. Razočaran pratećim elementima scene, Balaševic tada najavljuje da će se povući iz medija, da planira redovno objavljivanje ploča, ali bez intervjua i uobičajene gužve.
Počekom 1982. godine objavljuje album „Pub“ kojim zvanično započinje solo karijeru. Ploča opet beleži uspešne pesme „Boža zvani Pub“, „Pesma o jednom petlu“, „Lepa protina kći“, „Ratnik paorskog srca“. U TV seriji „Pop Ćira i pop Spira“ tumaci šarmantnu ulogu berberina Šace. Zimu 82./83. godine provodi na turneji i prvi put rasprodaje beogradski Sava centar.

Polovinom decembra 1983. godine objavljuje LP „Celovečernji The Kid“ sa pesmama „Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja“, „Neko to od gore vidi sve“, „Blues mutne vode“, „Lunjo“, „Don Francisko Long Play“.
Sledeci LP „003“ donosi nove hitove: „Slovenska“, „Al’ se nekad dobro jelo“, „Badnje veče“, „Olivera“. Kao i prethodne, i ovu ploču je producirao Josip Boček.

Sledeći album „Bezdan“ Balašević radi sa ekipom koja će mu ubuduće biti redovna studijska i koncertna potpora. LP producira Đorđe Petrović, a za aranžmane je zadužen klavijaturista Aleksandar Dujin. Tada prvi put u studiju uspeva verno da zabeleži senzibilitet svojih pesama a posebno je upečatljiv u temama „Ne lomite mi bagrenje“, „Bezdan“, „Slow motion“ i „Ne volim januar“.
Na duplom živom albumu „U tvojim molitvama – balade“ našli su se snimci sa uspešnih koncerata u Zetri (Sarajevo, novembar 1986.), Ledenoj dvorani (Zagreb, novembar 1986.), Sava centru (Beograd, decembar 1986.), Studiju M (Novi Sad, maj 1987.) i Šalati (Zagreb, jul 1987.). Uz snažnu potporu publike Balaševic je otpevao neke od svojih najupečatljivijih balada, a jedina nova pesma „Samo da rata ne bude“ snimljena je u studiju uz pomoc dece iz obdaništa „Sonja Marinković“ i osnovne skole „Đ.Natošević“ iz Beograda.

Sličnom muzičkom linijom Balašević nastavlja na ploči „Panta rei“. Tako u pesmi „Soliter“ analizira političko-nacionalno stanje u tadašnjoj Jugoslaviji, blues formu razrađuje u „Neki se rode kraj vode“ i „Nemam ništa s tim“, lična preispitivanja u „Starim“ i „Jednom su sadili lipu“ a odgovor na „Računajte na nas“ i svoje aktuelno viđenje druga Maršala formuliše u pesmi “ Requiem“.

LP „Tri posleratna druga“ koji je dobio podnaslov „Muzika iz istoimenog romana“ snimaju 1989. godine Dujin, basista Aleksandar Kravić i muzičari iz Rijeke, gitarista Elvis Stanić (ex Linija 32, Denis & Denis, Dr Doktor) i bubnjar Tonči Grabušić. Na toj ploči Balašević se pozabavio karikiranom rap formom u „Sugar rap“, etno zvukom u „Devojka sa čardaš nogama“ a ponudio je svoje osećajne iskaze u „Kad odem“, „D-moll“, „Ćaletova pesma“, „Saputnik“, „O bože“.

Na snimanju ploče „Marim ja…“ pored redovnih saradnika, u novosadskom studiju juna 1991. godine učestvuju Davor Rodik (pedal steel gitara), Nenad Januzovic (udaraljke) i Josip Kiki Kovač (violina). Ploča donosi pesme „Nevernik“, „Divlji badem“, „Ringišpil“ i druge.

Sa početkom rata Stanić i Grabušić prekidaju saradnju sa Balaševićem i 1991. godine pokreću jazz rock sastav Elvis Stanić group. Stanić je, inace, studirao jazz kompoziciju na univerzitetu Berkli u Americi, radio je mjuzikle i predstave za decu. Objavio je instrumentalni CD „Terra Sacra“ (Croatia Records 1997.), a u pripremi je ploča sa materijalom iz mjuzikla „Slomljeno jato“. Ratne godine Balašević provodi sklonjen od javnosti i mobilizacije budući da vojne vlasti pokazuju veliku volju da ga pošalju na front, tako da za Novu 1992. godinu iz sasvim razumljivih razloga ne dolazi u Sava centar.

CD „Jedan od onih života…“ snima krajem 1993. godine sa stalnim saradnicima: Aleksandar Dujin (klavir), Dušan Bezuha (gitara), Đorđe Petrović (klavijature), Aleksandar Kravić (bas), Josip Kovač (saksofon) i Dragoljub Đuričić (bubnjevi). Ploča donosi optimisticki hit „Ja luzer?“, ali i pesme inspirisane ratnim tragedijama „Čovek sa mesecom u očima “ i „Krivi smo mi“. U isto vreme objavljen je CD „Najveći hitovi“ na kome su pesme iz perioda od 1986. godine i sam Balašević ih je odabrao za kompilaciju. U to vreme njegovi koncerti postaju pravna javna čistilišta, budući da govori vrlo oštre, ali duhovite priče sa jasnim opozicionim stavovima.

Posle duže pauze CD „Na posletku“ objavljuje početkom 1996. godine. U ekipu saradnika dolazi mladi bubnjar Petar Radmilović koji se pre toga ogledao u jazz vodama. Nove pesme „Regruteska“, „Namćor“, „Drvena pesma“, „Dođoška“ snimljene su uglavnom na akustičnim instrumentima uz ucešće gudača „Svetog Đorđa“, a upotrebljeni su fagot, oboa, truba i violina koje verno dočaravaju atmosferu Balaševićevih stihova.

U Sloveniji je objavljen živi CD „Da l’ je sve bilo samo fol?“ (D Moll 1997.) snimljen na koncertu održanom 6. decembra 1996. godine u Mariboru.

CD „Devedesete“ Balašević je objavio kao samostalno izdanje u proleće 2000. godine i sa njega su se izdvojile politički direktne pesme „Živeti slobodno“ (posvećena narodnom pokretu Otpor). „Devedesete“, i „Lege’da o Gedi Gluperdi“ (još jedna ironija o bivšem vođi SRJ). CD je producirao Đorđe petrović, a novi saksofonista postao je Gabor Bunford. CD „Dnevnik starog momka“ je potpuno lišen političkih tema, sve pesme su ljubavne, nazvane po ženskim imenima i predstavljaju uspomene jednog starijeg momka na devojke iz prošlosti. Dupli kompilacijski disk „Ostaće okrugli trag na mestu šatre“ sadrži izbor pesama iz kompletne balaševićeve karijere. Pesme iz starijeg perioda je ponovo snimio i na njima izvršio manje tekstualne intervencije. Na osnovu pesme „Priča o Vasi Ladačkom“ glumac Ljubiša Samardžić je režirao film „Jesen stiže, dunjo moja“ za koji je muziku trebalo da radi Balašević. Do saradnje nije došlo, a balašević je na disku „Rani mraz“ objavio teme planirane za film. Ponovo je snimio „priču o Vasi L.“ a ona je dobila i akustičnu instrumentalnu verziju. Vojvođanski motivi posebno su naglašeni u temi „Maliganska“ koju je pod imenom „Đoletova pesma“ već snimila grupa Apsolutno romantično na disku „Naša ulica u nebo se penje“ (PGP RTS 2003.). Tu pesmu Balašević je pod imenom „Dajte mi vina“ napisao na početku karijere i bez uspeha je ponudio Zvonku Bogdanu. Pored redovnih saradnika, na snimanju novih pesama učestvovali su hor „Svetog Đorđa“, Zoran i Pera Alvirović (Apsolutno romantično), Andrej Maglovski (harmonika), Stevan Mošo (prim), Beni Čibri (kontrabas) i drugi. U pesmi „Tvoj neko“ uz Balaševića su pevali Agota Vitkai Kučera (sopran) i violinista Ignac šen.

U Sava centru, svom tradicionalnom prostoru, Balašević je započeo sa četiri nastupa koje je održao oktobra i novembra 1982. godine. Prvobitna ideja je bila da tokom godine nastupa jednom mečecno i da publici uz svirku nudi i redovne komentare. Kako su prvih šest nastupa bili vrlo uspešni, došlo se na ideju da organizuje novogodišnje koncerte što je, najviše zahvaljujući publici, pretvoreno u tradiciju. Ti koncerti su svake godine izazivali sve veće interesovanje, tako da je Balašević u zimu 96/97. godine imao deset rekordnih rasprodatih svirki, te je zaključno sa tom serijom u Sava centru nastupao oko osamdeset puta. Stoti beogradski nastup održao je decembra 2000. godine u Narodnom pozorištu u organizaciji narodnog pokreta Otpor. Pesma „Sloboda ne“ koju je snimio još u jesen 1992. godine, prvi put je zvanično objavljena na kompilacijskom disku „Nas slušaju svi, mi ne slušamo nikoga!“ (Radio Index 1997.) izdatog povodom građanskog protesta koji se odvijao u zimu 96/97. godine.
Slovenački sastav Zaklonišče prepeva je na svojoj kaseti „Nešto kao Džimi Hendriks“ (Shelter Records 1996.) obradio Balaševićevu „Računajte na nas“, a Voodoo Popeye je na CD-u „Voodoo Epopeje“ (Komuna 1997.) obradio pesmu „Oprosti mi Katrin“. Balašević je početkom karijere pisao pesme za Đorđa Marjanovića, Zdravka Čolića, Franu Lasića i druge.
Balasevic je tokom karijere objavio pesmaricu sa svojim tekstovima „Računajte na nas“, roman „Tri posleratna druga“ (1991.), knjigu novinskih komentara „I život ide dalje (sve dalje odavde…)“ (United Media 1993.) i knjigu „Dodir svile“ (Biblioteka „Žarko Zrenjanin“ 1996.) u kojoj je izbor tekstova sa ploča i priče o nastanku pojedinih pesama i song book „… I od dva-tri akorda (jer ni ne umem bolje ja)…“. Roman „Jedan od onih života“ (Prometej 1997.) bavi se periodom od 1. do 15. novembra ratne 1991. godine, a knjigom „Kao rani mraz“ (Salayka, 2006.) je najavio snimanje istoimenog filma. Balašević je napisao scenario i tumačio glavnu ulogu u TV seriji „Specijalna redakcija“, glumio u TV serijama „Vojnici“, „Pop Ćira i pop Spira“, „Panonski mornar“, i u filmu „Vojnici“. Za svoj rad dobio je Nagradu punoletstva, Oktobarsku nagradu Novog Sada, Estradnu nagradu Jugoslavije, nagradu za literarni doprinos u oblasti estrade na „Domanovićevim danima satire“, nagradu Todor Manojlović za poseban umetnički senzibilitet i nagradu grada Novog Sada za 1999. godinu. Balašević je 7. i 8. februara 1998. godine održao humanitarne koncerte u sarajevskoj Skenderiji. Tim povodom, visoki komesar UN za izbeglice, Sadako Ogata, proglasila ga je ambasadorom dobre volje UNHCR-a. U tom svojstvu je krajem oktobra 2000. godine na poziv generalnog sekretara UN Kofi Anana, govorio na godišnjoj skupštini ambasadora dobre volje u Njujorku. Tokom poslednjih godina sa grupom često nastupa po svetu. Ploče „Bezdan“, „Panta Rei…“ i „Tri posleratna druga“ reizdate su u okviru box seta „Đorđe Balašević“ (City Records 2004.). Na DVD izdanju „mater vetru“ objavljeni su snimci sa koncerta i nastupa tokom 2004. i 2005. godine.

Aleksandar Dujin je u okviru grupe California koju su činili saksofonista Josip Kovač, basista Aleksandar Kravić, perkusionista Uroš Šećerov i bubnjar Miroslav karlović snimio ploču „California“ (PGP RTB 1988.) na kojoj su njegove instrumentalne jazz kompozicije. Josip Kovač je preminuo avgusta 2001. godine.

Petar Janjatović – Ex YU ROCK enciklopedija 1960- 2006 (drugo dopunjeno izdanje)