• facebook
  • youtube
Sergej Jesenjin – SIROTICA (Ruska bajka)

Sergej Jesenjin – SIROTICA (Ruska bajka)

  • Posted on: 17/02/2019
  • By:

SIROTICA 
(Ruska bajka)

Siromašica je Maša,
Maša teško, teško živi,
Srdita i zla maćeha
Nedužnu je za sve krivi.

A sestrica, polusestra.
Progoni je. ne voli je,
Plače Maša u potaji,
U potaji suze lije.

Ne odbija Maša grdnje,
Bolno trpi reči proste,
A lukava polusestra
Mami-tera mnoge prosce.

Od Maše je zla maćeha
Svu prćiju oduzela,
Ne gledaju momci Mašu
Kada ide preko sela.

Nosi Maša svoj sarafan
I po danu i u veče,
A na maćehinoj kćeri
Minđuše i perla zveče.

Sašila je jednom Maša
Nov sarafan od krpica,
A na glavu vezala je
Maramu od plavog cica.

Hoće Maša da uredna
U crvkvicu Božiju stupi,
Pa maćehu tvrda srca
Moli da joj perla kupi.

A maćeha, razljućena,
Već rukave zasukuje.
Sa usana bedne Maše
Ni jedna reč se čuje.

Ode Maša ridajući,
Oh, da joj je negde zaći,
Pobegla bi i na groblje,
Al’ ne može humku naći.

Vitla sada vejavica,
Snežnim plaštom sav svet ovi,
Zavi staze i prozore,
Svud nanosi i smetovi.

Pođe Maša do doksata,
Bolno-tužna, bolno-sama.
Naokolo samo vetar,
Naokolo samo tama.

Plače Maša. steže studen,
Lupa deda-mraz o dveri,
A iz Mašinoga oka
Teku suze – ko biseri.

Virnu mesec iz oblaka
I zablista kroz noć meko,
Vidi Maša: po stubama
Posejao biser neko.

Od te sreće iznenadne
Zaigralo srce Maši
I rukama pomodrelim
Za sitni se biser maši.

Tek što stade kraj doksata –
Obrazi joj gore bledi –
A sa visokoga smeta
Trči ka njoj starac sedi.

„Ej, zastani, lepotice,
Mećava je sve zamela!
Ovde negde zaboravih
Jedan đerdan od bisera.“

Maša s tajnim uzbuđenjem
Prikri svoju grešnu želju
I reče mu uplašeno:
„Ja ga skupih u kecelju.“

I stidljivo iz kecelje,
Prikrivajuć rukom lice,
Sipa Maša sitan biser
Na zamrzle stepenice.

„Stani, dete, ne prosipaj –
Govori sad starac njoj –
Pa, zaboga, taj je đerdan,
Taj je biser samo tvoj.“

Od sreće se smeje Maša,
Od stida joj obraz gori,
A starac je gleda nežno
I ovako Maši zbori:

„Video sam, jadno dete,
Gorke suze što si lila
I kako te zla maćeha
Iz kolibe izgonila.

A u izbi tvoja sestra
Kraj zrcala sjajnog sedi
I češljajuć svoje kose
Podsmeva se tvojoj bedi.

A ti ridaš tu na tremu,
Urla mećava ko zverje.
Za nagradu ja zamrznuh
Tvoje suze u biserje.

Sažalih se, jadna moja,
Zbog obraza tvojih bledih
I dahtanjem svojim ljutim
Maćehu i ćerku sledih.

A ovo je za te suze
Što si lila niz obraz …
Jer, znaš, Maša, ja sam dobar,
Ja sam, eto, deda-mraz.“

I iščeznu ciča zima,
Maša perlu sitnu veže
I oslušnuv vejavicu
Malo zasta, pa pobeže.

A ujutro rano-rano
Kopa Maša dve grobnice.
U to vreme dvorjani su
Svud tražili lepotice.

Kralj im strogo naložio
Da pronađu lepoticu,
Da obiđu zemlje svoje,
Da dovedu i kraljicu.

Ugledali oni Mašu,
Zovu Mašu razdragani,
Al Maša je odlučila:
Prvo mrtve da sahrani.

Napravili tiho daću,
Pa odoše s njom u dalj,
I sa Mašom, siroticom,
Oženi se silni kralj.

Sergej Jesenjin