Kutak za Bistrooke
Poezija

Fridrih Šiler – RUKAVICA

RUKAVICA

Pred svojim cirkom, vrtom lavova,
čekajuć borbu ljutih zverova,
šeđaše kralj Franc. Sa njim sama
vlastela, ukras njegova trona,
i, kao venac širom balkona
tu i krug otmenih dama.

Kralj diže prst. Po tom znaku
odskoče vrata zverinjaku
i tihim hodom, ponosan sav,
iziđe lav.
Okolo obazre se,
pogleda svu arenu.
Dva puta strašno zenu
i grivom zatrese,
zatim se proteže
i leže.

Kralj opet prstom dade znak,
i s drugih vrata pade prevor jak
i divljim skokom, krvožedan,
ulete tigar jedan.
Spazivši lava sade
besno urlati stade,
snažni rep svoj pruži,
njim poče da kruži.
Zareža, strašno zinu
i oko lava – minu
oprezno, pa mumlajući,
u drugi kraj se prući.

I kralj ponovo rukom dade znak.
Tad izleteše hitro na arenu
dva leoparda u istom trenu.
Željni da strašna počne igra,
jurnu na tigra.
Grpzne ih šape dočekaše;
no tu lav – ko sila viša –
usta i riknu – sve se stiša.
I strašne mačke ove,
sve željne krvi nove,
u krug se poređaše.

A rukavica s balkona se vinu
i na krvavu upućena binu
glete:
pred samog lava slete!

I Kunigunda, gore na balkonu,
u podsmešljivom obraća se tonu
Delorgu, vitezu, pa mu zbori:
“Ako vam srce baš ljubavlju gori
i osećaji vaši su plameni
kao što stalno govorite meni,
donesite mi rukavicu onu!”
I vitez žurno dole siđe,
u strašnu arenu stiže;
i smelo, lako
iz kruga strašnog tako
on rukavicu diže.

Zaprepašćenje! Jeza prože
ritere, dame i velmože:
od straha sve pretrnu,
al’ on se s rukavicom vrnu.
I pohvala se glas zahori tu,
a Kanigunda ljupka, ispred sviju –
zahvalnost sija iz njenih očiju,
obećavajući njenu sreću svu.
On rukavicu baci joj u lice:
“Ne treba meni hvala, gospođice!”
i okrete se i napusti nju.

Fridrih Šiler (1759-1806)
Naslov originala: Der Handschuh
(Prevod: Trifun Đukić)
Izvor: Fridrih Šiler – KNJIGA POEZIJE, Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1964.




back to top
Kutak za Bistrooke