Fridrih Šiler

Fridrih Šiler – PESME, CITATI, BIOGRAFIJA

Fridrih Šiler (nem. Friedrich Schiller; Marbah am Nekar, 10. novembar 1759 — Vajmar, 9. maj 1805) je bio nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar. Svojim značajem u književnosti klasicizma i romantizma, Šiler zauzima centralno mesto u nemačkoj i evropskoj književnosti. Među velikim poštovaocima Šilerovog dela su Dostojevski, Betoven, Đuzepe Verdi i Tomas Man.

PESME

ODA RADOSTI

DITIRAMB

RUKAVICA

POKLONIK

OČEKIVANJE

MOMČE NA POTOKU

ANTIKA PUTNIKU SA SEVERA

PEVAČEV OPROŠTAJ

„Čovek se igra samo onda kada je u punom značenju reči čovek, i on je samo onda čovek kada se igra.“ (Šiler)

1759. godine rođen je veliki nemački pesnik, dramski pisac, filozof, teoretičar umetnosti i istoričar Fridrih Šiler. Prvi put sreće Getea 1788. i tada započinje njihovo veliko prijateljstvo. Na Geteov poziv krajem 1788. dolazi na Jenski univerzitet i predaje istoriju i filozofiju. Ovaj Univerzitet od 1934. godine nosi njegovo ime. Smatrao je da čovečanstvo treba vaspitavati za slobodu i to putem umetnosti, pomoću lepog. Estetsko je stavio u funkciju etičnog, a pesniku pripisivao ulogu vaspitača čovečanstva. Autor je “Ode radosti”, stihova na koje je Betoven komponovao četvrti stav svoje čuvene IX simfonije. Sa Geteom je 1799. godine osnovao „Vajmarski teatar“ i u Vajmaru je ostao do kraja života, a živeo je samo 46 godina.

DELA

Poezija

Veče (1776)
Osvajač (1777)
Elegija o smrti mladića (1780)
Oda radosti (1786)
Grčki bogovi (1789)
Umetnici (1789)
Ibikovi ždrali (1797) – balada
* Reči iluzije (1799)
Kasandra (1802)

Pozorište

Razbojnici (Die Räuber) (1781)
Fijeskova zavera u Đenovi (Die Verschwörung des Fiesco zu Genua) (1782)
Spletka i ljubav (Kabale und Liebe) (1783)
Oda radosti (Ode an die Freude) (1785)
Don Karlos (1787)
Devica Orleanska (1801)
Vilhelm Tel (Wilhelm Tell) (1804)
nemački prevod Magbeta od Vilijama Šekspira (1800)
Almanah Muza (Musenalmanach) (1797)
Valenštajn (1799)
Meri Stjuart (1800)
Verenici iz Mesine (1803)

Eseji

O estetičkom vaspitanju čoveka (Über die ästhetische Erziehung des Menschen) (1795)
Epigrami Ksenije (zajedno sa Geteom) (1797)
O odnosu životinjske prirode čoveka sa njegovim razumom (1777)
O ljupkosti i dostojanstvu (1793)
O naivnom i sentimentalnom pesništvu (1796)
Istorijska dela
Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske (Geschichte des Abfalls der Vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung) (1788)
Istoija Tridesetogodišnjeg rata, (Geschichte des dreißigjährigen Krieges) (1790)

Pisma

Pisma Kerneru, Vilhelm fon Humboltu, Geteu, itd.

Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)