Fridrih Šiler – RUKAVICA

RUKAVICA Pred svojim cirkom, vrtom lavova, čekajuć borbu ljutih zverova, šeđaše kralj Franc. Sa njim sama vlastela, ukras njegova trona, i, kao venac širom balkona tu i krug otmenih dama. Kralj diže prst. Po tom znaku odskoče vrata zverinjaku i tihim hodom, ponosan sav, iziđe lav. Okolo obazre se, pogleda svu arenu. Dva puta strašno zenu i grivom zatrese, zatim se proteže i leže. Kralj opet prstom dade znak, i s drugih vrata pade prevor jak i divljim skokom, krvožedan, ulete tigar jedan. Spazivši lava sade besno urlati stade, snažni rep svoj pruži, njim poče da kruži. Zareža, strašno zinu…

Fridrih Šiler – MOMČE NA POTOKU

MOMČE NA POTOKU Na izvoru momče sjedi pa od cveća vije splet, i on vidje, istrgnuti, gdje do cveta plovi cvet: Tako bježe moji dani, ko izvor, u dalek kraj! tako vene mladost moja brzo, kao venac taj. ne pitajte što ja tužim u ranome dobu svom! Sve se nada i veseli na osvitku proljetnom. No bezbrojne pjesme zvonke što se svuda čuju sad, u dubini mojih grudi samo teški bude jad. Našto meni radost svaka što u zlatnom maju sja? Jednu, što je vječno blizu i daleko, tražim ja. U čeznuću širim ruke mojih snova slici toj, al’ doseći…

Fridrih Šiler – DITIRAMB

DITIRAMB Verujte, nikad Bogovi ne siđu za sebe svaki. Tek Bahus počne da me vinom služi, već Amor – dete njemu se pridruži, a tu je Febus božanstveni taki, bliži se, sleće sav nebeski svet i napuni mi dupkom moju klet. Ja, čovek, reci, kako da ugostim nebeski hor? Besmrtnost sun’te u trošne mi grudi, bogovi! Smrtni šta zna da vam nudi? Uznesite me na olimpski dvor ! Jer slast prebiva u velikog Diva; nektarom nek se pehar mi preliva! Podaj mu pehar! Naliven pesniku treba da ga daš! Veđe mu rosom nebesnom poškropi da mu pred Stiksom vedri pogled…

Fridrih Šiler – POKLONIK

POKLONIK Još u proleće mladosti, ja kô mladić putnik posta’; život igre i radosti u očevoj kući osta. Sa nasleđem i imanjem vesela se rastah lika pa, s dečijim osećanjem, uzeh štaku poklonika. Moćnom nadom put mi stvoren – pouzdanje vera šalje: “Put je tebi već otvoren, putuj”, veli, “samo dalje.” Sve ka jutru… a gde stoje zlatna vrata, tu se svraća uđi –  tu sve zemno što je u večno se preobraća. Tu od tame svetlost biva, sve se menja danju noću – ali večno tu se skriva to što tražim i što hoću. Na mom putu stoje gore,…

Fridrih Šiler – OČEKIVANJE

OČEKIVANJE Da l’ to ne škripe vratanca? Da l’ prevor se čuje? O, ne! – To je šumor povetarca što kroz srebrn-lišće gre. Još lepše, krošnje, krov mi prepokrijte – eto nje, žive ljupkosti, za tren! Grane, u gustu senicu se svijte da noći blage tu obujmi je sen. Pren’te se, vetri umilni, oblijte treptajem vedrim lik rumeni njen dok lelujava, nežna kao san, stupala bude u ljubavi stan. Tiho! Kraj ograde ko je? Čiji je korak to plah? Ne, iz tamnog žbunja to je isterao pticu strah. Utrni luču, dane! Noći plava, milostiva i nema, tvoj je čas! Nek…

Fridrih Šiler – ANTIKA PUTNIKU SA SEVERA

ANTIKA PUTNIKU SA SEVERA Reke si preplivao, i mora što prete brodu, Vrtoglav mostić te nosio nad alpskim bezdnom i stenjem, Mene da izbliza vidiš i moju da slaviš lepotu O kojoj zapanjen svet zbori sa ushićenjem; Sad tu si, i svetu me možeš dotaći, ovoga časa, No sada da l’ si mi bliži, i tebi da l’ bliža ja sam? Fridrih Šiler (1759-1805) (Prevod: Branimir Živojinović)

Fridrih Šiler – PEVAČEV OPROŠTAJ

PEVAČEV OPROŠTAJ Ćuti sad muza; sa stidom na svom devičanskom licu, ona stoji pred tobom, da sud sasluša nad njom, sud koji ceni, al’ ga se ne boji. Dobrom bi da se svidi, samo tom ko istinu od lažnog sjaja dvoji, Kom za lepotu bije srce vrelo, taj samo sme da njoj ovenča čelo. Pesme mi biće samo dotle tu dok bude jedne duše da ih sreće; da maštanjima slatkim spliću nju, uzvišenog joj čuvstva beru cveće, S vremenom one rode se i mru i do potomstva dolebdeti neće. U magnovenju nastanu, zabruje, Pa s brzim kolom časova othuje. Proleće…

Fridrih Šiler – ODA RADOSTI

ODA RADOSTI Radost, iskra sve lepote, Kćeri iz Jelisija!* Opojna ti moć krasote, Uzvišena misija. Tvoje snove vežu niti, Što rastavi moda zla. Svi će ljudi braća biti, Krilo tvoje spajat’ zna. ~ Ode an die Freude Freude, schöner Götterfunken, Tochter aus Elysium! Wir betreten feuertrunken, Himmlische, Dein Heiligtum. Deine Zauber binden wieder, Was die Mode streng geteilt, Alle Menschen werden Brüder, Wo Dein sanfter Flügel weilt. Fridrih Šiler Betoven – Oda radosti Fridrih Šiler – ODA RADOSTIRadost, iskra sve lepote,Kćeri iz Jelisija!*Opojna ti moć krasote,Uzvišena misija.Tvoje snove vežu niti,Što rastavi moda zla.Svi će ljudi braća biti,Krilo tvoje spajat’ zna.Oda…

Fridrih Šiler

Fridrih Šiler (nem. Friedrich Schiller; Marbah am Nekar, 10. novembar 1759 — Vajmar, 9. maj 1805) je bio nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar. Svojim značajem u književnosti klasicizma i romantizma, Šiler zauzima centralno mesto u nemačkoj i evropskoj književnosti. Među velikim poštovaocima Šilerovog dela su Dostojevski, Betoven, Đuzepe Verdi i Tomas Man. PESME ODA RADOSTI DITIRAMB RUKAVICA POKLONIK OČEKIVANJE MOMČE NA POTOKU ANTIKA PUTNIKU SA SEVERA PEVAČEV OPROŠTAJ   DELA Poezija Veče (1776) Osvajač (1777) Elegija o smrti mladića (1780) Oda radosti (1786) Grčki bogovi (1789) Umetnici (1789) Ibikovi ždrali (1797) – balada * Reči iluzije (1799) Kasandra (1802)…