Ivo Andrić – JEDAN NOVEMBAR

Ivo Andrić – JEDAN NOVEMBAR

Studen. Duboka noć.
Izdaleka prozori kuća
svetle.
Svetlost se stazama toči
ko mnogih tihih sreća
vezenih na platnu noći.

Vidim kako je dobro imati noćas svoj kut,
sporo i bez svrhe idem,
gola mi stabla beleže put.
– o dobri ljudi, gorko je meni
kad blješte oči vaših sreća
na moje mrtvo polje,
pa ipak sumnjam i ne znam ni noćas
ni šta je dobro, ni šta li je bolje.

Sam svojim dahom grejem smrzle ruke
i slušam kako vreme neumorno
okreće točak,
večno i sumorno,
svetlost i tamu hiteć da sjedini,
i prede pokrov, velik i jedini,
za moju sumnju i za vašu veru,
za vašu sreću, kao i za moj bol.

Ivo Andrić

Video: Pesmu Ive Andrića govori Ivan Marinković 02:41