Jovan Dučić – Suncokreti

SUNCOKRETI

U tužnom oku suncokreta,
što nemo prati neba bludnje,
tu su sve žeđi ovog sveta,
sva nespokojstva i sve žudnje.

Šume u strahu svom od mraka:
“Bog je pomalo sve što zari;
I svetlosti je jedna zraka
mera i cena sviju stvari!…

Sve je što živi na dnu tmine
s prokletstvom nemim na svet palo
– Sve što ne gleda u visine,
i nije jednom zasijalo!…”

S istoka kralji, obučeni
u teško zlato, stoje plačni;
I žreci sunca, naspram seni
prosjački vape u čas mračni.

Te tužne oči suncokreta
u mom su srcu otvorene –
Ali su sunca nakraj sveta,
i tiho slaze mrak i sene.

Pomreće noćas širom vrti,
dvoredi sjajnih suncokreta,
ali će biti u toj smrti
sva žarka sunca ovog sveta.

1929.

Jovan Dučić