Jovan Sterija Popović

Jovan Sterija Popović se smatra rodonačelnikom savremene srpske drame i ocem komediografije.

Rodio se u Vršcu 1806. godine. Završio je prava u Kežmarku 1830. godine, a pet godina kasnije u Požunu je položio advokatski ispit. Jedna od prvih njegovih komedija ima temu iz advokature i zvala se „Pomirenije“.

Pored književnog dela koje čine drame (tragedije i komedije, „žalostna pozorja“ i „vesela pozorja“) , poezija i proza (njegov „Roman bez romana“ smatra se pretečom moderne srpske proze), značajno je i njegovo kulturno-prosvetno delo. Gotovo da nema nijedne oblasti kulturno-prosvetnog života u kojoj nije dao svoj doprinos. Bio je prosvetitelj i kulturni reformator.

DRAME:

POKONDIRENA TIKVA

TVRDICA / KIR JANJA

ZLA ŽENA

„Lice lepo i čisto svakome je drago,
Srce lepo i čisto najveće je blago.“ (Jovan Sterija Popović)

PESME:

NADGROBIJE SAMOM SEBI

Od 1842. godine kao načelnik Popečiteljstva prosveštenija rukovodi prosvetom u Srbiji i ostavlja neizbrisivi trag u organizovanju srpskog školstva. Dao je inicijativu za osnivanje Društva srbske slovesnosti (preteče Srpske akademije nauka i umetnosti), Narodne biblioteke i Narodnog muzeja, a učestvovao je i u osnivanju prvog beogradskog pozorišta (Teatar na Đumruku).

„Kad jednim pogledom obuhvatimo sve ono što je Sterija napisao, kad vidimo koliki je obim, i kolika je raznovrsnost njegovih tvorevina, od pesama, epigrama, „natpisa“, romana, komedija i tragedija, i kad vidimo da tu raznovrsnost formi prati i raznovrsnost motiva i sadržaja, mogli bismo doći do zaključka da se ovaj neverovatni Vrščanin prihvatio džinovskog poduhvata: da sam napiše celu jednu književnost! Što je najlepše, ta njegova književnost je svojim najpretežnijim delom živa i danas.“ – Ljubomir Simović

U Novom Sadu dela Jovana Sterije Popovića prva je izvela pozorišna družina Nićifora Atanackovića 1825. godine. U sklopu obeležavanja 150 godina od rođenja i 100 godina od smrti Jovana Sterije Popovića u Novom Sadu je 1956. godine osnovan pozorišni festival „Sterijino pozorje“.

U igri se ruka pruža, tu se sloga traži.
Tako svako lepo delo slogom se tek snaži.
(Jovan Sterija Popović)

„Jovan Sterija Popović je ne samo osnivač komedije srpske, no i dobar pesnik, jedan od najboljih pesnika svoga doba, jedan od najsmislenijih srpskih pesnika uopšte. (…) Ovaj pisac ‘veselih pozorja’ i veliki zabavljač srpske publike nije bio veseo duh. Jednom prilikom je kazao kako je ‘glavna čerta moga temperamenta melanholija’.

U stvari, on je bio pesimist, i gotovo sva njegova zbirka je ispevana u tom duhu. Njegov pesimizam nije bio pomodan romantičarski ‘svetski bol’, jedno nakalemljeno i tuđe osećanje, razvijanje jedne konvencionalne književne teme. Život ga je načinio pesimistom, i svojim dubokim unutrašnjim životom došao je do zaključka o ništavilu sveta i o veličini bola.“ – Jovan Skerlić