Momo Kapor – MALI PRINC

Momo Kapor – MALI PRINC

Da mi je samo znati kako je izgledao dan kada se u knjižarama prvi put pojavio Mali Princ, Antoana Sent-Egziperija? Je li bio sunčan, oblačan, vetrovit ili kišovit? Da li je Egziperi ušao u neku knjižaru, otvorio svoju knjigu i omirisao njene stranice? Je li šetao Parizom, zagledajući krišom izloge? Da li mu je, možda prišla neka mlada dama i zamolila ga da joj se potpiše na njenom primerku?

Šta su kazale prve kritike? Da knjiga nije za decu, nego za odrasle? I nije! Ili da je više za decu, nego za starije? I jeste!

Jesu li njegove kolege, pisci, pričali da je bolji ilustrator, nego pripovedač; a slikari, da je mnogo bolji pisac nego ilustrator?

Da li su šaputali da je podetinjio, da je sentimentalan; da mu je priča isuviše simbolična, a crteži nevešti?

Stvarno, ko je mogao predvideti da će tu knjižicu zaljubljeni poklanjati jedni drugima sve do danas?

Pitam se kako li bi izgledao taj dan da se Egziperi nije zauvek izgubio na nebu, pre no što je Mali Princ, izašao u Parizu?

* * *
Mali Princ, Antoana de Sent-Egziperija (1900—1944), taj nezaobilazni udžbenik sentimentalnog vaspitanja, verovatno je najvoljenija knjiga moje generacije. I ne samo to! To je, sasvim sigurno, knjiga koju smo najviše poklanjali onima koje volimo, želeći da ih učinimo boljim i nežnijim osobama nego što su bili.

Šta nas je privuklo toj bajci za decu i odrasle („Sve odrasle osobe bile su u početku deca. Ali malo njih se toga seća…”) ako ne izvesna stidljivost, koju obično osetimo u trenucima kad postanemo suviše osećajni i nežni. Izgleda da tad prepuštamo Malom Princu da priča svoj slučaj sa ružom umesto nas, i on to veoma dobro čini još od 1944. godine, kada je knjiga izdata, najpre u Njujorku, a potom, posle autorovog nerazjašnjenog nestanka, i u Parizu, kod „Galimara”.

Oni lukaviji koriste u takvim prilikama lisičin monolog i parabolu o zrelom žitu i kosi, ali ni to im ne pomaže da sakriju svoju ranjivost.

Ova poslednja Egziperijeva knjiga kao da je izbrisala sva ranija dela svoga autora; ma koliko cenili Poštu za jug, Noćni let, Zemlju ljudi i Ratnog pilota, svu našu ljubav zaplenio je mali plavokosi dečak, koji je pao sa jednog sićušnog asteroida u srce pustinje i bacio u zasenak čak i svog tvorca – neustrašivog pilota koji je uspeo da nas zauvek pripitomi.

Momo Kapor

Iz knjige: Sentimentalno vaspitanje: knjige koje su nas menjale: hrestomatija, Izdavač: BIGZ, Beograd, 1995

Foto kolaži: Bistrooki - www. balasevic.in.rs * Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin.