Kutak za Bistrooke
Poezija

Pero Zubac – Slovo ljubve za Veru (Voleo sam)

Slovo ljubve za Veru (Voleo sam)

Bos ti se vraćam pognut bez jedne zvezde u oku
Umoran od tišine bolestan od mirnoće
Gorak se vraćam tiho u čulnost tvoju duboku
Nosim u praznim rukama jalove ćutnje voće
Bos ti se vraćam pognut bez jedne zvezde u oku

Korak je moj od bola odavno već posustao
Nijednu tugu ne rekoh o ranom rastajanju
Tri put sam bezbolno padao jednom se samo ustao
Umro je u meni smeh ko južni vetar u granju
Korak je moj od bola odavno već posustao

Krletka mojih ćutnji puna je letnjih ptica
O zašto li su zašto prodale svoje glasove
Vraćam se kao jesen ja vesnik nesanica
Da srpom tvojim požanjem prezrele svoje klasove
Krletka mojih ćutnji puna je letnjih ptica

Ponekada sam sanjao da te ponovo volim
Jutrom sam sebe preklinjao rečima odolevao
Noć sam ponovo čekao od smeha da obolim
Al sam te retko retko odviše retko snevao
Ponekada sam sanjao da te ponovo volim

O moje zadnje detinjstvo moja nehajna tugo
Opet je zima u nama i nismo oni stari
Između nas je stoleće za tri života dugo
Stotinu sedam gradova beskrajni bulevari
O moje zadnje detinjstvo moja nehajna tugo

Pero Zubac




back to top
Kutak za Bistrooke