ROMEO I JULIJA – Vilijam Šekspir (odlomci, video) / Video: odlomke govore Goran Sultanović i Mirjana Vukojčić / Tekst
https://youtu.be/S859nZuk1E4
DRUGI ČIN
SCENA DRUGA
Verona. Kapuletov vrt.
(Romeo stupa napred.)
ROMEO
Ko ranjen nije ranjenom se ruga.
(Gore, na prozoru, pojavljuje se Julija.)
Al’ tiho! Šta svetli kroz prozor taj?
Gle, to je istok, a Julija sunce.
Ustani, lepo sunce, i dotuci
zavidljivu lunu, već bledu od jeda
što si ti, njena deva, mnogo lepša.
Nemoj joj više biti pratilja,
jer je zavidljiva. Odežda je njenih
vestalki zelene, bolešljive boje.
Samo je lude nose: odbaci je.
Evo mi drage, evo ljubavi.
O kad bi to znala! Ona govori,
al’ ne kaže ništa. No šta mari!
Oko joj govori, njemu odgovaram.
Drzak sam, ona ne govori meni.
Dve najlepše zvezde na nebeskom svodu
odlazeć nekud, mole oči njene
da trepere u njinim sferama
do njinog povratka. Šta bi bilo da su
te oči tamo, a one u njenoj
glavi? Sjaj bi njenog lica postideo
te zvezde onako kao sveću dan.
Njene bi oči zračile s nebesa
kroz prostor tako da bi ptice sve
zapevale misleć da je prošla noć.
Gle kako obraz naslanja na ruku!
Da sam rukavica da dirnem obraz taj!
JULIJA
Vaj!
ROMEO (za sebe)
Ona govori. O, govori opet,
anđele svetli, jel blistaš nada mnom
u ovoj noći ko krilati glasnik
zadivljenim očima smrtnika,
što ga zaturene glave posmatraju
kad uzjaše na spore oblake
i jedri grudima vazduha.
JULIJA
Romeo,
o. Romeo! Zašto si Romeo?
Odreci se oca i odbaci ime;
il’, ako nećeš, budi mi zakleti
dragan, pa ja neću biti više
Kapuletova.
ROMEO (za sebe)
Da l’ da slušam još
il’ da odgovorim?
JULIJA
Neprijatelj moj
to je tvoje ime. Ti bi bio ti
i kad ne bi bio Montagi. O budi
neko drugo ime! Šta je to Montagi?
To nije ruka, noga, ni mišica,
ni lice, niti ma šta od čoveka.
Šta sadrži ime? Ruža bi davala
slatki miris, pa ma kako je mi zvali.
I Romeo bi, i da se ne zove
tako, zadržao svoje savršenstvo
i bez tog imena. Romeo, odbaci
to ime što nije deo tebe sama,
pa sam sva tvoja.
ROMEO
Hvatam te za reč.
Nazovi me dragim, i biću ponovo
kršten; odsad nisam Romeo.
JULIJA
Ko si ti što si, skriven plaštom noći,
dokučio mojih tajnih misli tok?
ROMEO
Ne znam kako ću se imenom kazati,
svetiteljko mila. Ime je to mrsko
meni, jer je ono neprijatelj tvoj.
Da je napisano, ja bih ga pocepo.
JULIJA
Moje uši nisu upile ni sto
reči s tvog jezika, a već mu znam zvuk.
Zar nisi Romeo i Montagi ti?
ROMEO
Ni jedno, lepa, ako su ti mrski.
JULIJA
Reci kako si došao ovamo,
i zašto? Zidovi vrta su visoki,
teški za prelaz, a s obzirom ko si,
za tebe je ovo mesto sama smrt,
ako te tu nađe kakav rođak moj.
ROMEO
Na lakim krilima ljubavi sam zid
preleteo; jer kamene međe
ne mogu nikad zadržati ljubav;
a što ljubav može, ona to i sme.
Rođaci tvoji prepreka mi nisu.
JULIJA
Ako te oni vide, ubiće te.
ROMEO
Vaj, veća opasnost u oku je tvom
nego u dvadeset njihovih mačeva.
Pogledaj me milo, pa me mržnja njina
ne može raniti.
JULIJA
Ne bih za sav svet
volela da te spaze.
ROMEO
Noćni plašt
skriva me dobro od oka njihovog.
Ako me ne voliš, nek me nađu tu;
bolje da me njina mržnja ubije
no da me bez tvoje ljubavi smrt štedi.
JULIJA
Ko ti je ovamo pokazao put?
ROMEO
Ljubav; ona me je podstakla da tragam.
Dala mi je savet, a ja oči njoj.
Nisam moreplovac, al’ da si daleko
ko obala koju zapljuskuje
najdalje more, ja bih zaplovio
na sreću radi takvog blaga.
JULIJA
Znaš,
da mi na lice masku stavlja noć,
inače bi mi devojačka rumen
oblila obraze što si čuo šta sam
govorila noćas. Rado bih se ja
držala navike, rado reč porekla.
Al’ zbogom naviko! Voliš li me? Znam,
reći ćeš: „Da“, i primiću tu reč.
Al’ i zaklet možeš postati neveran.
Na ljubavnička krivokletstva, kažu,
dobroćudno se smeje Jupiter.
Plemeniti Romeo, iskreno
reci da l’ me voliš. Ako misliš da sam
brzo osvojena, mrštiću se, pa ću
jogunasto, kad me prosiš, reći: „Ne“,
mada inače ne bih za sav svet.
Da, lepi Montagi, ja sam zaljubljena
isuviše, pa bi mogao misliti
da sam lakoumna; ali veruj, plemiću,
vernija ću biti od tih što se bolje
prave uzdržljivim. Bila bih i ja
uzdržljivija, priznajem, da nisi
pre nego primetih čuo ovu strasnu
ispovest moje verne ljubavi.
Oprosti. i lakom zanosu ne pridaj
predaju što ti tamna otkri noć.
ROMEO
Kunem se. gospo. blaženim mesecom
što srebrom krasi sve krune drveća…
JULIJA
O, ne kuni se nestalnim mesecom
što mesečno menja svoj okrugli lik,
da i tvoja ljubav ne postane takva.
ROMEO
Čime da se kunem?
JULIJA
Nemoj se ni kleti;
il’, ako hoćeš, zakuni se svojim
divotnim bićem koje mi je bog
obožavanja, pa ću verovati.
ROMEO
Ako ikad mila ljubav srca mog…
JULIJA
Ne, ne kuni se. Mada se radujem
tebi, ova me noćašnja veridba
ne raduje; suviše je nagla,
nepromišljena odveć, mnogo brza,
suviše slična munji koja mine
pre no što čovek može reći: „Seva“.
Laku noć, mili. Ovaj pupoljak
ljubavi će možda, na dahu leta tog
što vodi zrenju, biti divan cvet
za naš idući susret. Laku noć,
laku noć! Neka slatki mir i pokoj
budu u tvom srcu ko što su u mom.
…..
TREĆI ČIN
SCENA DRUGA
Verona. Kapuletov dom.
(Ulazi Julija.)
JULIJA
Kasajte brzo, vatronogi konji,
konačištu Feba. Kočijaš Faeton
šibao bi vas do zapada sve,
i nastala bi odmah tamna noć.
O noći, jatače ljubavi, raširi
svoj gusti veo, da se sklopi oko
neba, pa da mi Romeo neviđen
i neogovaran u zagrljaj padne.
Ljubavnici vide pri svetlosti svoje
lepote da vrše ljubavne obrede;
a ako je ljubav slepa, tad najbolje
pristaje noći. Dođi, lepa noći,
ozbiljna gospo u crnini sva,
i nauči me kako da izgubim
i time dobijem utakmicu što se
igra za čiste nevinosti dve.
Obavi svojim crnim plaštom moju
na čoveka nenaviknutu krv,
u obrazima koja mi leprša
dok se plašljiva ljubav ne osmeli
da u činu istinske ljubavi
vidi samo čistu smernost. Dođi noći!
Romeo, dođi! Ti, dane u noći!
Jer ćeš na njenim krilima ležati
belji no na leđima gavranovim sneg.
Dođi, mila noći, dođi, zaljubljena
crnoveđa noći, daj Romea mog.
A kad umre, ti ga uzmi i istroši
u zvezdice, pa će samog neba lik
zablistati tako da će ceo svet
zaljubiti se u noć i prestati
da obožava prejako sunce to.
O, kupila sam dvorac ljubavi,
ali se nisam uselila još;
i prodana sam, al’ nepreuzeta.
Dug mi je dan ovaj ko detetu noć
pretpraznička, kad za novo ruho zna,
ali ga ne sme oblačiti još.
O, evo moje dadilje, dolazi
(Ulazi dadilja sa lestvicama od užeta.)
i donosi vesti; a svaki mi jezik
što samo kaže ime Romeo
govori nebeskom rečitošću nekom.
Oh, dado, kakve su vesti! Šta je to?
Lestvice što ti je Romeo rekao
da doneseš ?
DADILJA
Da, da, lestvice.
(Baci ih na pod.)
JULIJA
Jao meni, šta je? Zašto kršiš ruke?
DADILJA
Da kobna dana! On je mrtav, mrtav!
Gospođice, mi smo propali, propali.
O, nesrećna dana, njega nema. on je
ubijen, mrtav!
JULIJA
Zar može nebo biti tako zlobno?
DADILJA
Romeo može ako nebo ne.
Romeo! Ko bi pomislio to?
JULIJA
Koji si đavo kad me mučiš tako
Od takve muke u paklu se riče.
Je li Romeo sam sebe ubio7
Reci „da“ samo, pa će i to „da“
kratko za mene biti otrovnije
od smrtonosnog oka baziliska.
Ja nisam ja ako postoji to „da“,
il’ ako su za uvek sklopljene
oči zbog kojih moraš reći „da“.
Je l’ mrtav, reci „da“; nije li, „ne“.
Kratkom ćeš rečju odlučiti tom
o propasti mojoj ili spasu mom.
Vilijam Šekspir
Cela knjiga: Vilijam Šekspir – ROMEO I JULIJA
Romeo i Julija (engl. Romeo and Juliet), u ranijim prevodima Romeo i Đulijeta (ital. Romeo e Giulietta), jedna je od tragedija Vilijama Šekspira. To je njegovo najpoznatije delo. Radnja se odvija u italijanskom gradu Veroni. Jedna od kultnih rečenica iz ovog dela je Julijina: O, Romeo, zašto si Romeo?
Izvori na srpskom jeziku Šekspira navode pod više identičnih imena — Vilijam, Vilijem i Viljem. Ipak, svi jednako prenose njegovo prezime, koje samo po sebi predstavlja ukorenjen oblik. Normativistički gledano, sistemska transkripcija (sistem preuzet iz transkripcionih rečnika Tvrtka Prćića) prema izgovoru /ˈwɪljəm/ bila bi Vil(i)jam. Međutim, Pravopis srpskoga jezika navodi: Vilijem (engl. William), bolje nego trad. Viljem (osim za ličnosti koje su se u tom obliku odranije ustalile u srp. kulturi). Dakle, savremeni nosioci ovog imena trebalo bi da nose ime Vilijem, dok bi istorijski pojedinci nosili jotovani oblik Viljem. U konkretnom slučaju, ovome se pridodaje i odrednica malo ispod prethodno pomenute: Viljem (Šekspir), v. Vilijem. Nije jasno da li P10 normira Viljem (Šekspir) kao tradicionalni i uobičajeni oblik, ili sugeriše da bi bi ipak bilo bolje Vilijam (odnosno Vilijem).
Vilijam Šekspir (engl. William Shakespeare; Stratford na Ejvonu, kršt. 26. april 1564 — Stratford na Ejvonu, 23. april 1616) bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji se, prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa.
Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi prikazuju svuda u svetu češće nego bilo koji drugi.
Vilijam Šekspir – SONETI, KNJIGE, CITATI, BIOGRAFIJA
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)