Dušan Jakšić i Janika Balaž – Jesenje lišće / Album: Janika Balaž i njegovi gosti – Noć na Petrovaradinu (30 godina muzike Janike Balaža) (1975) Tekst pesme:
Jesenje lišće već opalo je,
Ni travke nema, pusto je svud;
Na mome srcu, u mojoj duši
još uvek vlada večita stud.
Uzalud behu sve nade moje,
Zalud se nadah da ćeš ostati.
Al’ sad tek vidim da zbilja ideš
I da se moram s tobom rastati.
Pa idi, idi u dalek svet!
Mira ti želim na putu tom.
Al’ kad ti bude blistala sreća —
Zaboravi na me, zaboravi tad!
~
Malo ko ne zna bar jedan stih jedne od najpopularnijih starogradskih pesama „Uzalud behu sve nade moje“ ili „Jesenje lišće“, ali gotovo niko ne zna za Veru Tornjansku iz Novog Sada. A da nije bilo nje, ne bi bilo ni ove divne elegije koja je opevala bolan jesenji rastanak. Ova pesma je u originalu, pod drugim nazivom objavljena prvi put u časopisu „Ženski svet“ 1909. godine u Novom Sadu. Vera je tada imala 19 godina i nakon ove pesme, nikada više nije ispevala ni jedan stih.
PRE RASTANKA
Dakle, uzaman behu sve nade moje,
Uzaman se nadah da ćeš ostati,
A sad tek vidim da zbilja ideš
I da se s tobom moram rastati.
Pa dobro, idi! U dalek onaj svet.
Mira ti želim u kraju tome,
A prijateljstvo i ljubav ovu
Uvek ćeš naći u srcu mome.
Život je borba, retka je sreća,
Istrajna, hrabra u borbi budi;
Ne kloni nikad, pomisli samo
Da ima duša koja te ljubi.
O seti me se! Al’ samo tada
Ako ti život zagorča jad;
Al’ ako ti bude blistala sreća —
Zaboravi na me, zaboravi tad!
Jesenje lišće već opalo je,
Ni travke nema, pustoš je svud;
Na mome srcu, u mojoj duši
Još uvek vlada večita stud.
Vera *