Vladimir Visocki – NE VOLIM

NE VOLIM Ne volim fatalni ishod. Od života se nikad ne umaram, Ne volim nijedno godišnje doba Kad svoje pesme ne pevam. Ne volim otvoreni cinizam I ne verujem u zanos, i još Ne volim kad mi neko čita pisma Gledajući preko moga ramena. Ne volim ništa polovično, Ili kad neko prekida reč. Ne volim kad pucaju u leđa Ili iz neposredne blizine. Mrzim „verzije događaja”, I crva sumnje, i žaoku slave, I kad se ide namerno uz dlaku, Ili namerno gvožđem po staklu. Mrzim nadmeno samopouzdanje Više nego kad kočnice otkažu. Žalim što je „čast” zaboravljena reč I što…

Vladimir Visocki

Vladimir Visocki je rođen 1938. godine u Moskvi. Njegov profesionalni život odvijao pre svega u Teatru na Taganki, sa kojim je imao više gostovanja po svetu. Osim pozorišne karijere, V. Visocki se pojavio u više filmova i TV serija. Iako je, osim široke popularnosti filmskog i pozorišnog glumca bio još popularniji kao pesnik i pevač, za života nije video nijednu objavljenu zbirku svojih pesama. Visockog je izdalo srce u toku pozorišne predstave. Preminuo je 1980. u Moskvi. PESME: BIO SAM DUŠA LOŠEG DRUŠTVA DRUGARI, NAPIŠITE MI PISMO NE VOLIM PRIČA O ISTINI I LAŽI (Bulatu Okudžavi) Beogradska publika se seća…

Vladimir Visocki – DRUGARI, NAPIŠITE MI PISMO

DRUGARI, NAPIŠITE MI PISMO Svoju prvu kaznu izdržao nisam – I dodaće mi godinu, a možda i više. Drugari, pošaljite mi pismo: Šta ima novo u slobodnom svetu vašem? Šta pijete? Mi ovde skoro ništa. Ovde je sneg i kad sunce blista… Drugari, pišite bilo šta, Jer ovde je uvek sve isto. Strašno mi svi nedostajete – Hteo bih da vidim drage njuške vaše. Kako je Nada, s kim je, napišite. Ako je sama – nek i ona piše. Gori od ovog je možda tek Strašni sud. Pismo će mi nit vodilja biti. Možda ga zadrže – i biće uzalud…

Vladimir Visocki – PRIČA O ISTINI I LAŽI

PRIČA O ISTINI I LAŽI (Bulatu Okudžavi) Nežna Istina je u lepoj haljini hodala, Doteravši se za bedne, sakate, blažene. Gruba Laž je podmuklo Istinu namamila – Kao: što ne ostaneš da prenoćiš kod mene. I lakoverna Istina je spokojno usnula Bezbrižno se osmehujući u dubokom snu. A gruba Laž je pokrivač na sebe prevukla I još se priljubila uz toplu Istinu. I probudivši se pre nje, jezik joj isplazila: Žensko ko žensko – od zavisti umalo puče. Međ Istinom i Lažju i ne vidi se razlika – Naravno, ako i jednu i drugu svuče. Vešto joj je isplela iz…

Vladimir Visocki – BIO SAM DUŠA LOŠEG DRUŠTVA

BIO SAM DUŠA LOŠEG DRUŠTVA Bio sam duša lošeg društva I mogu ti reći ovo: Moje ime i prezime Odlično su znali u KGB-u. U mene je bila zaljubljena cela ulica I cela Savelovska stanica. Znao sam da je tako Ali nisam obraćao pažnju na to. Bio sam svoj čovek kod uličnih razbojnika Kao i kod džeparoša, I načelnik milicije Tokarev Noćima nije spavao zbog mene. Nikad u životu nisam se mučio I dosađivao u besposlici — Ali jednom je neka kurva, cinkaroš, Dojavio pa su me ukebali. Načelnik je bio sasvim fin, Samo što me je stalno zvao na…