Ознака: Vladimir Visocki

Vladimir Visocki – NE VOLIM


NE VOLIM

Ne volim fatalni ishod.
Od života se nikad ne umaram,
Ne volim nijedno godišnje doba
Kad svoje pesme ne pevam.

Ne volim otvoreni cinizam
I ne verujem u zanos, i još
Ne volim kad mi neko čita pisma
Gledajući preko moga ramena.

Ne volim ništa polovično,
Ili kad neko prekida reč.
Ne volim kad pucaju u leđa
Ili iz neposredne blizine.

Mrzim „verzije događaja“,
I crva sumnje, i žaoku slave,
I kad se ide namerno uz dlaku,
Ili namerno gvožđem po staklu.

Mrzim nadmeno samopouzdanje
Više nego kad kočnice otkažu.
Žalim što je „čast“ zaboravljena reč
I što se ceni ogovaranje iza leđa.

Kad ugledam slomljena krila,
Tad nisam tužan, a nije ni čudo:
Ja ne volim ni nasilje ni slabost,
Samo mi je žao raspetoga Hrista.

Ne volim ni sebe kad sam kukavica,
I ne mogu da trpim kad nevine biju.
Ne volim kad mi zaviruju u dušu,
A još manje kad u nju pljuju.

Ne volim ni cirkuske arene,
Gde se milion menja za rublju,
Iako su pred nama velike promene,
Ja to nikada voleti neću!

Iako su pred nama velike promene,
Ja to nikada voleti neću!

Vladimir Visocki

Autor prevoda nepoznat

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Vladimir Visocki

Vladimir Visocki je rođen 1938. godine u Moskvi. Njegov profesionalni život odvijao pre svega u Teatru na Taganki, sa kojim je imao više gostovanja po svetu. Osim pozorišne karijere, V. Visocki se pojavio u više filmova i TV serija. Iako je, osim široke popularnosti filmskog i pozorišnog glumca bio još popularniji kao pesnik i pevač, za života nije video nijednu objavljenu zbirku svojih pesama.
Visockog je izdalo srce u toku pozorišne predstave. Preminuo je 1980. u Moskvi.

PESME:

BIO SAM DUŠA LOŠEG DRUŠTVA

DRUGARI, NAPIŠITE MI PISMO

NE VOLIM

PRIČA O ISTINI I LAŽI (Bulatu Okudžavi)

Beogradska publika se seća Vladimira Visockog sa gostovanja na BITEF-u 1975. gde je igrao omiljenu ulogu Hamleta.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Vladimir Visocki – DRUGARI, NAPIŠITE MI PISMO


DRUGARI, NAPIŠITE MI PISMO

Svoju prvu kaznu izdržao nisam –
I dodaće mi godinu, a možda i više.
Drugari, pošaljite mi pismo:
Šta ima novo u slobodnom svetu vašem?

Šta pijete? Mi ovde skoro ništa.
Ovde je sneg i kad sunce blista…
Drugari, pišite bilo šta,
Jer ovde je uvek sve isto.

Strašno mi svi nedostajete –
Hteo bih da vidim drage njuške vaše.
Kako je Nada, s kim je, napišite.
Ako je sama – nek i ona piše.

Gori od ovog je možda tek Strašni sud.
Pismo će mi nit vodilja biti.
Možda ga zadrže – i biće uzalud –
Ali vi ga ipak pošaljite!…

1964.

Vladimir Visocki


Pesmu je, u celini, autor uneo u nezavršen „Roman o devojčicama“, gde je umesto „Nada“ upotrebljeno ime „Tamara“ po junakinji romana.

Prevod: Andrij Lavrik
Iz knjige: Vladimir Visocki Bio sam duša lošeg društva, Izdavač: Svetovi, Novi Sad, 1997.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Vladimir Visocki – PRIČA O ISTINI I LAŽI


PRIČA O ISTINI I LAŽI (Bulatu Okudžavi)

Nežna Istina je u lepoj haljini hodala,
Doteravši se za bedne, sakate, blažene.
Gruba Laž je podmuklo Istinu namamila –
Kao: što ne ostaneš da prenoćiš kod mene.

I lakoverna Istina je spokojno usnula
Bezbrižno se osmehujući u dubokom snu.
A gruba Laž je pokrivač na sebe prevukla
I još se priljubila uz toplu Istinu.

I probudivši se pre nje, jezik joj isplazila:
Žensko ko žensko – od zavisti umalo puče.
Međ Istinom i Lažju i ne vidi se razlika –
Naravno, ako i jednu i drugu svuče.

Vešto joj je isplela iz kose zlatnu traku,
Svu njenu odeću za sebe pokupila,
Ukrala joj isprave, novac, sat – vrednost svaku –
Otpljunula, opsovala i odmaglila.

Tek ujutru je Istina otkrila tu krađu
I pogledavši se, isprva joj bi smešno:
Neko je već stigao da joj pospe lice čađu,
Umaže je, al’ inače – nije ništa strašno.

I smejala se dok su je kamenjem gađali:
„Sve je to Laž; na Laži je haljina moja…“
Dva umno sakata su zapisnik sastavljali
I u lice joj rekli da je prljava drolja.

Istina je stvarno sad izgledala ko prase –
Gurnuli su je u blato, napujdali na nju psa..
„Da te više ne vidimo! Kud god hoćeš da se
Iseliš odavde za dva’e’s’četir časa!“

A zapisnik je završen uvredljivom tiradom,
(Prikačili su joj i neka tuđa dela),
Kao: gadura se naziva Istinom i Pravdom
A ovamo prljava je, ofucana cela.

Čista Istina se zaklinjala i plakala,
Bolesna se vukla i kuburila s parama.
A prljava laž je dobroga konja ukrala
I odjezdila na dugim i snažnim nogama.

Neki čudak i dan-danas za Istinu vojuje.
Istina, reči mu i nisu istinite baš:
„Istina će, sa vremenom, moći da trijumfuje –
Kad učini to isto što čini podla Laž!“

Često, kad potražiš istinu na dnu flaše vina
Možeš osvanuti kako se ne nadaš.
Jer u snu te mogu svući – čista je istina –
Gle – sad odeću tvoju nosi podla Laž,
Gle – sad tvoj sat na ruci ima podla Laž,
Gle – čak i tvoga konja vodi podla laž.

1977.

Vladimir Visocki


Pesma je imala verziju naslova „Podražavanje Bulatu Okudžavi“. Visocki je više puta Okudžavu nazivao svojim duhovnim ocem.

Prevod: Andrij Lavrik
Iz knjige: Vladimir Visocki Bio sam duša lošeg društva, Izdavač: Svetovi, Novi Sad, 1997.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Vladimir Visocki – BIO SAM DUŠA LOŠEG DRUŠTVA


BIO SAM DUŠA LOŠEG DRUŠTVA

Bio sam duša lošeg društva
I mogu ti reći ovo:
Moje ime i prezime
Odlično su znali u KGB-u.

U mene je bila zaljubljena cela ulica
I cela Savelovska stanica.
Znao sam da je tako
Ali nisam obraćao pažnju na to.

Bio sam svoj čovek kod uličnih razbojnika
Kao i kod džeparoša,
I načelnik milicije Tokarev
Noćima nije spavao zbog mene.

Nikad u životu nisam se mučio
I dosađivao u besposlici —
Ali jednom je neka kurva, cinkaroš,
Dojavio pa su me ukebali.

Načelnik je bio sasvim fin,
Samo što me je stalno zvao na ispitivanja,
A ja sam mu uvek ljubazno
I vrlo skromno govorio:

„Ne nosim nikoga na duši,
Nisam iskušavao sudbinu,
Spavao sam uvek spokojno —
I sve vas iz milicije sanjao u grobu!“

I nije bilo nikakvog odlaganja,
I izrekli su mi presudu,
I dobio sam sve po zakonu —
Plus još pet godina mi je izradio tužilac.

Moj advokat je molio da se sažale
Ukazujući na moju veselu narav,
Ali je tužilac tražio najstrože
I mislim da je bio u pravu.

Otad se ugasila moja aktivnost
I moj život je postao dosadan —
Zašto da budem duša društva
Kad ono uopšte nema dušu!

1961.

Vladimir Visocki

Prevod: Andrij Lavrik
Iz knjige: Vladimir Visocki Bio sam duša lošeg društva, Izdavač: Svetovi, Novi Sad, 1997.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)