Velimir Hlebnjikov – Autobiografija
Iz Hlebnjikovih autobiografskih beležaka
Rodio sam se 28. oktobra 1885. u taboru mongolskih čergara budista, s nazivom Kanski tabor, u kalmičkoj stepi — presahlom dnu Kaspijskog mora koje nestaje (more s četrdeset imena). Na njegovom putovanju niz Volgu moj predak gostio je Petra Velikog iz pehara s dukatima razbojničkog porekla. U žilama imam jermenske krvi (Alabovi) i krvi Zaporožaca (Verbicki), kod kojih se osobitost sorte ogledala u tome što su Prževalski, Mikluha-Maklaj i drugi istražitelji zemalja bili potomci ptića Seče.
Pripadam mestu Susretu Volge i Kaspija-mora (Sigaj). Ono je, ne jednom tokom vekova, držalo u rukama vagu ruskih prilika i uzburkavalo čaše.
Stupio sam u bračne uze sa Smrću i na taj način sam oženjen. Živeo sam na Volgi, Dnjepru, Nevi, Moskvi, Gorinji.
Prešavši prevlaku koja spaja basene Volge i Lene, naterao sam nekoliko šaka vode da, umesto u Kaspijsko more pređu — u Ledeno.
Preplivao sam Smuđev zaliv (skoro dve milje) i Volgu kod Jenotajevska. Jahao sam neobuzdane konje iz tuđih štala.
Istupio sam sa zahtevom da se ruski jezik očisti od nanosa inostranih reči, učinivši sve što se može očekivati od deset redaka.
Objavio sam: „O, smejači, nasmejte se“; formulu 365∗48, kojom sam pokazao ljudima kako da predvide budućnost, našao sam zakon generacija; „Devičanski bog“, gde sam prošlost Rusije naselio svetlim senima; „Seosku družbu“, gde sam putem zakona čovekove svakodnevice prosekao prozor u zvezde.
Ranije sam istupio s prizivom Srbima i Crnogorcima povodom bosansko-hercegovačke pljačke, priziv se delimično pokazao opravdanim posle nekoliko godina, u Balkanskom ratu; kao i što sam istupio u zaštitu ugrorusa, koje Nemci uvršćuju u biljno carstvo.
Kopno, budeći se, predaje žezlo ljudima pomorskih krajeva.
Nazvan sam, 1913. godine, velikim savremenim genijem, ovo zvanje čuvam do dana današnjeg.
Nisam služio vojsku.
Godine 1914.
Velimir Hlebnjikov
O PESNIKU
Viktor Vladimirovič Hlebnjikov, poznatiji pod pseudonimom Velimir Hlebnjikov (rus. Велими́р Хле́бников; 9. novembar 1885 — 28. jun 1922) bio je ruski pesnik i prozaičar, jedan od najvećih predstavnika ruske avangarde.
Smatra se jednim od rodonačelnika ruskog futurizma; reformator poetskog jezika, eksperimentator koji je pravio nove reči od korena postojećih i izmislio novu sintaksu. Najbolje ga je opisao njegov poznanik Roman Jakobson: „Ukratko, on je bio najveći svetski pesnik minulog dvadesetog veka.”
Objavljena dela
Kralj vremena, Velimir I (1964)
Obijanje vaseljene (1998)
Ka (2014)
Velimir Hlebnjikov – POEZIJA, AUTOBIOGRAFIJA, TEKSTOVI PESAMA
RUSKI PESNICI – POEZIJA, CITATI, BIOGRAFIJE, ZANIMLJIVOSTI
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)