Kutak za Bistrooke

Vladimir Visocki – PRIČA O ISTINI I LAŽI


PRIČA O ISTINI I LAŽI (Bulatu Okudžavi)

Nežna Istina je u lepoj haljini hodala,
Doteravši se za bedne, sakate, blažene.
Gruba Laž je podmuklo Istinu namamila –
Kao: što ne ostaneš da prenoćiš kod mene.

I lakoverna Istina je spokojno usnula
Bezbrižno se osmehujući u dubokom snu.
A gruba Laž je pokrivač na sebe prevukla
I još se priljubila uz toplu Istinu.

I probudivši se pre nje, jezik joj isplazila:
Žensko ko žensko – od zavisti umalo puče.
Međ Istinom i Lažju i ne vidi se razlika –
Naravno, ako i jednu i drugu svuče.

Vešto joj je isplela iz kose zlatnu traku,
Svu njenu odeću za sebe pokupila,
Ukrala joj isprave, novac, sat – vrednost svaku –
Otpljunula, opsovala i odmaglila.

Tek ujutru je Istina otkrila tu krađu
I pogledavši se, isprva joj bi smešno:
Neko je već stigao da joj pospe lice čađu,
Umaže je, al’ inače – nije ništa strašno.

I smejala se dok su je kamenjem gađali:
“Sve je to Laž; na Laži je haljina moja…”
Dva umno sakata su zapisnik sastavljali
I u lice joj rekli da je prljava drolja.

Istina je stvarno sad izgledala ko prase –
Gurnuli su je u blato, napujdali na nju psa..
“Da te više ne vidimo! Kud god hoćeš da se
Iseliš odavde za dva’e’s’četir časa!”

A zapisnik je završen uvredljivom tiradom,
(Prikačili su joj i neka tuđa dela),
Kao: gadura se naziva Istinom i Pravdom
A ovamo prljava je, ofucana cela.

Čista Istina se zaklinjala i plakala,
Bolesna se vukla i kuburila s parama.
A prljava laž je dobroga konja ukrala
I odjezdila na dugim i snažnim nogama.

Neki čudak i dan-danas za Istinu vojuje.
Istina, reči mu i nisu istinite baš:
“Istina će, sa vremenom, moći da trijumfuje –
Kad učini to isto što čini podla Laž!”

Često, kad potražiš istinu na dnu flaše vina
Možeš osvanuti kako se ne nadaš.
Jer u snu te mogu svući – čista je istina –
Gle – sad odeću tvoju nosi podla Laž,
Gle – sad tvoj sat na ruci ima podla Laž,
Gle – čak i tvoga konja vodi podla laž.

1977.

Vladimir Visocki


Pesma je imala verziju naslova “Podražavanje Bulatu Okudžavi”. Visocki je više puta Okudžavu nazivao svojim duhovnim ocem.

Prevod: Andrij Lavrik
Iz knjige: Vladimir Visocki Bio sam duša lošeg društva, Izdavač: Svetovi, Novi Sad, 1997.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

back to top