Rekli su… o Aleksi Šantiću

Rekli su… o Aleksi Šantiću

  • Posted on: 27/05/2019
  • By:

Rekli su… o Aleksi Šantiću

U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. Ja nikad nisam video tišeg čoveka od Šantića. – Miloš Crnjanski

Nijedan pisac nije toliko ličio na svoje književno delo koliko Aleksa Šantić. Ovaj pesnik je bio najveće dete u našoj književnosti. On je sva svoja svedočenja crpio iz svog čistog detinjeg srca. – Jovan Dučić

Pročitajmo naglas ime našeg pesnika: Aleksa Šantić. Taj tečni i umekšani spreg slova (koji je reka vremena još više zbila i uglačala poput belutka), kao da u našem jeziku ima svoju posebnu kadencu, neku naročitu boju, svoj ton i jačinu, liniju koja se ne može ponoviti, koja je svoj izvor i uvir, unikat – koji pripada svima. Jedno ime iza koga prepoznajemo samo jedan stav, kao što iza jednog šuma prepoznajemo kišu koju i ne vidimo, a iza drugog, samo lišće u vetru. Fotografije i njegovi savremenici pričaju da je bio čovek neobične lepote. Mi koji ga nismo videli i oni koji tek dolaze, a neće čuti ni živu reč svedoka njegova vremena, koju smo mi čuli, osetiće dah ove lepote u poeziji koju je za sobom ostavio. Sve nam se više čini da Šantić nije sam potražio azil u lepoti poezije. Pre bi se moglo reći da je sama poezija našla svoj azil u lepoti ovog čoveka. – Stevan Raičković

Divlje snage i pitome dobrote, Aleksa Šantić je posve zdrav i iskren. Uz to tako jednostavan, nesložen i tako primitivno jasan, da je nama, djeci druge, daleko složenije generacije, poraženoj od tolikoga zdravlja, radi toga pomalo nejasan iako vrlo simpatičan. Osnovni utisak njegovoh djela jest osećanje nečega toploga, nečega što hoće da živi u punoći, da se kreće u slobodi, da se bori. – Tin Ujević