https://youtu.be/pW7M5T0Ka9s
Olovka piše srcem ♥ je knjiga u kojoj su objavljene duhovite i iskrene dečije misli, pravi biseri mudrosti. Odlomci iz knjige. Na slovo, na slovo…
- Vernost 00:19
- Zavist 00:35
- Avion i ptica 00:44
- Lakomost 01:03
- Begunac 01:42
- Vuk i lisica 01:58
- Iznenađenje 02:46
- Glava 03:17
- Cvećar 03:54
- Krava 04:28
- Usamljen 04:51
- Jabuka i breskva 05:36
- Hrabrost 06:06
- Kafa 07:12
- Unuk 07:33
- Nemaština 08:09
- Bujica 08:24
- Pravda 08:42
- Olovka 08:55
- Srce 09:34
- Početak i kraj 09:52
Video: Odlomke iz knjige „OLOVKA PIŠE SRCEM“ autora Vanje Rupnik Rašić i Budimira Nešića govore deca: Miona, Marko, Anastasija, Damjan, Mia i Anđela ♥ i Branislav Brstina
Uvodna pesmica: Deca su ukras sveta ♥
Završna pesma: Na slovo, na slovo – Vlastimir Đuza Stojiljković i Dragan Laković 10:12
Odlomci iz knjige:
“Radeći na statističkoj obradi podataka jednog teksta za merenje dečije inteligencije u Istitutu za psohologiju, listajući protokole, naišli smo na čitavo blago dečjih odgovora. Ispitivanjem je bilo obuhvaćeno oko 2000 devojčica i dečaka iz Srbije uzrasta od 4 do 14 godina.
Prilikom odabiranja nije nas interesovalo da li si to odgovori samo mudri ili samo smešni, niti da li dobijaju poene u testu – mi smo, jednostavno, želeli da sačuvamo tu izvornost I to bogatstvo. Tako odabrani odgovori, uz naznačen pol i uzrast deteta, objavljivani su tokom 1967. i 1968. godine u listu „Svest“. Nekoliko godina kasnije, praveći od tih odgovora celine, trudili smo se da u što većoj meri očuvamo autentičnost. Neke od tih celina nastale su od više dečijih odgovora na jedno pitanje, dok je za druge korišćen samo jedan odgovor.” – autori knjige Vanja Rupnik Rašić i Budimir Nešić.
PREDGOVOR
Ako hoćete izveštaj sa lica mesta o tome zbog čega i kako nastaje MIŠLJENJE, obratite se maloj deci, jedinim živim i autentičnim svedocima onoga dramatičnog trenutka kada još nerazvijena čula i svest prvi put sreću i upoznaju deo po deo velikog sveta i prvi put mogu sama sebe da identifikuju.
Govor i simboli kojima se odrasli služe i komuniciraju zaboravili su lepo i uzbudljivo detinjstvo reči. Izgubljeni raj ličnog upoznavanja i imenovanja, konkretnog, čulnog, životnog povoda za misao i reč – ti slikoviti predeli pripadaju dalekim i davnim danima ranog detinjstva. Bez iskustva, bez pamćenja i znanja, prvi put ovde, deca pipaju očima, ušima, svim čulima, i tim neposrednim i burnim doživljajima daju svoja, autentična imena, vrednosti i karakteristike.
Prvi susret i dodir, prvo iskustvo, prvi pokušaj imenovanja, odgonetanja i razumevanja. Ta jedna mala reč, to jedno, subjektivno i delimično tumačenje – tu je sve bogatstvo sveta i naših doživljaja. Samo još na početku otkrivanja i sazrevanja naši doživljaji imaju temerature, toliko srećne proizvoljnosti, tu neograničenu raznovrsnost. Samo tih nekoliko prvih godina, dok još saznajemo i učimo sami, bez učitelja, škola i standarda.
Samo mladi i gladni radosti i začuđeni mogu toliko da vide i dožive. I niko sem njih ne zna toliko različitih imena za jednu stvar ili pojavu. Bogatstvo tih doživljaja i imena ove male neznalice u sprezi uvek novih i drukčijih konkretnih okolnosti. Sve je za njih novo i sa novim imenom, ako se javi u novim okolnostima i novoj funkciji.
Oni najpre ne znaju ništa a zatim dugo putuju, lutaju i otkrivaju dok ne saznaju „sve“.
I tu se završava najlepša čovekova avantura, posle svega nekoliko godina spontanog i nekoristoljubivog života bez smisla i cilja. Udaljimo se od detinjstva a ne približimo cilju. Cilja nema, cilja života, ne sam život, i mi se nostalgično počinjemo vraćati dobu kada smo bili najbliže životu i sebi. Sva umetnost je, čini mi se, pokušaj da se život ponovo doživi ali na onaj način, onim čulima i glađu, onako bogato, slobodno i nevino. Biti detinjast i neozbiljan, jer je sve drugo manje ozbiljno i mudro.
Tu se i dodiruju poezija i ova orginalna i poučna knjiga. I biće malo i pogrešno ako se ovi dragoceni dokumeti budu registrovali samo kao cake ili štosovi.
Ne, ovo je knjiga za razmišljanje i otkrića.
Dušan Duško Radović