Aleksandar Sergejevič Puškin – BAJKA O ZLATNOM PETLIĆU

Čak daleko preko mora,
negde iza sedam gora,
bio slavni Dadon car.
U mladosti napast prava,
sve susede hvata strava,
al’ kad posta, slab i star
i on poče da tad shvata
e je dosta bilo rata.

U spokojetvu traži sreće,
al’ susedi sad mir neće,
svaki s vojskom u boj kreće.
Da granice car odbrani
silnu vojsku skuplja, hrani,
iz krajeva svih sabira,
ali opet nema, mira.
Vojvode se hrabro bore,
al’ sa vojnom sve je gore.
Dok sa juga carstvo brane
s istočne im prodru strane,
a kad sever zaštićuju
s mora na njih navaljuju.

Car nit spava, niti jede,
brižan čupa kose sede,
sav očajan prsi bije,
jer to više život nije!

U nevolji Dadon traži
da mu znalac zvezdočatac
proroštvima jade blaži,
i gle, mudrac, veštac pravi,
Dadonu se odmah javi
i pred presto carski stade
zlatnog petla caru dade,
pa govori mudrac smerni:
“Nek ti bude stražar verni!
Mir kad ti je na granici
mirovaće na grančici,
ali kad na nekom kraju
tuđe čete dignu graju,
neprijatelj grad opseda,
il te slična snađe beda,
tad će zlatnom petlu smesta,
da se digne u vis kresta,
zapevaće pesmu svoju –
s kljunom prema ljutom boju.“
Car mudracu zahvaljuje,
kesom zlata podaruje,
za uslugu blagodari,
paj mu veli: „Čuj me, stari,
ja ću prvu želju tvoju
ispuniti pre no svoju.”

A petao sa grančice
čuva, pazi sve granice
i opasnost smotri l’ samo
on okreće glavu tamo,
kostreši se, krilom bije,
krestu napne, repom vije
i po dvoru diže viku,
razleže se kukuriku.

To susedi kad su čuli
ratova se okanuli,
jer car Dadon istog dana
otpor pruža sa svih strana.

I već drugo leto tu je,
zlatni petlić još miruje,
al’ odjednom usred sna,
cara budi svita sva.
Sam vojvoda veli caru:
„Probudi se, gospodaru,
da, znaš, jer si carstvu glava,
nevolja, nas snađe prava!“
Dadon zevnu, pa im zbori:
„Šta, je? Dvorac da, ne gori?“
Vojvoda, mu odgovara:
„Ne, to peto smutnju stvara,
kukurekn’o iznenada,
pa u strahu grad je sada!“
Još bunovan car prilazi
ka prozoru i opazi
kako petlić krilom bije
ka istoku glavom vije.
Car povika: „U boj! Brže!“
Na konje se vojska vrže
i na istok odmah krete,
a carević vodi čete.
Zlatni petlić zaćutao,
a car opet zadremao.

Prođe tako osam dana.
Ni glaska iz ratnog stanja
o ishodu bitke ljute.
Svi u dvoru brižno ćute,
dok ti petlić kukuriknu,
a car novu vojsku viknu
i s njom šalje mlađeg sina,
do istočnih, do planina,

Petao se utišao,
a car vesti počekao:
opet prođe osam dana,
ni glaska iz ratnog stana.
Opet petlić kukuriknu,
a car treću vojsku viknu,
ka istoku sad sam krete
i povede svoje čete.

Ide vojska dan i noć
carskoj braći u pomoć,
ali svuda pustoš sama,
po gorama, dolinama.
Ne nađe ih car Dadon.
Tom se mnogo čudi on.
Već i osmi dan prolazi,
na vrh gore car dolazi
i gle, sred najviših gora,
blesnu svila od šatora.
Oko njega mukla tuga,
leže mrtvi drug do druga,
cela, vojska, ko da sniva,
leš do leša sve pokriva.

Car šatoru pohitao,
užas pred njim ugledao:
bez oklopa, šlemova,
od sopstvenih mačeva,
u potoku krvi sveže
carevića oba leže.
Odbludeli konji njini
ržu tužno po planini
a za njima, svud po travi
otego se trag krvavi.

Car zaplaka: „Deco moja,
ne padoste usred boja,
nego čini neke tajne
sklopiše vam oči sjajne!
Pre no što vas otac nađe
bolje da smrt njega snađe!“
Svi sa carem gorko plaču
i opšti se vapaj začu,
drhti zemlja do ponora,
i vrhovi cepte gora.
Utom šator širi krila,
pojavi se šindivila,
krasna, lepa, devica
šamahanska carica.
Kao zora sinula,
ka caru se vinula,
Car umuče u nemoći
ko pred suncem ptica noći, ·
lepotica kad se javi
decu svoju zaboravi.

A ona se nasmešila,
i caru se poklonila,
za ruku ga uzela,
u šator ga uvela,
za sto njega smestila,
mnogim jelom gostila.

Kad umoran car zadrema,
postelju mu meku sprema,
i car sedam dana, celi’
slast života, sa njom deli
u šatoru ko gost njen,
zamađijan, zaluđen.
Naposletku, osmog dana
krenu car iz gorskog stana,
i sa mladom caricom
uputi se dvorcu svom.

Al’ dok ves’o car putuje
pred njim šapat priče snuje
i kod vrata carskog grada,
svet se skuplja iznenada,
svečan doček čini njima,
potrkuje za kolima,
kliče caru, mladici
šamahanskoj carici,
a car tronut od tog slavlja,
podanike sve pozdravlja.

I odjednom, časka tog,
on mudraca spazi svog
u gomili uskipeloj
u starinskoj kapi beloj.

S njim razgovor car započe:
„Zdravo, care!“ — „Zdravo, oče!
Kaži kakav hoćeš dar“
— veso njemu veli car.
A mudrac mu odgovara:
„Nisam željan zlata, para,
ali si mi obrekao
kad sam petla tebi dao
da ćeš prvu želju moju
ispuniti pre no svoju.
Daj mi, dakle, mladicu,
šamahansku caricu.

Naljuti se na to car:
„Gle, kakav bi hteo dar!
Da, bunike nisi jeo,
il’ si možda, poludeo,
il’ da nisi s kruške paog
Doista sam reč ti dao,
al’ sve ima, granica!
Šta će tebi mladica?
Zahtevi su čudni tvoji,
išti starcu što pristoji:
hoćeš blaga, čin boljarski,
il’ hata iz štala, carski’,
pola, carstva, daću tebi,
odbio ti ništa ne bi!”

Opet mudrac odgovara:
„Hoću samo mladicu,
šamahansku caricu!“
To razgnevi silno cara:
„Baš ti ništa ne dam sad,
kad si takav posto gad!
— pa povika da mu miču
sa, očiju drskog čiču.

Al’ se ne da mudrac stari.
Još više se car razjari,
iz očiju bes mu blesnu,
o glavu mu žezlo tresnu,
na zemlju je mudrac pao,
odmah dušu bogu dao.

Dvor i cela prestonica,
slediše se svi od straha,
al’ carica lepotica,
kikoće se: Ki-ki-ha-ha!!
Car uzbuđen beše silno,
al’ se smeši njoj umilno
kao da je ženik mlad,
pa ulazi s njom u grad.

No šta je to? Šum se čuje,
petlić krilom uzmahuje,
pred očima, carice
poleteo s grančice,
na cara se okomio,
na teme mu skočio,
pa je kljunom škljocnuo,
u teme ga bocnuo.

Jeknu car od ljutog bola,
zaljulja se, pade s kola,
Jauknuo, uzdahnuo,
bogu grešnu dušu dao.

Od carice istog časa,
ko da nikad ne bi glasa,
smesta nesta. I sve presta,
završi se priča kratka.

Laž je, ko i svaka gatka,
al’ će u njoj dete svako
da pouku nađe lako.

Aleksandar Sergejevič Puškin

Iz knjige: A. S. Puškin BAJKE, Izdavač: Novo pokolenje, 1950.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)