BAJKE

BAJKE i LEGENDE BAJKA O KRALJU DŽERIJU (koja ima slatki kraj) – Igor Kolarov BRAĆA GRIM – Najlepše bajke Hans Kristijan Andersen – BAJKE SRPSKE NARODNE BAJKE CRNAČKE NARODNE BAJKE I LEGENDE JAPANSKE NARODNE BAJKE ALEKSANDAR PUŠKIN – Bajke (BAJKA O ZLATNOM PETLIĆU, BAJKA O RIBARU I ZLATNOJ RIBICI) “Skrivena želja u svakoj bajci čovjeka uvis penje, u svakoj cvjeta po jedna želja i čeka ispunjenje”. – Branko Ćopić Izvor i foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz…

Aleksandar Sergejevič Puškin – BAJKA O ZLATNOM PETLIĆU

Čak daleko preko mora, negde iza sedam gora, bio slavni Dadon car. U mladosti napast prava, sve susede hvata strava, al’ kad posta, slab i star i on poče da tad shvata e je dosta bilo rata. U spokojetvu traži sreće, al’ susedi sad mir neće, svaki s vojskom u boj kreće. Da granice car odbrani silnu vojsku skuplja, hrani, iz krajeva svih sabira, ali opet nema, mira. Vojvode se hrabro bore, al’ sa vojnom sve je gore. Dok sa juga carstvo brane s istočne im prodru strane, a kad sever zaštićuju s mora na njih navaljuju. Car nit spava,…

Aleksandar Sergejevič Puškin – EVGENIJE ONJEGIN

Roman u stihovima EVGENIJE ONJEGIN (rus. Евгений Онегин, pre pravopisne reforme Евгеній Онѣгинъ) je Aleksandar Sergejevič Puškin pisao od 1823. do 1831. godine. Odlomci iz romana EVGENIJE ONJEGIN: Pétri de vanité il avait encore plus de cette espèce d’orgueil qui fait avouer avec la même indifférence les bonnes comme les mauvaises actions, suite d’un sentiment de supériorité peut-être imaginaire. Tiré d’une lettre particuliére. Prožet taštinom imao je pored toga i onu naročitu oholost koja čini da se sa podjednakom ravnodušnošću priznaju dobri kao i rđavi postupci, što je posledica izvesnog osećanja nadmoćnosti, možda samo zamišljene. Iz privatnog pisma Ja svet…

Aleksandar Sergejevič Puškin – POZIV

POZIV O, ako zbilja, dok je mrak Kad san utiša duše žive, I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive. O, ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom, Ja čekam tad na susret s tobom, Ja čekam tad tvoj lik, tvoj glas. O, dođi mi, kroz noć, kroz san, Onakva kao zadnjeg časa; Ko led i sva ko zimski dan; Od bola bleda i bez glasa… O, dođi mi što pre, što pre Ko vetra dah, ko zvuk, il’ tajna. Ko strašna sen, ko zvezda sjajna, Svejedno je: što pre, što pre! Ne zovem…

Aleksandar Sergejevič Puškin – BAJKA O RIBARU I ZLATNOJ RIBICI

BAJKA O RIBARU I ZLATNOJ RIBICI (ruski: Сказка о рыбаке и рыбке) je bajka u stihovima koju je 1833. napisao Aleksandar Sergejevič Puškin. U dalekoj zemlji nekoj, iza brda, iza gora, na obali sinjeg mora, koliba je jedna bila, vrlo stara, trošna, bedna. U njoj živi deda stari krpi mrežu i ribari, a baba mu ručak kuva i kolibu ona čuva. Naokolo nigde sveta, niko tuda da prošeta. Trideset i više leta žive oni tako sami, deda peca, baba čami. Jedno jutro (beše tmurno) deda mrežu uze žurno. Babi reče: – Ručak kuvaj, kuću čuvaj, a ja odoh po svoj…

Aleksandar Sergejevič Puškin – PESNIKU

PESNIKU Za ljubav sveta – ljudi, Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka – to je trenutan šum. Hladan je smeh gomile; glupakov sud pokvari Smisao. Al’ ti budi – čvrst i sam ko tvoj um. Ti – car si. I sam živiš. Kreće te volja tvoja, Tamo kuda te vodi slobode tvoje put. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja, Ne traži da svet puni – mirnog ti posla kut. Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi; O delu umetničkom umetnik strože sudi… A pusti i glupaku, pusti gomili toj Neka te brani, ili šta hoće neka zbori Nek pljuje onaj…

Aleksandar Sergejevič Puškin – Ja pamtim divno magnovenje…

JA PAMTIM… Ja pamtim divno magnovenje, Kad sretoh tebe na svom putu, Ko svetlih snova ostvarenje, Ko neba dah u zemnom putu. Kroz burni život hitrobežni, Kroz strasti, iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O, sanjah crte lica tvoga. Al’ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne, Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Teko je život, pun čeznuća, Pun mraka, zla i ropskih uza, Bez rajskog sna, bez nadahnuća, I bez božanstva i bez suza. Al’ opet nasta otkovenje, I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja, Ko neba dah u…