ĐAČKI RASTANAK Nesi, breže, čudo ti za oko, Ne dižeš se do neba visoko, Nesi gora umilnoga hlatka, Kad ko šeće da je šetnja slatka, Nit se voda sa kamena sliva, Kad ko legne da slađe počiva, A ko traži za veselje cveće — Zaman traži, tu ga naći neće! Nekoliko ovde je drveta, Al’ de rastu, to su mesta sveta. Njih je tužno posadilo doba, Svako s’ vije više jednog groba, Po grobovi trava obilata, Na gdekome cveća umiljata, — Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav počiva, Pa je cveće pohitalo amo Da se samcit…
Категорија: Poezija
Branko Radičević – NEKA SUNCA
NEKA SUNCA Jarko sunce seda, Travka njega gleda Oborena lica A puna suzica. Ja ni lica krijem, Niti suza lijem, Već s’ eto osmevam, I ‘vako popevam: Neka sunca, neka, Mene draga čeka, Draga sunca dva Meni će da dâ! (16. oktobra 1844) Branko Radičević Video: Pesmu Branka Radičevića NEKA SUNCA govori Petar Kralj
Branko Radičević – KAD MLIDIJAH UMRETI
KAD MLIDIJAH UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada, Zelenoga više ja nikada Videt neću! Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabačko koleno! Dođe doba da idem u groba. Zbogom, žitku, moj prelepi sanče! Zbogom, zoro, zbogom, beli danče! Zbogom, svete, nekadanji raju. — Ja sad moram drugom ići kraju! O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gledô tvoje sunce jarko, — Slušô groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reci i tvojem izvoru, — Mog života vir je na uviru! O, pesme…
Branko Radičević – BOLESNIKOV UZDISAJ
BOLESNIKOV UZDISAJ Je l’ to danak, kad mu vedla nesta? Je l’ to sunce, otkad sijat presta? Što l’ potmolo tako u me gledi, Tako hladno, da mi s’ srce ledi? Je l’ to vreme što je posustalo, Što s’ ne miče, što l’ se skoturalo Kao zmija na mojim prsima? Al’ je hladno, uh al’ mi je zima! Kad koračim, je l’ ovo zemljica Što l’ šoboće kô kakva grobnica? Slušaj, slušaj, je l’ me kogod zvao? Ona, ona, — brže, što sam stao? Branko Radičević Video: Pesmu Branka Radičevića govori Petar Kralj (04:52)
Branko Radičević – SUNAŠCE JASNO
SUNAŠCE JASNO… Sunašce jasno preko neba s’ vije Pa oblak traži, da se za nj’ga skrije, Ma vedro nebo, ni oblačka nema, Pa zato sunce zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudih, po glavi, Poljubi krvcu što s’ puši u travi. Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada. (Januar, 1849) Branko Radičević Video: pesmu Branka Radičevića SUNAŠCE JASNO… govori (05:48)
Branko Radičević – UKOR
UKOR De si, dušo, de si, rano, De si danče mio, De si, sunce ogrejano, De si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada! Sunce zađe, pade tama, A ja osta sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane — Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!… Jao zlato, tako t’ Boga, Ta kako si mogâ?! 9. 5. 1850. Branko Radičević Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje…
Branko Radičević – Devojka na studencu
DEVOJKA NA STUDENCU Kad sam sinoć ovde bila I vodice zahitila, Dođe momče, crna oka, Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: “Dajde, sele, malo vode!” Ove reči — slatke strele — Minuše mi grudi bele, — Skočih mlada, njemu stigoh, Digoh krčag, ruku digo, Ruka drkta.. krčag dole… Ode na dve — na tri pole. Još od njega leže crepi, Ali gde je onaj lepi? Kad bi sada opet došô, Ma i ovaj drugi prošô! (1843, jul) Branko Radičević Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno…
Duško Trifunović – TE-VE
TE-VE Kad nije bilo televizije i tad su bila brda i bile nizije mogli smo gledati s našeg brda kako u dolu pasu krda Sada uz pomoć te ve slike proširujemo svoje vidike: Sad mirno uz pomoć prosperiteta gledamo krda celoga sveta Duško Trifunović
Miroslav Mika Antić – VUK
VUK I Kao da će kraj agusta. Nebo se kruni i odranja žute mirise mraka. Zatrpava me zvezdama. Umotavam se u lišće. Tako smo bliži vetru. Osećam ga u kičmi i u dubinama očiju. To je moj skroviti način vajanja ovog sveta. Dobro je u gorskom kraju što, i kad nema pljuskova, leto miriše na plodnost, na hleb i materinstvo. Nešto sveže i hranljivo useljava se u mozak i pomaže mi da mislim. Kroz nebrušeno staklo naprsle mesečine lepo mogu da čujem zelene dozive trava, koji do mene dopiru iz sanjive daljine, a ipak tu su, bliski, kao da rastu…
Branko Miljković – U PARKU
U PARKU Draga, dajmo oči vodoskocima plavim da ih bacimo visoko u nebo. Noću proklijaće zvezde pod trepavicama. Ali nećemo reći ni jednom ogledalu koliko smo lepi. Držaćemo se za ruke i gledaćemo jedno u drugo slepi. Branko Miljković