Miroslav Mika Antić – JUNAČKA PESMA

JUNAČKA PESMA Poznajem jednog kapetana. Brada mu duga skoro do juga. Oplovio je pola sveta, oplovio je sto okeana i mnogobrojna mora druga, i mnogobrojna mora treća, i mnogobrojna mora peta. Taj je kapetan strašno jak. Na leđa može da digne džak. Koješta — džak! Bar dva-tri džaka i uvrh toga još sedam đaka i pet mornara, jakih momaka, i pet mornara, jakih momaka. Pa kad sve to lepo na leđa stavi, on se ovako važan pravi: prošeta, recimo, čitavom lukom i sruši kuću levom rukom. Ispija mleko osam oka i šest buradi višnjevog soka, pa tako pijan sve usput…

Federiko Garsija Lorka – SERENADA

SERENADA Na rečnoj obali noć je došla da se kupa i na Lolinim grudima grane umiru od ljubavi. Grane umiru od ljubavi. Noć, naga, peva na martovskim mostovima. Lolita kupa telo u slanoj vodi i smilju… Grane umiru od ljubavi. Noć od anisa i srebra blista na krovovima. Od srebra potoka i ogledala i anisa tvojih belih mišica. Grane umiru od ljubavi. Federiko Garsija Lorka Prevod: Miodrag Gardić

Vesna Parun – PORUKA

PORUKA Tu kraj je puta. Sad si i sebi i bližnjem pust i dosadan. S nemilim likom ne znaš gdje bi, s broda je iščezla posada. U jarbol možda grom udari, o greben razbi se kormilo. Što prohtjelo se, životu utvari sve se je već dogodilo. Ljepota, sama, zadnjim dahom još dozivlje te. Rukom plahom poruku jasnu piše povrh pijeska: Porijeklo svoje ne znam, ni dom, moj usud vječit je brodolom. U tvome srcu zlatna arabeska. Vesna Parun

Manuel Altoaguirre Bolín

Manuel Altolaguirre Bolín (Malaga, 29. juna 1905.-Burgos, 26. jula 1959.) bio je španski pesnik i izdavač, pripadnik “generacije ’27” (uticajne grupe pesnika koja je nastala u španskim književnim krugovima između 1923. i 1927. godine, u osnovi iz zajedničke želje za iskustvom i radom sa avangardnim oblicima umetnosti i poezije.) PESME: ŽIVETI U SNU BEZ SLOBODE ROMANSA AKT NA MOJE RAME NASLONJENA Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte…

Manuel Altoaguirre Bolín – NA MOJE RAME NASLONJENA

NA MOJE RAME NASLONJENA Na moje rame naslonjena bila si mi desno krilo. Kao da bi razastrla svoje milo, crno perje, dizale me tvoje reči u svetlo i belo nebo. Uzbuđenje. Tišina. Sad sedim za svojim stolom, iz ramena krv mi teče, odsutnost me tvoja boli. Manuel Altolaguirre (1905– 1959) Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Manuel Altoaguirre Bolín – ROMANSA

ROMANSA Vukući po pustom pesku kao skut crnine svoje svoju senu zarobljenu, idem tužan i usamljen tamo amo po obali, sada misleć, sad ne misleć na razloge svoje tuge. Grad najdraži, najmiliji, izgubih u jednom ratu! Nikad više videt neću dva visoka tornja crkve nit pute neosenjene reku mu i puteljke. Grad najdraži, najmiliji izgubih u jednom ratu! Manuel Altolaguirre (1905– 1959) Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs.…

Manuel Altolaguirre Bolín – ŽIVETI U SNU

ŽIVETI U SNU / Si vida y muerte son sueńo Čini se, meni je suđeno da živim sanjajući. Životu koji sav je od sna smrt ne može nauditi. Si vida y muerte son sueńo, si todo en la vida sueńa, yo mi vida de hombre diera por sońar muerto en la piedra. Manuel Altolaguirre (1905– 1959) Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti…

Arsen Dedić – LJETNI PJESNICI

LJETNI PJESNICI Ljetni pjesnici se prave od lakših materijala. Oni se lakše odijevaju. Ljetni pjesnici čitaju lakše stihove, premoreni na centralnom trgu. Oni jedu školjke i udvaraju se lakšim djevojkama koje su naklonjene lijepoj književnosti. A evo, već nadiru zimski pjesnici u teškoj, zimskoj opremi. Sa zimskim gumama. Vodeći otežale suputnice. Oni čitaju teške stihove i jedu tešku hranu. Oni teško napuštaju svoj teško stečeni položaj. Zimski pjesnici gaze sve pred sobom i od ljetnih pjesnika ostaje tek lahor – meni tako drag. Arsen Dedić

Miroslav Mika Antić – UHODEĆI KOMETE

UHODEĆI KOMETE 1. Da li si ikad razmišljao o čemu pričaju svici svojoj deci pred spavanje? Dok se čađ predvečerja rumeno mrvi i taloži u naborima šuma, da li si prisluškivao njihovo došaptavanje u avgustovskoj travi? To je onaj trenutak avetinjski i sablasni, kad sve utihne okolo, ptice, vetar i jezero, a iz modrog tajanstva sanjive vasione plutaju kao utvare seni ugaslih svetova i pretaču se u mreškanje i odsjaj zlatnog grumenja na dno prvoga dremeža prečistih brušenih voda. 2. Mali svitac je ozaren i prestravljen lepotom tajanstvenoga neba. Nesnošljivom lepotom. I zato kaže šapatom svome velikom svicu: kako mogu…