Miroslav Mika Antić – GOLIŠAVA PESMA

GOLIŠAVA PESMA I verzija pesme: Kad mrak uz okno nos pritisne i gleda u klince kad se svlače, neko se preplaši, neko vrisne, a neko kaže: oho, mrače! Na spljošten nos mu palac metne i brzo, odmah, spusti roletne. Šta se tog mraka svaki čas tiče na šta golišavi klinci liče. II verzija pesme: Kad mrak uz okno nos pritisne i zvirka u klince što se svlače, neko se isplazi, neko vrisne, a neko kaže: oho, mrače! Na spljošten nos mu palac metne i onda, uz osmeh, spusti roletne. Šta se tog mraka svaki čas tiče na šta golišavi klinci…

Tin Ujević – FISHARMONIKA

FISHARMONIKA Slika moje duše nema kronike. Krajolik misli, to je zvuk harmonike. Šišmiš je u kraju ko mrena na očima. Gdje se sanja počinje? gdje se dočima? Zemlji rastu kose. Taj je mjesec kopija s neke razglednice stare, što me opija. Mi smo išli putem. Put je bio dug. Kasno opazismo da je taj put krug. Po danu mjesec na nas svoju slutnju sipa. Divlji kesten cvjeta i miriše lipa. U nama plamen skitni strasnika. Noć nam šalje ćuka, svoga glasnika. I sve noću biva puno svete strave. Šešir nam se diže sam vrh budne glave. Nas će obuzeti gorostasna…

DECA SU UKRAS PLANETE (Pustite decu nek rastu)

PUSTITE DECU NEK RASTU (DECA SU UKRAS PLANETE) Tekst: Milivoje Mrkić; Muzika: Arsen Dedić Rastemo lepi ko cveće, dani nam puni igara… U igri ne gubi se vreme, igrom lepota se stvara. Pustite decu nek rastu, pevaju, glume i lete. Oni lepotom se bave, DECA SU UKRAS PLANETE. Rastemo, ljubav nas nosi, pa otkud te glupe teme? Zaljubljeni pesme pišu, nikad ne gube vreme. Pustite decu nek rastu, pevaju, glume i lete. Oni lepotom se bave, DECA SU UKRAS PLANETE. Rastemo, lepota nas zove, u glavi nam glumačke bube… Deca kad pozorište prave nikada vreme ne gube. Pustite decu nek…

Ana Ahmatova – POSLEDNJA ZDRAVICA

POSLEDNJA ZDRAVICA Za razoren dom podižem ovu čašu, za gorko življenje moje, za sudbinu našu – usamljenost udvoje. Pijem za tebe i za laž, za izdaju tvojih usana, za mrtvu hladnoću oka tvog, za to što je grub i bez milosti svet ovaj naš i što nas nije spasao Bog. 1934. Ana Ahmatova Prevod: Ljubica Nestorov Iz knjige: Sto godina ljubavi (Antologija ljubavne lirike ruskih pesnikinja), Izdavač: Slovensko slovo, Beograd, 2006.

Duško Trifunović – PROBUDI SE

PROBUDI SE Probudi se nešto se dešava nemoj reći da to nisi znao i tvoja se sudbina rešava moglo bi ti jednom biti žao Probudi se nešto se dešava kajaće se ko ovo prespava Probudi se nešto se dešava ne mogu ti jasno reći šta je ni laž nije istina prava al’ osetim dugo će da traje Probudi se nešto se dešava kajaće se ko ovo prespava Probudi se nešto se dešava u prostoru izvan naše volje od ljubavi neko nas spasava i govori da je tako bolje Probudi se nešto se dešava kajaće se ko ovo prespava Duško Trifunović

Miroslav Mika Antić – ROĐENDAN

ROĐENDAN 1. Zašto mi nemamo iskustva? Zato što život shvatamo kao vatromet. Svakog se jutra ponovo kristalno rađamo i živimo do večeri po jedan ljudski vek. Onda, u zoru, započinjemo novo stoleće. U sumrak, opet, umorno umačemo glavu u nov san o nekom sasvim drukčijem trajanju, koje će početi ujutro, iz početka. “Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mesto i sazidaćeš planinu” – kaže Konfučije. 2. Ko stvara, a ne počinje iz temelja, nikada neće ni ugledati krov. Ko voli, a zablene se u sebe u ogledalu, kao da nije nikad ni progledao. Ko živi, a ne rodi se…

Oskar Davičo — Kažem — smrt, a ljubim

Kažem — smrt, a ljubim… Kažem — smrt, a ljubim usnom kao predeo. Smrt ćuti, ja zvonim od strasti buduće. Pod tobom ja vidim grad mlad, uzavreo i naše smejanje s okna svake kuće. O, nikada takve strasti bilo nije ko poljem te noći na ivici groba. Ja nisam ljubio nikada silnije tu rosu i tebe no u ono doba kad su nam svrdlali meci i vrtlozi, bol što je iz rana loptio na sve, kad je brat prohodo na drvenoj nozi, kad su nam vezali i oči i sne. Tišinom? Ne. Pesmom srce moje vrije. Ljubav je kćer čiji…

Oskar Davičo – Izveštaj iz Srbije

IZVEŠTAJ IZ SRBIJE Za druga Karla Marksa, ili ma kog druga, od Radeničke internacionale, Sreten Anđelković šalje pismo iz zatvorenog kruga Srbije male U svakom selu Srbije – mehana. U celoj Srbiji – jedna fabrika. Na svaki okrug – sto apsana i sto hiljada kažnjenika. U Srbiji – knjaz i fabrikant buržuj, dželatske klase – dva glavara. A ljudi – po turski. Život – pij i psuj. Eh, zaboravi, tugo stara. Gazde ministri – srkut kafe sabajle i mater kroz mater svima. Iz preka dovode kistjant kinderfrajle i krišom spavaju s njima. “Mito? Zar ja? Al’ kad oćete, mersi, danke.…

Oskar Davičo

Oskar Davičo (Šabac, 1909 — Beograd, 1989) je bio pesnik i prozaista, profesor, borac, robijaš, neumorni putnik, prevodioc. Najmlađi je pesnik u krugu nadrealista. Nadmašio je sve ostale snagom talenta, plodnošću i širinom uticaja. Dobio je veliki broj književnih nagrada, među njima i NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine, tri puta (1956, 1963. i 1964.). Pesnik je neophodan čoveku, on je životni organ njegove duše u miru i ratu; bez poezije bi u smrtni kam očajala iskra potrebna životu; pesnik je sekretar društva svih ljudi, ali tajnik koji ne čuva, nego otkriva tajne, i kazujući ih govori ljubav jednu jedinu…