Desanka Maksimović – KRVAVA BAJKA

Desanka Maksimović – KRVAVA BAJKA / Tekst pesme i pesnikinja o nastanku pesme

KRVAVA BAJKA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni
isti su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške…
i tako redom.
Misli su im bile pune
istih brojki
i po sveskama u školskoj torbi
besmisleno ležalo je bezbroj
petica i dvojki.

Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskalo se u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo,
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli su se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno,
kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.

Desanka Maksimović

O NASTANKU PESME KRVAVA BAJKA

O nastanku pesme Krvava bajka pesnikinja kaže sledeće:

„Nastala je istog trenutka kad sam čula za kragujevački pokolj. Na ulici mi je prišao nepoznati starac i rekao. ’Jeste li čuli?’ To što je nepoznati čovek osetio potrebu da mi govori o zajedničkom bolu, to me je pokrenulo da odmah napišem tu pesmu.

I ostala je kako je tada napisana, nisam smela da je naknadno diram, da je usavršavam. Nek ostane kao da sam zaplakala ili zakukala.

Imala sam tada potrebu da osetim da ta deca nisu nestala, da žive negde. U očajanju sam htela da se branim: da su oni svi otplovili negde pod oblake – kao u religiji, iako nije bilo nimalo religioznog“

Docnije je u više na vrata i različitim sagovornicima Desanka Maksimović ponavljala tu priču o nastanku Krvave bajke, proširivala je i bogatila detaljima. Istovremeno je otkrivala i podsticaje koji su uticali na to da se pesma „rodi“:

„Na primer, Krvava bajka. To nije napisano, to je rođeno. Moralo je da ima duševnu pred spremu. Prvo – na pad ’civilizovane’ Evrope; druga stavka – svi jedne godine rođeni. Zajedno se pelcovali, zajedno išli na preglede, zajedno se pričešćivali, išli na izlete, i nestali – kao u bajci, u grčkoj tragediji. I ne samo u istoj godini. U istom trenutku. I odvedeni sa jednog uzvišenog zanimanja – kada deca razmišljaju. Kada se u njima tek budi život, i kada misle kakav će on biti. Samo to je trebalo da zapišem. I zapisala sam.

Poslednji stih glasi: ’Istog časa se uzneli do večnog boravišta’. U Kragujevcu ispišu tu pesmu, i to izostave. Pitam ih: ’Zašto ste izostavili, jeste li me pitali? Mislite li vi da ja mislim da su ta deca gore na drvenim klupicama kod gospodina Boga? Ne, dragi moj gospodine. Ja znam, isto tako, kao i vi, da su ona mrtva, i da su ovog časa samo kost. Vi ste zbilja potpuno lišeni i patriotizma i poezije. To večno boravište nije ni na zemlji na na nebu’“

(S. Zubanović, M. Pantić, Deset pesama – deset razgovora, 1985, 37).

Desanka Maksimović PESME, BAJKE, CITATI, BIOGRAFIJA

Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve nadoknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin :)