Desanka Maksimović – PRIČA O RAKU KROJAČU / Bajke, Video, Tekst
PRIČA O RAKU KROJAČU
Živeo pod velikim belutkom u reci Rak Krojač.
On je bio nadaleko čuven po svom zanatu. Sve bube, leptiri i ribice iz okoline šili su kod njega svoja odela. O vrednoći njegovoj svugde se pričalo; govorilo se da nikad iz ruke ne ispušta svoje rumenkaste, oštre makaze. U poslu su mu pomagali mali rakovi, njegovi sinovi. Oni su po dnu rečnom prikupljali materijal, od koga je posle Rak Krojač pravio divna odela.
Jednom u velikom viru, blizu belutka gde je stanovao Rak Krojač, ribice reše da prirede zabavu, te sve potrče njemu, da im sašije novo odelo.
– Noćas će biti zabava u viru na mesečini, pa te molim da mi sašiješ haljinu, lepšu nego ijednu što si do sada šio – reče štuka Raku Krojaču, presecajući hitro vodu.
– Sašiću ti sivozelenu haljinu od šljokica, zakićenu sedefastim lepezama – odgovori Rak Krojač i uze joj meru.
Za štukom dođe kaćiperka pastrmka i stade se umiljavati Raku Krojaču:
– Dragi Račiću, sašij mi haljinu da bude lepša nego u ostalih riba. A Rak Krojač se zamisli i reče:
– Sašiću ti šarenu haljinu, punu žutih, crvenih, belih i plavih tačkica. Bićeš najlepša na celoj zabavi.
Posle nje izroni iz trske grgeč moleći:
– Račiću, molim te da mi sašiješ novo odelo za zabavu, pa ću ti platiti koliko god zatražiš.
– Sašiću ti žućkastozeleno odelo, išarano crnim prugama. Ti jedini bićeš tako odeven.
Kad ribice odoše, navali Rak Krojač na posao.
Posla račiće da nabave materijal potreban za riblje haljine: rečnog bisera, sedefa, šarenog sitnog peska. A čim se oni vratiše, poče da pravi nova odela, nižući biser i sedef na duga vlakna like, koja je potom upredao sa rečnim srebrom.
Za to vreme su ribice spremale vir za zabavu. Prvo su očistile dno od mulja i posule ga rumenkastim belutkom i mahovinom; posle su pokosile visoku obalsku travu, da bi mesec što bolje osvetlio vir. Najzad su otišle do žablje sviračke družine zvane „Kreketuša“ i pogodile se da im svira na zabavi. Tek predveče se upute Raku Krojaču da vide šta je s haljinama.
Kad tamo stignu, a veliki belutak gde je Rak Krojač stanovao leži odvaljen u stranu, a račići po mutnoj vodi lutaju i plaču.
– Šta je to, pobogu?! Gde je Rak Krojač – poviču preneražene ribe, sluteći neku nesreću.
– Odnela ga u torbi neka deca koja su ovuda lovila rakove – odgovore račići kroz plač. – Sad nećemo nikad više videti svog dragog oca, Raka Krojača.
Onda i pastrmka i grgeč i štuka udare u plač. Bilo im je žao što je siroti rak nastradao, a još više što im nije haljinice za zabavu sašio.
Mališani, videvši kako ribe žale njihovog oca, još više se rastuže:
– Taman smo mu doneli bisera, sedefa, rečnog srebra i šarenog peska i on počeo da ih niže na vlakna, a nevaljala deca nam ga zauvek odnesoše.
Čuvši plač račića i riba, dotrče i žabe i rečne zmije i svi drugi stanovnici reke da vide šta je i tako nastane opšta žalost.
Baš je sunce zalazilo za breg kad se to dešavalo. Voda u viru se rumenela kao da je neko u nju sasuo vina. Večernji vetar je lutao kroz trsku. A stanovnici reke i dalje su tužili kraj belutka.
Najednom štuka presta plakati i viknu:
– Evo, dolazi niz reku Rak Krojač, poznajem ga po rumenkastim makazama što ih nosi u ruci.
Svi se obazru na tu stranu i ugledaju ga zbilja kako se oprezno provlači između kamenja, hitajući kući. Stigavši na svoj prag reče:
– Sreća moja što sam poneo makaze, te sam, čim su se deca malo zagovorila, rasekao torbu i pobegao, inače me ne biste nikad više videli.
Kakav drugi lenj rak bi posle ovog doživljaja legao da se odmori, a Rak Krojač prvo uze da dovrši započete riblje haljine. Šio ih je dok se mesec nije javio, a onda su već bile gotove i prelivale su se kao duga u bezbroj boja.
Kad su štuka, pastrmka i grgeč stigli u novim haljinama, zabava u viru je već bila otpočela, žabe su svirale, ribice su igrale okretne igre, a Rak Krojač je ispod belutka za to vreme pričao svojoj deci šta je sve pretrpeo dok nije pobegao iz torbe.
Desanka Maksimović
Desanka Maksimović PESME, BAJKE, CITATI, BIOGRAFIJA
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)