Miroslav Mika Antić – KAKO SE POSTAJE NEVIDLJIV

Miroslav Mika Antić – KAKO SE POSTAJE NEVIDLJIV

Kad u jesen žuto lišće opada,
ti u vetar baci jednu dlaku
iz uveta oždrebljene kobile,
u zoru,
kad se zemlja kao staklo providi
sto metara u dubinu,
i postaćeš kad zaželiš
nevidljiv.

Ko ne ume da uvrača sebe tako:
da je i sam providan,
nikad neće moći da se pretvori
iz ovakvog jednog Ovde
u nekakvo drugo Ovde,
i da bude svuda gde god hoće.

Ko je bio u još jednom Ovde
biće car.

Ko je bio u dvanaest Ovde,
mama će mu oživeti.

Ko je bio u najdaljem Ovde,
poslednjem,
biće tako strašno lepo zrikav,
pa će moći izjedared da vidi
od komada hleba — dva komada.

Biće uvek sit.

Miroslav Mika Antić