Pablo Neruda – PESME, CITATI, BIOGRAFIJA, ZANIMLJIVOSTI
Pablo Neruda (pravo ime Neftali Rikardo Rejes Basualto (12. jul 1904 — 23. septembar 1973)) bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971.
Pesnik ljubavi, ali i bunta, borio se za ideale socijalne pravde i jednakosti među ljudima. Pisao je poeziju, eseje, novinske članke, pesme u prozi, drame, a bavio se i prevođenjem.
Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.
„Poezija je uvek čin mira. Pesnik se rađa iz mira kao što se hleb rađa iz brašna. Potpaljivači, ratnici, kurjaci traže pesnika da ga spale, ubiju, ujedu. Jedan oficirski kavgadžija ostavio je smrtno ranjenog Puškina pod drvećem mračnog parka. Barutni konji galopirali su pobesnelo po Petefijevom beživotnom telu. Boreći se protiv rata, u Grčkoj je umro Bajron. Španski fašisti počeli su rat u Španiji ubijanjem svog najboljeg pesnika. Ali poeziju nisu ubili; ona ima sedam života mačke. Gnjave je, gnječe, razvlače po ulicama, prljaju je i nipodaštavaju, obezvređuju je, a potom je i guše, proteruju, trpaju u tamnicu, po četiri pucnja opale u nju, a ona iz svega izlazi čista lica i široka osmeha.“ — Pablo Neruda, „Priznajem da sam živeo“
PESME:
OVE NOĆI MOGU NAPISATI NAJTUŽNIJE STIHOVE (Poema 20)
„Pesnik bliži smrti nego filozofiji, bliži bolu nego shvatanju, bliži krvi nego mastilu.“ – Federiko Garsija Lorka o Pablu Nerudi
BIOGRAFIJA
Pablo Neruda je rođen 12. jula 1904. godine u gradu Peral u Čileu kao Rikardo Neftali Rejes (šp. Ricardo Neftali Reyes). Sin železničara, Hosea del Karmen Rejesa Moralesa (šp. José del Carmen Reyes Morales), i učiteljice Rose Basoalto Opazo (šp. Rosa Basoalto Opazo), koja je samo mesec dana nakon rođenja sina preminula od turbekuloze. Nedugo posle majčine smrti, njegov otac je našao novi posao u mestu Temuko u kom je Rikardo proveo svoje detinjstvo.
Počeo je da piše veoma rano. U gimnazijskim danima objavio je svoje prve radove u regionalnom časopisu „Sutra“ (šp. La Mañana) i sklopio je prijateljstvo sa direktorkom ženske gimnazije, i već poznatom književnicom, Gabrijelom Mistral, koja je na njega prenela ljubav prema ruskim autorima.
U 19. godini (1923). objavio je svoju prvu knjigu poezije Crepusculario, a u 20. i drugu pod nazivom „Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade“. Studirao je francuski jezik i pedagogiju. Španski građanski rat i smrt svoga prijatelja Federika Garsije Lorke na njega ostavlja neizbrisiv trag. Priključio je se revolucionarnom pokretu i tada je pisao pesme sa revolucionarno-socijalnom tematikom.
Od 1927. do 1935. radio je pri čileanskom konzulatu u Rangunu. Od 1939. do 1940. bio je konzul u Parizu, a nakon toga u Meksiku, do 1943. godine. U Čile se vratio 1945. i postao senator. Zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Čilea bio je progonjen. Uspeo je da pobegne u Evropu, gde je boravio u raznim zemljama. U Čile se ponovo vratio 1952, gde je živeo do svoje smrti 23. septembra 1973. godine. Objavio je još desetak knjiga poezije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971.
Juna 2011. pokrenuta je istraga o okolnostima njegove smrti 1973. godine. Forenzičari su utvrdili da je imao uznapredovali karcinom kada je umro. (Izvor: Wikipedia)
CITATI
„Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla početi da te leči – krupnim.”
„Ljubav je tako kratka, a zaborav tako beskrajan.”
„Dvoje srećnih ljubavnika nemaju kraja ni smrti, rađaju se i umiru više puta dok žive, imaju večnost prirode.”
„Mnoge vode ne mogu ugasiti ljubav, niti je reke potopiti.”
„Ljubav je jaka kao smrt.”
„Ko ništa ne zna, mora svemu verovati.”
Pablo Neruda
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)