Pablo Neruda – OVDE TE VOLIM (18. ljubavna pesma)

18.

Ovde te volim.
Među surovim borovima raspliće se vetar.
Mesec svetluca nad vodama zabludelim.
Prolaze jednaki dani goneći jedan drugog.

Raspasuje se oblak u razigrane figure.
Srebrni galeb vetra otkida se od smiraja.
Ponekad neko jedro. Visoke, visoke zvezde.

Ili krst tamni neke lađe.

Osamljen sam.
Ponekad osvanjujem i čak mi je duša mokra.
Zvoni, odzvanja daleko more.

Ovo je ovde luka.

Sada te volim.

Sada te volim i zalud te vidokrug skriva.
Volim te čak i među tim stvarima lednim.
Ponekad poljupci moji tim lađama sumornim
plove po moru bez cilja.
Već vidim sebe zaboravljenog kao ove stare kotve.
Još su tužniji kejovi kad uz njih pristaje veče.
Umor se svaljuje na moj život jalovo gladan.

Volim ono što nemam. Ti si tako daleko.
Moja se dosada guša s večerima laganim.
Ali noć brzo stiže i počinje da mi peva.
Mesec pokreće svoje zupčanike snova.
Tvojim me očima gledaju zvezde, one krupnije.
I kako te ja volim, borovi bi na vetru
hteli da otpevaju tvoje ime
svojim metalnim lišćem.

Pablo Neruda

Prevod: Radoje Tatić
Iz knjige: Pablo Neruda, SUNCE U REPU VETRA, Dvadeset ljubavnih pesama, Prosveta, Rad, 2016.

Video: pesmu govori Milan Milosavljević