Ознака: Bora Stanković

Borisav Bora Stanković – PRIPOVETKE

Borisav Bora Stanković – PRIPOVETKE / Najlepše pripovetke Bore Stankovića / Izbor i obrada: Bistrooki

Sadržaj: 1. Stari dani 2. U noći (1899) 3. Naš Božić (1900) 4. Nuška (1899) 5. Đurđevdan (1898) 6. Prva suza 7. Uvela ruža 8. Zadušnica 9. Ljuba i Naza 10. U vinogradima (1899) 11. Stanoja 12. Pokojnikova žena (1902) 13. Oni (1901) 14. Rista krijumčar (1905) 15. Gugutka (1898) 16. Njegova Belka (1920) 17. Baba Stana (1907)

PRIPOVETKE

Borisav Bora Stanković - PRIPOVETKE - pdf knjiga

 

Borisav Bora Stanković smatra se s pravom za najznačajnijeg srpskog prozaika. Velikom umetničkom snagom Bora Stanković je dao sukob patrijarhalnog načina života s prodiranjem novih ideja i životnih oblika, koje je predstavljala srpska buržoazija. Poreklom iz Vranja (u kojem je proveo detinjstvo i ranu mladost), on je doživeo nestajanje patrijarhalnosti i tog „starog“ sveta,  a koji je u njemu ostavio trajan pečat za čitav život.  On je dao život patrijarhalnog Vranja i okoline, njegovo propadanje i njegovo nestajanje.

Bora Stanković daje unutrašnju sliku svojih ljudi, njihove unutrašnje prelive, drhtaje i titraje, neminovnost propadanja i sam trpeći i izgarajući s njima.

Stankovićevo delo ima u sebi nešto od antičke tragičnosti, i u tome leži njegova veličina. Kroz Vranje, to malo mesto, negde blizu srca Balkana, na srpsko-bugarskoj granici, on je dao čitav jedan svet, tragični sukob tog sveta okrenutog u sebe, predanog tradicijama, s vekovima ustaljenim običajima, s nepisanim zakonima, koji su jači od svega, s drugim svetom, koji je hrupio, navaljivao i silovito prodirao, razarajući brane tradicija i tog zatvorenog, patrijarhalnog života.

Borisav Bora Stanković

Borisav Bora Stanković je rođen 1875. godine u Vranju. Po okončanju studija prava imao je činovničku karijeru koja nije odgovarala njegovoj prirodi, pa se okreće pisanju. Silinom svog temperamenta pisao je prozu i drame i svojim delom predstavlja u našoj književnosti prelaz iz realizma u modernu literaturu.

„Moja koncepcija umetnosti je takođe prosta: jedna umetnost ako ne pokrene plemenitija osećanja u vama, nije umetnost. Drugo, treba da čini da zavolite svoga bližnjeg.“ (Borisav Bora Stanković)

Njegovo delo okrenuto je rodnom Vranju i prošlosti, a najviše ga je zaokupljao unutrašnji život čoveka i onaj tragični sukob ličnosti sa sredinom i sa samim sobom. Njegovo književno delo odavno je prešlo granice naše zemlje, prevođen je na ruski, bugarski, francuski, mađarski, nemački, italijanski, japanski…

Borisav Bora Stanković – KOŠTANA

Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV

Borisav Bora Stanković – PRIPOVETKE

„A bilo je jedno vreme kada su pisci polazili u stvaranju od jedne lektire: pročitaju Turgenjeva, dopadne im se ono njegovo pisanje, oni njegovi karakteri, pa onda traže oko sebe, po svojoj okolini nešto slično. To je bilo jedno vreme u modi. Sada imate drugu modu, sa ovim najmlađim. Sve je to gubljenje vremena. Biti po modi to olakšava put, ali se gubi u tome svoje ja, gubi se ono što je najznačajnije u čoveku: njegova ličnost.“ (Borisav Stanković, 1926. u razgovoru sa Branimirom Ćosićem)

„Bora je pribegavao, vazda, životu, i kad bi našao nešto neodoljivo-konkretno, činilo mu se da je tu najdublji odgovor, pa i jedini mogući. Mrzeo je Bora spas, prezirao. Mrzeo je Bora svakoga koji bi čuvstvu da sagleda međe, krajeve, sinore. Čuvstva treba da su – bezgranična. Sva. Ma kako izgledala mala, sićušna. Ona samo tako izgledaju. Treba im dati: prostora, vremena, područja. I prošlosti i budućnosti! (…) On je snevao o nekoj književnosti, da je tako nazovem, retkih i dragocenih smola: ogromni hrast čovekov, sa dubokim razraslim korenjem u dubinama zemlje, sa krošnjama veličanstvenim, a ozleđen je negde, i tu ozledu pokriva i brani danonoćno melemnom smolom, krvlju svojom. Ta se smola toči sve kap po kap, i dolazi iz čitavog bića, iz najosetljivijeg praživca.“ (Stanislav Vinaver)

 

Borisav Bora Stanković – KOŠTANA

Borisav Bora Stanković (Vranje, 31. mart 1876 — Beograd, 22. oktobar 1927) je svoju najpoznatiju dramu Koštana objavio 1902. godine. Prvi put se u nekom književnom delu tada pojavio vranjski izgovor, što je u početku izazvalo velike kritike.

KOŠTANA / KOMAD IZ VRANJSKOG ŽIVOTA S PESMAMA

Borisav Bora Stanković -KOŠTANA -knjiga

 

Koštana je drama srpskog književnika Borisava „Bore” Stankovića. To je jedno od najčešće igranih i najradije gledanih komada u srpskim pozorištima. Prvi put je treći čin objavljen u časopisu Zvezda kao pozorišna igra u četiri čina. Sadrži mnoge teme srpskog folklora i patrijahalnih običaja koji su bili prisutni u kasnom 19. veku.

Stanković je ovo delo prvi put napisao kada je imao oko 24 godine, ali ga je više puta prepravljao sve do konačne verzije koju je objavio kao zasebnu knjigu 1924. godine. Verzija je iz ove godine je poslužila za sva druga štampanja. Prvi put je ova drama štampana u celosti 1902. godine u Srpskom književnom glasniku.

Drama je prvi put izvedena 22. juna 1900. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV

Borisav Bora Stanković (1876—1927) – NEČISTA KRV / Svoj najpoznatiji roman Nečista krv  Bora Stanković objavljuje 1910. godine.

NEČISTA KRV

Borisav Bora Stanković NEČISTA KRV

Nečista krv je jedno od najpoznatijih dela pisca Borisava „Bore“ Stankovića. Glavni lik je Sofka, poslednji potomak nekada ugledne vranjske porodice. Govoreći o njoj, Bora zapravo govori o uzdizanju, degeneraciji i gašenju jedne porodice, o moralnom izopačenju njenih članova, nesreći koja pada na Sofkina leđa i prenosi se na njene potomke.

Najviše hvaljeno delo Bore Stankovića „Nečista krv“ predstavlja sintezu svih bitnijih elemenata njegovih ranijih dela, koji su se ovde skupili oko jednog problema i motiva. „Nečistom krvi“ naša književnost je dostigla vrhunac književnog realizma i dobila svoj najbolji roman.

Na engleski jezik je preveden 1932. godine, i to pod nazivom Sophka (srp. Sofka), prema glavnoj junakinji. Prevodilac je bio Alek Braun. Roman Nečista krv se ocenjuje kao remek-delo srpske književnosti i kao početak moderne.

 

Plejada veličanstvenih – Top 20 domaćih pisaca (Ex YU)

Top 20 najboljih domaćih pisaca svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije. Lista je sastavljena na osnovu anketa u facebook grupama posvećenim knjigama i književnosti. U anketama su učestvovali knjigoljupci iz svih krajeva bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija) i iz inostranstva.

Ivo Andrić, Meša Selimović i Miloš Crnjanski
foto: facebook

Plejada veličanstvenih:

  1. Meša Selimović
  2. Ivo Andrić
  3. Borislav Pekić
  4. Miloš Crnjanski 
  5. Miroslav Mika Antić 
  6. Petar Petrović Njegoš
  7. Branislav Nušić
  8. Danilo Kiš
  9. Branko Ćopić
  10. Miroslav Krleža
  11. Jovan Dučić
  12. Bora Stanković
  13. Aleksa Šantić
  14. Desanka Maksimović
  15. Dobrica Ćosić
  16. Vladislav Petković Dis
  17. Milorad Pavić
  18. Vuk Drašković
  19. Dragan Velikić
  20. Ivo Bresan

Anketu sproveli i glasove sabrali Bistrooki – www.balasevic.in.rs

PROZA

Prozno stvaralaštvo – citati, biografije, odlomci iz knjiga, priče, poslovice, bajke, basne, mudre misli, knjige, autobiografije…

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…

BAJKE

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

 

PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana:

Anton Pavlovič Čehov

Borisav Bora Stanković

Branislav Nušić

Branko Ćopić

Danilo Kiš

Džordž Orvel

Edgar Alan Po

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Gabrijel Garsija Markes

Gistav Flober

Horhe Luis Borhes

Ivan Sergejevič Turgenjev

Ivo Andrić

Jovan Sterija Popović

Lav Nikolajevič Tolstoj

Laza К. Lazarević

Meša Selimović

Mihail Afanasijevič Bulgakov

Miloš Crnjanski

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

 

Izabrane knjige, priče, drame, odlomci:

 

Branislav Nušić – ANALFABETA

Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV

Jovan Sterija Popović – POKONDIRENA TIKVA

KARMEN (Libreto) govori Miloš Žutić

Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija

Nikola Tesla – Priča o detinjstvu

Branislav Nušić – RETORIKA / NAUKA O BESEDNIŠTVU

Isidora Sekulić – BURE | Tekst, video

Momo Kapor – MALI PRINC

„Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi

MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov

TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović

NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić

BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski

„Svet knjiga je najlepši svet koji je čovek stvorio. Sve ostalo je prolazno. Spomenici se ruše, narodi nestaju, civilizacije se razviju pa izumru, i posle perioda potpune tame, sve se iznova gradi. Ali u svetu knjiga se nalaze redovi koji su svemu ovome svedočili, i preživeli, netaknuti i sveži kao onoga dana kada su napisani, i dalje dotiču srca ljudi, pripovedajući o ljudima kojih odavno više nema.“  Klarens Šepard Dej

– Top 100 najboljih knjiga svih vremena

– Top 20 najboljih domaćih pisaca (Ex YU)

– Dobitnici Nobelove nagrade za književnost