NA LIPARU Jeste li mi rod, siročići mali? Il’ su i vas, možda, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo, da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući set?… Mi smo male, Al’ smo znale Da nas neće Niko hteti, Niko smeti Tako voleti, Kao ti… — Ćiju ći! Moje tice lepe, jedini drugari, U novome stanu poznanici stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se, mesto srca, uhvatio led. S belom bulom, Sa…
Ознака: Đura Jakšić
Đura Jakšić – LJUBAV
LJUBAV Ljubim te, ljubim, dušo, Ljubim te, raju moj! A osim tebe nikog, Do samo narod svoj. On će sa mačem doći, Kad kucne jedan čas, Otet’ će staru slavu, Dobit’ će novi glas. A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje — svo, Ti ćeš mi rodit’ sina, Da čuva blago to. 2. Ako mi rodiš sina, Rodi mi Miloša; A bude l’ mila ćerka, Nek bude Milica: Krvavo ide vreme Srpske osvete, Trebaće zemlja srpska Hrabre Miloše. Al’ bio Miloš ili Lepa Milica — Samo da Srpstvo ljubi, Ljubi Srbina… 3. Kaži mu, kaži, da je Ljubavi naše…
Đura Jakšić
Georgije „Đura“ Jakšić (Srpska Crnja, 8. avgust 1832 — Beograd, 16. novembar 1878) je bio pesnik, pripovedač, dramski pisac, slikar, učitelj i boem. Najveći je liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih slikara 19. veka. U svom književnom opusu ima preko stotinu pesama, četrdesetak pripovedaka, tri drame u stihu i nedovršeni istorijski roman o srpsko-turskim odnosima. PESME: LJUBAV MILA NA LIPARU PONOĆ STAZE VEČE
Đura Jakšić – VEČE
VEČE Kao zlatne toke, krvlju pokapane, Dole pada sunce za goru, za grane. I sve nemo ćuti, ne miče se ništa, Ta najbolji vitez pade sa bojišta! U srcu se život zastrašenom taji, Samo vetar huji… To su uzdisaji… A slavuji tiho uz pesmicu žale, Ne bi li im hladne stene zaplakale. Nemo potok beži — ko zna kuda teži! Možda grobu svome — moru hlađanome? Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe; Sve je izumrlo. Sad mesec izađe… Smrtno bleda lica, gore nebu leti: Poginuli vitez eno se posveti!… (1857) Đura Jakšić Video: pesmu Đure Jakšića VEČE govori Dušan…
Đura Jakšić – STAZE
STAZE Dve preda mnom staze stoje: Jedna s cvećem, druga s trnjem; Gvozdene su noge moje: Idem trnju da se vrnem. Ja ustupam cveća staze Kojima je noga meka; Nek po cveću žene gaze, A trnje je za čoveka! (1856) Đura Jakšić Video: Pesmu Đure Jakšića iz 1856. godine STAZE govori Svetislav Vuković.
Đura Jakšić – MILA
MILA “Vina, Milo!” — orilo se, Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Nema nama Mile više! Ono malo veselosti, Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali’, — Ma se rastō bela sveta — Mesto čaše od bermeta, Otrova bi progutali. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? — Nesta Mile, nesta…
Đura Jakšić – PONOĆ (Tekst)
PONOĆ . . . Ponoć je. U crnom plaštu néma boginja; Slobodne duše to je svetinja. To gluho doba, taj crni čas – Al’ kakav glas? . . . Po tamnom krilu neme ponoći Kô grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini, Lagano huji, kô da umire, Il’ da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore? Il’ zemlja kune svoje pokore? Il’ nebo, možda, dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje? Pa zvezde plaču, nebo tuguje, Poslednji put se s zemljom rukuje . . . Pa zar da neba svetu nestane? Pa zar da…