Ознака: Džordž Orvel

Džordž Orvel – 1984 (odlomci)

Džordž Orvel – 1984 (citati, odlomci) Naslov originala: GEORGE ORWELL: ‘NINETEEN EIGHTY-FOUR’; A NOVEL / First published by Secker and Warburg, London in 1949.

Bio je vedar i hladan aprilski dan; na časovnicima je izbijalo trinaest. Vinston Smit, brade zabijene u nedra da izbegne lјuti vetar, hitro zamače u staklenu kapiju stambene zgrade Pobeda, no nedovolјno hitro da bi sprečio jednu spiralu oštre prašine da uđe zajedno s njim.

Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otirače. Na jednom kraju je bio prikačen plakat u boji, preveliki za zatvoreni prostor. On je predstavlјao samo jedno ogromno lice, više od metra u širinu: lice čoveka od svojih četrdeset pet godina, sa gustim crnim brkovima i crtama lepim na neki surov način. Vinston krete ka stepenicama. Pokušati liftom nije vredelo. On je i u najbolјim prilikama radio retko, a trenutno je struja bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije štednje u pripremama za Nedelјu mržnje.

Stan je bio na sedmom spratu, i Vinston, koji je imao trideset devet godina i proširenu venu iznad desnog članka, peo se sporo, odmorivši se putem u nekoliko navrata. Na svakom odmorištu, prekoputa vrata za lift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su tako udešene da oči na njoj prate posmatrača iz svakog ugla. Ispod lica stajao je natpis VELIKI BRAT TE POSMATRA.

Svet je napolјu čak i kroz zatvoren prozor izgledao hladno.

U dalјini se jedan helikopter obruši među krovove, zalebde za trenutak kao muva zunzara, i ponovo odlete krivulјom. To je bila policijska patrola koja je špijunirala lјude kroz prozor. No patrole nisu bile strašne. Strašna je bila samo Policija misli.

Sa mesta na kome je Vinston stajao mogle su se tek razabrati, ispisane elegantnim slovima na belom zidu, tri parole Partije:
RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MOĆ

Oči mu se ponovo usredsrediše na papir. On otkri da je, dok je sedeo zadublјen u bespomoćne misli, bio nešto napisao, kao automat. I to ne više onim ranijim krutim i nespretnim rukopisom. Pero mu je bilo sa uživanjem klizilo po glatkom papiru i ostavlјalo za sobom, krupnim i urednim velikim slovima:

DOLE VELIKI BRAT
DOLE VELIKI BRAT
DOLE VELIKI BRAT
DOLE VELIKI BRAT
DOLE VELIKI BRAT

sve jedno za drugim, i tako ispunilo pola strane. Nije mogao a da ne oseti ubod panike. To je bilo besmisleno, jer ispisati te reči nije bilo ništa opasnije nego to što je počeo da piše dnevnik; no za trenutak oseti iskušenje da istrgne upropašćene strane i napusti ceo poduhvat.

Nikakve razlike nema u tome vodi li on dnevnik i dalje ili ne. Policija misli će ga uhvatiti, bilo kako bilo. Počinio je — počinio bi i da nije uopšte stavio pero na papir — onaj suštinski zločin koji je u sebi sadržao sve ostale. To se zvalo zlomisao. Zlomisao se nije mogla sakriti zauvek.

Budućnosti ili prošlosti, vremenu u kome je misao slobodna, u kome se ljudi razlikuju medu sobom i ne žive usamljeni — vremenu u kome postoji istina i u kome se ono što je učinjeno ne može povući:
Iz doba jednoobraznosti, iz doba samoće, iz doba Velikog Brata, iz doba dvomisli — pozdrav!

Niko nije imao ništa svoje do onih nekoliko kubnih santimetara u lobanji.

Ako svi zapisi pričaju istu priču — onda laž prelazi u istoriju i postaje istina.

Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost; ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost.

Sastaćemo se na mestu gde nema tame.

Dok ne postanu svesni, neće se nikad pobuniti, a dok se ne pobune, neće moći da postanu svesni.

Ako uopšte ima nade … ona je u prolima.

Na kraju će Partija objaviti da su dva i dva pet. Bilo je neizbežno da pre ili posle iznese tu tvrdnju: to je zahtevala logika njenog položaja. Njena filozofija je prećutno poricala ne samo vrednost iskustva nego i samo postojanje spoljne stvarnosti.

Sloboda, to je sloboda reći da su dva i dva četiri. Ako je to dato, sve ostalo dolazi samo po sebi.

Džordž Orvel

Еngleski književnik i publicista Džordž Orvel / George Orwell (pravo ime Erik Artur Bler) je rođen 1903. u selu Motihari blizu indijsko-nepalske granice gde mu je otac bio u službi. Imao je samo godinu dana kada se sa majkom preselio u London. U eseju „Zašto pišem“ napisao je da je još od svoje pete, šeste godine znao da mora da bude pisac.

„Moć se sastoji u tome da se ljudski duh razbije na komade, a potom sastavi u željeni oblik.“ (Džordž Orvel: „1984.“)

„Živimo u svetu u kome niko nije slobodan, u kome su samo retki bezbedni, u kome je skoro nemoguće biti iskren i ostati živ.“ (Džordž Orvel: „Put za Vigan“)

Džordž Orvel – 1984 (citati, odlomci)

Već 1914. objavljena mu je prva pesma „Probudite se mladi ljudi u Engleskoj“. Pet godina proveo je u imperijalnoj policiji u Burmi, da bi ogorčen zbog svega što je video dao otkaz, pa je neko vreme radio i kao lučki radnik. O tome je pisao u romanu „Burmanski dani“.

Po povratku u Englesku, 1927. godine, posvetio se pisanju. Kao retko koji pisac pisao je dosledno i iskreno o svakodnevnim dilemama intelektualca svog doba, o problemima individualne slobode i istinitosti činjenica. Nije stajao po strani, ulazio je u oštre polemike, pa je bio napadan i zdesna i sleva, ali nikada nije delio moralističke lekcije.

Nije ostajao samo na rečima, nego je svoje stavove i konkretno dokazivao kada je trebalo (Španijа 1936/37), a u svojoj viziji demokratskog socijalizma jasno i glasno se ogradio već tridesetih godina od Staljinovih metoda.

Rekao je: „Greh gotovo svih levičara od 1933. naovamo jeste da su želeli da budu antifašisti, a da pritom ne budu i protiv totalitarizma.“

Na žalost svih nas, i mnoge druge njegove procene i predviđanja su se obistinile, od toga do čega će nas dovesti liberalni kapitalizam, do toga koje će pozicije u našim životima preuzeti moderna tehnologija.

Prvi je koristio pojmove „hladni rat“ i „Veliki brat“. U eseju „Zašto pišem“ izneo je stav da su pisci dužni da se bore protiv društvene nepravde, tlačenja i moći totalitarnih režima.

Dela:

Niko i ništa u Londonu i Parizu (engl. Down and out in Paris and London) (1933)

Burmanski dani (engl. Burmese Days) (1934)

Sveštenikova kći (engl. A Clergyman’s Daughter) (1935)

Samo nek aspidistre lete (engl. Keep the Aspidistra Flying) (1936)

Put za Vigan (engl. The Road to Wigan Pier) (1937)

Kataloniji u čast (engl. Homage to Catalonia) (1938)

U borbi za vazduh (engl. Coming Up for Air) (1939)

Životinjska farma (engl. Animal Farm) (1945)

Hiljadu devetsto osamdeset četvrta / 1984 (engl. Nineteen Eighty-Four – 1984) (1949)

PROZA

Prozno stvaralaštvo – citati, biografije, odlomci iz knjiga, priče, poslovice, bajke, basne, mudre misli, knjige, autobiografije…

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…

BAJKE

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

 

PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana:

Anton Pavlovič Čehov

Borisav Bora Stanković

Branislav Nušić

Branko Ćopić

Danilo Kiš

Džordž Orvel

Edgar Alan Po

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Gabrijel Garsija Markes

Gistav Flober

Horhe Luis Borhes

Ivan Sergejevič Turgenjev

Ivo Andrić

Jovan Sterija Popović

Lav Nikolajevič Tolstoj

Laza К. Lazarević

Meša Selimović

Mihail Afanasijevič Bulgakov

Miloš Crnjanski

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

 

Izabrane knjige, priče, drame, odlomci:

 

Branislav Nušić – ANALFABETA

Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV

Jovan Sterija Popović – POKONDIRENA TIKVA

KARMEN (Libreto) govori Miloš Žutić

Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija

Nikola Tesla – Priča o detinjstvu

Branislav Nušić – RETORIKA / NAUKA O BESEDNIŠTVU

Isidora Sekulić – BURE | Tekst, video

Momo Kapor – MALI PRINC

„Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi

MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov

TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović

NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić

BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski

„Svet knjiga je najlepši svet koji je čovek stvorio. Sve ostalo je prolazno. Spomenici se ruše, narodi nestaju, civilizacije se razviju pa izumru, i posle perioda potpune tame, sve se iznova gradi. Ali u svetu knjiga se nalaze redovi koji su svemu ovome svedočili, i preživeli, netaknuti i sveži kao onoga dana kada su napisani, i dalje dotiču srca ljudi, pripovedajući o ljudima kojih odavno više nema.“  Klarens Šepard Dej

– Top 100 najboljih knjiga svih vremena

– Top 20 najboljih domaćih pisaca (Ex YU)

– Dobitnici Nobelove nagrade za književnost