Desanka Maksimović – Za svrgnute (Tražim pomilovanje)

ZA SVRGNUTE Za svrgnuta vlastelina što sam sedi od zore rane, za stolove tišinom zavejane, za bokale i za kupe gde vetre u ocat pretvorena stara vina, za slanike netaknute kao celac januarski, za čoveka koji zalud očekuje da se prijatelji kraj njega skupe, za onoga čija zla se jedino pamte. Tražim pomilovanje za sve koji mogu lako pasti iste sudbine, za unapred znane nevolje njine kad stanu kao oblaci da se plaste, za dom oko koga osvanu sante što ih niko ne otopi, ne premosti, za one kojima su samo laste pod strehom gosti. Desanka Maksimović Zbirka pesama TRAŽIM…

Desanka Maksimović – Za pesme (Tražim pomilovanje) Tekst

ZA PESME Za pesme što u tankim lirskim košuljicama iziđu na posmrtne kritike ciču, kad svaki žudan kamenovanja kamenom se na njih bacati stane, kad hajkači na stare slave ledenome podvrgnu biču pesnikove stihove nedopevane. Za pesnikovu prvu ljubav zatvorenu u stihova krhke komore i pretkomore, za čednost njenu, kad pod radoznalosti padne lupu, kad svačije mašte vetrenjače u pogon krenu da pronađu gde se i zbog koga prva pesnikova tuga zače; za takozvane pesničke grehe kad ih na arhangelske stave vage licemeri na okupu. Za stvaralačku tajnu nežnu kao sasa kad nepozvani pesmi na vrata odnekud spolja bane, a…

Desanka Maksimović – TRAŽIM POMILOVANJE

TRAŽIM POMILOVANJE Tražim pomilovanje za zgužvane misli Za one koji su se izgubili i svoje srce stisli. Za one koji klecaju pod teretom svog bremena I koji ne znaju da za sve treba vremena Za one koji hoće da na prečac postignu mnogo. Tražim pomilovanje za one koji beže od života I koji su zaslepljeni idejom Da postoji divota Jedino izvan naše planete Za one koji beže kao dete Kad se pred njima ukaže problem Kojem u oči treba pogledati. Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju Nije zato što ne umeju Već zato što su se udaljili…

Desanka Maksimović – ZA PEPELJUGU (Tražim pomilovanje)

ZA PEPELJUGU  Tražim pomilovanje za lepotu koja pod koritom spava dok se maćehina kći u zlatnom ruhu dvorom šepuri, za pepeljugu, za pepeo suri koji po njoj pada dok kraljević kćeri maćehinoj sasečenih peta cipelu navlači; za pastorku koja u zapećku stoji dok su oholih maćehinih kćeri pune tvoje dvorane i perivoji; za lepotu koja pod koritom spava u lancima nehaja i prezira, za njene u vrtu zametnute stope, za pastorku koju ne izvode pred kraljevskog prosca da je bira. Desanka Maksimović

Desanka Maksimović – ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA (Tražim pomilovanje)

ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA Tražim pomilovanje za one koji nemaju snage zlome kazati da je zao niti rđavome da je rđav, za onoga kome je žao čoveka istinom unesrećiti, za ljude koji lažu iz milosrđa. Za čoveka koji će ponižen biti radije nego koga da ponizi, za onoga koji i kad nazre obrazinu kome na licu nema srca da je zdere, za ljude koji ne mogu da uvrede ni čoveka druge misli i vere, za one koji nikad ne bi mogli drugome presude da izriču, kojima se sve sudije čine stroge, za svaku milosrdnu lažnu priču i slične njima…

Desanka Maksimović – ZA BOGOVE (Tražim pomilovanje)

ZA BOGOVE  Tražim pomilovanje za bogove, za glas rđavi što ih bije. Šta su sve negdanje smrti-pešaci koje su putovale od neba do zemlje po sto godina, koje smo ponekad i umolili, prema smrti koju bog zemaljski za čas tili, bez oklevanja, na nas baci. Šta su razdaljine između ljudi i Jehove, koji je bežao od ljudskih patnji bez predaha, prema razdaljini koja odvaja zemaljske bogove od robova i meropaha. Šta su nepravde boga Peruna, šta su njegove grmljavine u doba juna koje pogode prvo čobane, i prvo sebarske pšenice spale, prema nepravdi zemaljskih bogova koja i iz vedra neba…

Desanka Maksimović – ZA SVADBE BEZ VENČANJA (Tražim pomilovanje)

ZA SVADBE BEZ VENČANJA Tražim pomilovanje za svadbe učinjene bez venčanja, bez blagoslova arhijereja, van Studenice i Dečana, za svadbovanja onih koji su sunce uzeli za svedoka, a za izmirnu proglasili miris bilja; za one što su bez svatova, kao u zadužbinu Svetoga kralja, ušli u duboku šumu mirnu punu kosova, zeba, kreja. I nad otvorenom knjigom života što je blistala, šumela i mirisala, kao iznad jevanđelja, na pitanje šume uzimaju li se drage volje odgovorili, prvo čovek pa onda žena, kao pred sveštenikom što drugi čine, da će zajedno sav život proći, njegovo mesečinom obasjano vilinsko polje i njegove…

Desanka Maksimović – ZA NESHVAĆENE (Tražim pomilovanje)

ZA NESHVAĆENE  Tražim pomilovanje za neshvaćene koji ne umeju da premoste ni kapilarskih razdaljina do majke i sina, do svakodnevne stvari proste; za one koji ostaju strani rukama što ih drže u naručju, suncu pred kojim se sve razdani, sobnoj, kao košulja bliskoj, tami. Za sopstvene duše tamničare, za radosti svojih trovače, za one što viču kad im se plače, kad u nežnosti greznu, što uhode sebe kao tuđina, za puškarnice srca njina, za svačiju dušu zatvorenu i opreznu. Desanka Maksimović