Ознака: Tražim pomilovanje

Desanka Maksimović – Za svrgnute (Tražim pomilovanje)

ZA SVRGNUTE

Za svrgnuta vlastelina
što sam sedi od zore rane,
za stolove tišinom zavejane,
za bokale i za kupe
gde vetre u ocat pretvorena stara vina,
za slanike netaknute
kao celac januarski,
za čoveka koji zalud očekuje
da se prijatelji kraj njega skupe,
za onoga čija zla se jedino pamte.

Tražim pomilovanje
za sve koji mogu lako pasti
iste sudbine,
za unapred znane nevolje njine
kad stanu kao oblaci da se plaste,
za dom oko koga osvanu sante
što ih niko ne otopi, ne premosti,
za one kojima su samo laste
pod strehom gosti.

Desanka Maksimović

Zbirka pesama TRAŽIM POMILOVANJE

Desanka Maksimović – Za pesme (Tražim pomilovanje) Tekst

ZA PESME

Za pesme
što u tankim lirskim košuljicama
iziđu na posmrtne kritike ciču,
kad svaki žudan kamenovanja
kamenom se na njih bacati stane,
kad hajkači na stare slave
ledenome podvrgnu biču
pesnikove stihove nedopevane.

Za pesnikovu prvu ljubav
zatvorenu u stihova
krhke komore i pretkomore,
za čednost njenu,
kad pod radoznalosti padne lupu,
kad svačije mašte vetrenjače
u pogon krenu
da pronađu gde se i zbog koga
prva pesnikova tuga zače;
za takozvane pesničke grehe
kad ih na arhangelske stave vage
licemeri na okupu.

Za stvaralačku tajnu nežnu kao sasa
kad nepozvani pesmi na vrata
odnekud spolja bane,
a pesnik leži bespomoćan
u zemlji dublje od dva hvata.

Desanka Maksimović

Zbirka pesama TRAŽIM POMILOVANJE

Desanka Maksimović – TRAŽIM POMILOVANJE


TRAŽIM POMILOVANJE

Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji su se izgubili
i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji beže od života
I koji su zaslepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete
Za one koji beže kao dete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju
Nije zato što ne umeju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili.

Desanka Maksimović

Desanka Maksimović – ZA PEPELJUGU (Tražim pomilovanje)

ZA PEPELJUGU 

Tražim pomilovanje
za lepotu koja pod koritom spava
dok se maćehina kći u zlatnom ruhu
dvorom šepuri,
za pepeljugu,
za pepeo suri
koji po njoj pada
dok kraljević kćeri maćehinoj
sasečenih peta
cipelu navlači;
za pastorku koja u zapećku stoji
dok su oholih maćehinih kćeri
pune tvoje dvorane i perivoji;
za lepotu koja pod koritom spava
u lancima nehaja i prezira,
za njene u vrtu zametnute stope,
za pastorku koju ne izvode
pred kraljevskog prosca da je bira.

Desanka Maksimović

Desanka Maksimović – ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA (Tražim pomilovanje)

ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA

Tražim pomilovanje
za one koji nemaju snage
zlome kazati da je zao
niti rđavome da je rđav,
za onoga kome je žao
čoveka istinom unesrećiti,
za ljude koji lažu iz milosrđa.
Za čoveka koji će ponižen biti
radije nego koga da ponizi,
za onoga koji i kad nazre
obrazinu kome na licu
nema srca da je zdere,
za ljude koji ne mogu da uvrede
ni čoveka druge misli i vere,
za one koji nikad ne bi mogli
drugome presude da izriču,
kojima se sve sudije čine stroge,
za svaku milosrdnu lažnu priču
i slične njima slabosti mnoge.

Desanka Maksimović

Desanka Maksimović – ZA BOGOVE (Tražim pomilovanje)

ZA BOGOVE 

Tražim pomilovanje za bogove,
za glas rđavi što ih bije.

Šta su sve negdanje smrti-pešaci
koje su putovale od neba do zemlje
po sto godina,
koje smo ponekad i umolili,
prema smrti koju bog zemaljski
za čas tili,
bez oklevanja, na nas baci.

Šta su razdaljine
između ljudi i Jehove,
koji je bežao od ljudskih patnji
bez predaha,
prema razdaljini
koja odvaja zemaljske bogove
od robova i meropaha.

Šta su nepravde boga Peruna,
šta su njegove grmljavine
u doba juna
koje pogode prvo čobane,
i prvo sebarske pšenice spale,
prema nepravdi zemaljskih bogova
koja i iz vedra neba bane
među nezaštićene i među male.

Desanka Maksimović

Desanka Maksimović – ZA SVADBE BEZ VENČANJA (Tražim pomilovanje)

ZA SVADBE BEZ VENČANJA

Tražim pomilovanje
za svadbe učinjene bez venčanja,
bez blagoslova arhijereja,
van Studenice i Dečana,
za svadbovanja
onih koji su sunce uzeli
za svedoka,
a za izmirnu
proglasili miris bilja;
za one što su bez svatova,
kao u zadužbinu Svetoga kralja,
ušli u duboku šumu mirnu
punu kosova, zeba, kreja.
I nad otvorenom knjigom života
što je blistala, šumela i mirisala,
kao iznad jevanđelja,
na pitanje šume
uzimaju li se drage volje
odgovorili, prvo čovek
pa onda žena,
kao pred sveštenikom što drugi čine,
da će zajedno sav život proći,
njegovo mesečinom obasjano
vilinsko polje
i njegove urvine.

Desanka Maksimović

Desanka Maksimović – ZA NESHVAĆENE (Tražim pomilovanje)

ZA NESHVAĆENE 

Tražim pomilovanje
za neshvaćene
koji ne umeju da premoste
ni kapilarskih razdaljina
do majke i sina,
do svakodnevne stvari proste;
za one koji ostaju strani
rukama što ih drže u naručju,
suncu pred kojim se sve razdani,
sobnoj, kao košulja bliskoj, tami.

Za sopstvene duše tamničare,
za radosti svojih trovače,
za one što viču kad im se plače,
kad u nežnosti greznu,
što uhode sebe kao tuđina,
za puškarnice srca njina,
za svačiju dušu zatvorenu
i opreznu.

Desanka Maksimović