Plejada veličanstvenih – Top 20 domaćih pisaca (Ex YU)

Top 20 najboljih domaćih pisaca svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije. Lista je sastavljena na osnovu anketa u facebook grupama posvećenim knjigama i književnosti. U anketama su učestvovali knjigoljupci iz svih krajeva bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija) i iz inostranstva. Plejada veličanstvenih: Meša Selimović Ivo Andrić Borislav Pekić Miloš Crnjanski  Miroslav Mika Antić  Petar Petrović Njegoš Branislav Nušić Danilo Kiš Branko Ćopić Miroslav Krleža Jovan Dučić Bora Stanković Aleksa Šantić Desanka Maksimović Dobrica Ćosić Vladislav Petković Dis Milorad Pavić Vuk Drašković Dragan Velikić Ivo Bresan Anketu sproveli i glasove sabrali Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Vladislav Petković DIS – NEDOVRŠENE REČI – SEDMA PESMA

NEDOVRŠENE REČI SEDMA PESMA Prošli su aprili, I mi nismo više I nećemo biti ono što smo bili. Sve tiše i tiše Podnosimo dane, Ovaj vidik sunca i magle i kiše. To su ruže znane I promena ista, Samo naše pesme već su po’abane. Danas nam ne blista Kao nekad, pređe, Pobeda i ljubav i budućnost čista. Došli smo do međe. Još jedino java Seća nas na doba sve bleđe i bleđe. Svetlost, boja plava, Sad su izraz neba U kome se tužno i umorno spava. Nama sad ne treba Zagrljaj i cveće Da ukrasi mladost, sumnju pokoleba. Nama doći…

Vladislav Petković DIS – NAŠI DANI

NAŠI DANI Razvilo se crno vreme opadanja, Nabujao šljam i razvrat i poroci, Podigo se truli zadah propadanja, Umrli su svi heroji i proroci. Razvilo se crno vreme opadanja. Progledale sve jazbine i kanali, Na visoko podigli se sutereni, Svi podmukli, svi prokleti i svi mali Postali su danas naši suvereni. Progledale sve jazbine i kanali. Pokradeni svi hramovi i ćivoti, Ismejane sve vrline i poštenje, Poniženi svi grobovi i životi, Uprljano i opelo i krštenje. Pokradeni svi hramovi i ćivoti. Zakovana petvekovna zvona bune, Pobegao duh jedinstva i bog rata; Obesismo sve praznike i tribune, Gojimo se od grehova…

Vladislav Petković DIS – ORGIJE

ORGIJE Pijemo nas nekoliko propalih ljudi I polusvet: Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi Čeznu za cvet. Zvuci violina, vino, jak dodir žena Daju nam pir, Al’ svuda se kreću senke mrtvih vremena. Umrli mir. Muzika s pesmom pruža nam stare jauke, Opela trag; Zgrljaj, zanavek naše skrštene ruke I život nag. U samoći nam stanuje, ko u ćutanju, Veliki strah; Bez leka smo. S nama tu je, noću i danju, Ledeni dah. U igri, u poljupcima tražimo besno Izraza, sna; Plačemo, mrtvima što je u paklu tesno, Kad nema dna. Jer svak živi u grobu svom, samo…

Vladislav Petković Dis – JUTARNJA IDILA

JUTARNJA IDILA * Mihailu Petkoviću, mome bratu Imao sam i ja veselih časova, Nije meni uvek bilo kao sada; Imao sam i ja sate bez bolova, Osmejaka vedrih i radosti, mada To je davno bilo… na grudi sam ruke Prekrstio svoje. Gledam kako tama, Nečujno i tiho, ne praveći zvuke, Po zidu se penje u čudnim slikama: K’o ljubavna čežnja, kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz ranijih dana, Javlja mi se slika srećnog jutra jednog. Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor. Izgledaše kao U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog.…

Vladislav Petković Dis – Utopljene duše

UTOPLJENE DUŠE Još jednom samo, o, da mi je dići ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo, o, da mi je ići prostorom snova pod vidikom jada. Potajna slabost i žudnja ka sreći, skrivene misli u boji ljubavi, njen pogled nekad sve što znade reći, još jednom samo da je da se javi. U harmoniji svetlosti i tame, lik duše trajno gde se od nas krije, gde svesti nema, već ideje same, otkud bol sleće, da osećaj svije U meni o njoj, o lepoti, cveću i o mladosti – o još jednom samo, da mi je da se moje…

Vladislav Petković Dis – Pijanstvo

PIJANSTVO Ne marim da pijem, al’ sam pijan često. U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše. Zaboravim zemlju, zaboravim mesto na kome se jadi i poroci zbraše. Ne marim da pijem. Al’ kad priđe tako svet mojih radosti, umoren, i moli za mir, za spasenje, za smrt ili pak’o, ja se svemu smejem pa me sve i boli. I pritisne očaj, sam, bez moje volje, ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: “Neće biti bolje, nikad, nikad bolje, nikad biti neće.” I ja žalim sebe. Meni nije dano, da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, oči…

Vladislav Petković Dis – Nirvana

NIRVANA Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prozalnosti stvari. Noćas su me pohodila mora, Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene. Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže. Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena. I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti se nikad, Nikad neće –…

Vladislav Petković Dis – MOŽDA SPAVA

MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao; Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za buđenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kreće u umrlu noć. U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru…

Vladislav Petković Dis – LEPOTA

LEPOTA Da l’ se ova bajka u istini zbila Tamo, gde već nema ni ruina stari’, Gde noć zaborava sve je dosad skrila Osim nje, što ide sa nestalih stvari Uz oblik vetrova i govor dubrava, Kao duh umrlih preko naših glava? Il’ je ova bajka ne iz ovog doba, Ne iz zemlje naše, već sa zvezde neke, Koja danas nema ni traga ni groba, Dok Danica čuva spomene daleke, Kao mašta ljudska, što jedina javlja Ono što je bilo, što se ne obnavlja? Ne znam o tom, ne znam. Al’ kad pada veče Na crveno sunce i dan ko…