Vladimir Majakovski – IPAK / Tekst pesme
IPAK
Ulica se provalila ko nos sifilitika.
Reka — sladostrašće rasplinuto u slini.
Odbacivši rublje do poslednjeg listića,
parkovi se sramno steru u junskoj vrućini.
Izađoh na trg,
kraj osvetljen gusto
pade mi na glavu, ko riđa perika.
I plaše se ljudi — iz mojih se usta
koprcaju noge nesvarenog krika.
Ali osuditi me neće i neće dići graju,
ko proroku pred noge staviće do cveta cvet.
Svi ti, razvaljenih noseva, znaju:
Ja — njihov sam poet.
Kao krčma plaši me vaš strašni sud!
Mene će jedinog kroz goruće zdanje
prostitutke poneti ko svetinju svud
i bogu pokazati kao opravdanje.
I bog će nad knjigom mojom da pusti suze!
Reči-grčeva nije to gomila zbita;
i nebom potrčaće, pod mišku ih uzev,
znancima svojim, zadihan, da ih čita.
Vladimir Majakovski
Prevod: Bora Ćosić
Iz knjige: PESNIČKI PREVODI, Izdavači: MATICA SRPSKA, SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA, Beograd, Novi Sad, 1972.
Vladimir Majakovski – PESME, CITATI, BIOGRAFIJA
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)