Ana Ahmatova – BIOGRAFIJA
Ana Andrejevna Ahmatova (23. jun 1889 — 05. marta 1966) je napisala o sebi da je rođena iste godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj. Bila je svedok promene epoha, preživela je dva svetska rata, revoluciju i blokadu Lenjingrada. Prvu pesmu je napisala sa 11 godina. Od tada do kraja života nije se prestala baviti poezijom.
Ana Ahmatova je rođena 23. juna 1889. godine u blizini Odese u porodici naslednog plemića, penzionisanog mašinskog inženjera u floti Andreja Gorenka. Otac se bojao da će pesnički hobiji njegove ćerke osramotiti njegovo prezime, pa je u mladosti buduća pesnikinja preuzela kreativni pseudonim – Ahmatova.
„Nazvali su me Anom u čast bake Ane Egorovne Motovilove. Njena majka je bila tatarska princeza Ahmatova, čije sam prezime uzela za svoje književno ime.“ – Ana Ahmatova
Detinjstvo je Ana Ahmatova provela u Carskom selu. Pesnikinja se sećala da je čitanje naučila po „Azbuci“ Lava Tolstoja, a francuski je naučila slušajući časove profesora sa starijim sestrama. Svoju prvu pesmu napisala je sa 11 godina.
Ana Ahmatova je pohađala žensku gimnaziju u Carskom selu, po njenom kazivanju: „Početak je bio loš, zatim mnogo bolje, ali uvek nerado.“ Nakon razvoda roditelja i preseljenja, Ana je završila gimnaziju u Kijevu, gde je živela kod rođaka, a zatim se upisala na pravno odeljenje Višeg ženskog kursa.
U Kijevu se počela dopisivati s Nikolajem Gumiljevim, koji joj se udvarao još u Carskom selu. U to vreme pesnik je bio u Francuskoj i izdavao je nedeljnik „Sirijus“ u kome je 1907. godine prvi put objavljena jedna Anina pesma. Aprila 1910. su se venčali Ana Ahmatova i Nikolaj Gumiljev u blizini Kijeva.
Po povratku u Sankt Peterburg, Ahmatova je upisala Viši istorijsko-književni kurs. Na početku svog rada sledila je stazu akmeizma, novog književnog pokreta koji se suprotstavio simbolizmu 19. veka. Ahmatova je zajedno sa Gumiljevim, Gorodetskim, Osipom Mendeljštamom i drugim pesnicima proglasila kult konkretnosti, materijalnosti, „materijalnosti“ književnih slika. U to vreme napisala je mnogo pesama i brzo postala popularna u pesničkim krugovima. Prva pesnička slava nastala je njenim nastupom u literarnom kabareu „Pas lutalica“.
1912. godine objavljena je prva zbirka pesama Akhmatove „Veče“ – književna publika iz Peterburga prihvatila ga je sa velikim interesovanjem. Iste godine pesnica je rodila sina Lava Gumiljeva – budućeg naučnika.
Pre izbijanja Prvog svetskog rata, Ahmatova je objavila drugu zbirku pesama – „Krunicu“. Činilo joj se da bi ova knjiga ljubavnih tekstova mogla da se „utopi“ u svetskim događajima onoga vremena. Međutim, tokom naredne decenije zbirka je štampana osam puta.
Brak Ahmatove i Gumiljeva raspao se u avgustu 1918. godine. Pesnikinja se udala za Vladimira Šilejka, orijentaliste i pesnika. Gumiljev je 1921. uhapšen, a potom i streljan – pesnik je optužen za umešanost u kontrarevolucionarne zavere. Akhmatova je u svoj dnevnik napisala: „Blok, Gumiljev i Hljebnikov su umrli gotovo istovremeno. Remizov, Cvetajeva i Hodašević su otišli u inostranstvo, bili su Šaljapin, Mihail Čehov i polovina baleta. “
Godina preokreta i gubitka postala je plodna za Anin poetski rad. U aprilu 1921. objavljena je zbirka pesama „Platani“, a u oktobru – knjiga „Anno Domini MCMXXI“ (prevedeno sa latinskog – „U leto Božje 1921“).
Posle razvoda od Šilejka, Ana je i zvanično dobila prezime Ahmatov – ranije su u njenim dokumentima navođena imena muževa. Ahmatova je 1922. postala supruga istoričara umetnosti Nikolaja Punina, ali njihov brak nije registrovan.
Od sredine 20-ih, nove pesme Ahmatove prestale su da se štampaju, a stare nisu ponovo štampane.
Kao što je Ahmatova napisala, „nijedna generacija nije imala takvu sudbinu“. U 30-im, Nikolaj Punjin je uhapšen, Lav Gumiljev uhapšen dva puta. 1938. osuđen je na pet godina prinudnog rada u logorima. Kasnije je Ahmatova napisala jedno od svojih poznatih dela, autobiografsku pesmu REKVIJEM, o osećajima žena i majki „neprijatelja naroda“ – žrtava represija 1930-ih.
1939. godine, Ana Ahmatova je primljena u Savez sovjetskih pisaca. Pre Drugog svetskog rata je objavljena šesta zbirka pesama Ane Ahmatove „Šest knjiga“. „Patriotski rat 1941. godine našao me u Lenjingradu“, napisala je Ana u svojim memoarima. Ahmatova je bila evakuisana prvo u Moskvu, a zatim u Taškent – tamo je nastupala u bolnicama, čitala poeziju ranjenim vojnicima i „željno hvatala vesti o frontu iz Lenjingrada“. U Lenjingrad se vratila 1944. godine.
„Strašni duh, pretvarajući se da je moj grad, toliko me je pogodio da sam opisala ovaj moj susret sa njim u prozi… Proza mi je uvek izgledala i tajna, i iskušenje. Od samog početka sam znala sve o poeziji – nikad nisam znala ništa o prozi. “ – Ana Ahmatova
Lav Gumiljev, koji je nakon izdržavanja kazne kao dobrovoljac otišao na front i stigao do Berlina, ponovo je uhapšen i osuđen na deset godina u logorima s prinudnim radom. Svih godina zatvora, Ahmatova je pokušavala da postigne oslobađanje svog sina, ali je Lav Gumiljov pušten tek 1956. godine.
„Nikada nisam prestala da pišem poeziju. Za mene je u pesmama moja veza sa vremenom, sa novim životom mog naroda. Kada sam ih pisala, živeo sam u tim ritmovima koji su zvučali u herojskoj istoriji moje zemlje. Sretna sam što sam živela tokom ovih godina i videla događaje koji su bez premca.“ – Ana Ahmatova
1962. godine Ana Ahmatova je dovršila rad na „Pesmi bez junaka“, koju je pisala 22 godine.
Šezdesetih godina XX veka delo Ahmatove bilo je široko prepoznato – pesnikinja je nominovana za Nobelovu nagradu za književnost, u Italiji je dobila književnu nagradu „Etna-Taormina“. Univerzitet Oksford dodelio joj je počasni doktorat književnosti. U maju 1964. godine u muzeju Majakovskog u Moskvi održano je veče posvećeno 75. rođendanu Ane Ahmatove.
Bolest je prisilila Anu Ahmatovu u februaru 1966. godine da ode u kardiološki sanatorijum u blizini Moskve. U martu je preminula.
„Ne samo što je utihnuo jedinstveni glas, koji je donedavno donosio tajnu snagu sklada u svet, – jedinstvena ruska kultura koja je trajala od Puškinove prve pesme do poslednje pesme Ane Ahmatove, završila je svoj krug.“ – Profesor slavistike Nikita Struve
Izvor: Культура.РФ, prevod: Bistrooki tim – www.balasevic.in.rs
Pročitajte više:
Ana Ahmatova – PESME, BIOGRAFIJA, CITATI
POEZIJA – Najlepše pesme, poeme, soneti, citati i biografije domaćih i stranih autora
PROZA – Pojam, autori, knjige, citati… / Plejada veličanstvenih
PESME ZA DECU – Otpevane pesme, Recitacije, Tekstovi pesama, Knjige, Video
BAJKE i LEGENDE – Najlepše bajke i legende svih vremena, narodne bajke, bajke najpoznatijih autora…
Kutak za decu – PESME, BAJKE, KNJIGE, CRTANI FILMOVI…
Knjige u pdf formatu ~ Biblioteka elektronskih knjiga
BISTROOKI – Kutak za bistrooke
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)