KAD BI JASTUCI PROGOVORILI 
Kad bi jastuci progovorili
o tome šta neko sanja i krije,
kad bi zaista progovorili
o tome šta neko radi kradom,
o devojčici,
na primer,
što oponaša starije
i nešto spletkari… spletkari,
sva izbrljana pomadom,
ili o dečaku
što se tupim žiletom brije,
— kao: kuburi čovek s bradom,
i sve ostalo kad bi progovorili
o tebi i o meni,
bilo bi i da se plače i smeje
i da se pocrveni.
Srećom: jastuci ništa ne govore.
Čuvaju milion tajni u mekoj belini perja.
Oni su kao lađe,
velike bele lađe,
što plove u nemoguće,
u snove,
u bezmerja.
Uveče te odvedu.
U zoru te dovedu.
I niko ne sluti ništa.
Obrišeš san sa oka.
I sve je sasvim u redu.
Miroslav Mika Antić
