Ознака: Nobelova nagrada

Gabrijel Garsija Markes

Gabrijel Garsija Markes (Gabriel José García Márquez (6. 3. 1928 – 17. 4. 2014)), novinar i književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1982. godine. Tvorac čudesnog sveta Makonda, mitskog mesta iz romana „Sto godina samoće“, najveću zaslugu za tehniku magičnog realizma pripisivao je svojoj baki uz čije je priče odrastao. Kada je imao 17 godina prvi put je pročitao Kafkin „Preobražaj“, oduševio se i poželeo baš tako da piše, tako mu je i baka pričala. Već sa deset godina napisao je prve stihove koje su njegovi školski drugovi znali napamet. Kada je dobio Nobelovu nagradu slavio je ceo latinoamerički kontinent i čini se da nijedna Nobelova nagrada nije proslavljena ni radosnije, ni u većem broju zemalja. Kolumbijska vlada je 2014, neposredno nakon njegove smrti, ustanovila Nagradu Gabrijel Garsija Markes za najbolju knjigu priča na španskom jeziku. Broj onih koji ga čitaju i danas se meri milionima.

Gabrijel Garsija Markes – Biografija

Kad sedneš da pišeš moraš da želiš da budeš bolji od Servantesa. Nećeš biti, ali to je istinski podsticaj. – Markes

U saopštenju za štampu Nobelovog komiteta o dodeli nagrade Markesu piše:
„Tragičan osećaj života karakteriše knjige Garsije Markesa – osećaj neuništive superiornosti sudbine i neljudskog, neumoljivog besa istorije. Ali, to prisustvo smrti i tragičnog osećaja razbija se pripovedačkom, čini se bezgraničnom, ličnom živošću koja, sa svoje strane, postaje predstavnik zastrašujuće i poučne vitalne snage realnosti i samog života. Komedija i groteska kod Gabrijela Markesa može da bude surova, ali takođe može da sklizne ka pomirljivom humoru. Sa svojim pričama Gabrijel Garsija Markes stvorio je sopstveni svet koji je mikrokosmos. Ovaj burni svet, zbunjujući, ali ipak s grafički ubedljivom autentičnošću, oslikava kontinent i njegova ljudska bogatstva i siromaštva. Možda i više od toga: kosmos u kome ljudsko srce i kombinovane sile istorije neprekidno razbijaju vezanost haosa – ubijanje i stvaranje.“

U svojoj besedi prilikom primanja Nobelove nagrade govorio je o potrebi stvaranja nove i dalekosežne utopije života „u kojoj niko neće odlučivati o drugima kako će umirati, u kojoj će se ljubav pokazivati pravom a sreća biti moguća, i gde će rase osuđene na stotine godine samoće, imati, najzad i zauvek drugu mogućnost na zemlji.“

Iako i sam novinar teško se nosio sa ogromnom slavom i 1969. novinarki jednog madridskog dnevnog lista odgovorio je sa gorčinom: „Pitam se hiljadama puta zbog čega moram da govorim o svojim knjigama. Ko je radoznao da dozna šta ja mislim, neka ih čita, i tako se neće razočarati.(…) Ako mi izdavač ne pomaže da pišem, zašto bih mu ja pomagao da prodaje knjigu?“

Ukoliko kažete da se na nebu nalaze slonovi ljudi vam neće verovati, ali ako im kažete da se na nebu nalazi 4025 slonova verovatno će vam poverovati. – G. G. Markes

Njegov prijatelj, veliki Pablo Neruda, rekao je za Markesovo remek-delo „Sto godina samoće“ da je najveće otkriće na španskom jeziku od „Don Kihota“.

Jedne večeri prijatelj mi je pozajmio zbirku pripovedaka Franca Kafke. Vratio sam se u pansion i počeo da čitam Preobražaj. Prva rečenica umalo me je oborila s kreveta. Bio sam jako iznenađen. Pisalo je: „Kada se Gregor Samsa probudio jednog jutra iz nemirnih snova, primetio je da se u krevetu pretvorio u ogromnu bubu.“ Pročitavši to, pomislio sam kako nikome nije dozvoljeno da piše takve stvari. Da sam znao da jeste, krenuo bih mnogo ranije da stvaram. Istog trenutka počeo sam da pišem kratke priče. – Gabrijel Garsija Markes

„Ja sam se rodio i odrastao na Karibima. Poznajem ih, zemlju po zemlju, ostrvo po ostrvo, i možda odatle proizilazi moje razočarenje zato što se nikad nije dogodilo ništa, niti sam mogao da učinim bilo šta što bi bilo zaprepašćujuće od stvarnosti. Najdalje što sam mogao da odem bilo je da tu stvarnost prenesem pomoću poetskih sredstava, ali nema ni jedne linije ni u jednoj od mojih knjiga čije se poreklo ne bi nalazilo u nekoj od stvarnih činjenica.“ – Gabrijel Garsija Markes

U svakom redu koji napišem, uvek nastojim, s manje ili više sreće, da pozovem gorde duhove poezije, i pokušam da u svakoj reči ostavim svedočenje o svojoj odanosti proročanskoj moći i njenoj stalnoj pobedi nad gluvim noćima smrti. – Gabrijel Garsija Markes

Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Nobelova nagrada za književnost (šved. Nobelpriset i litteratu) je kategorija Nobelove nagrade koju od 1901. Švedska akademija dodjeljuje za književnost. Nagrada se dodjeljuje piscu iz bilo koje zemlje koji je, prema rečima Alfreda Nobela, stvorio „na polju književnosti najbolje delo idealističkih tendencija“ (švedski: den som inom litteraturen har producerat det mest framstående verket i en idealisk riktning). Iako su ponekad, kao izrazito hvale vredna, navođena i pojedina dela, termin „delo“ se u ovom kontekstu odnosi na autorov celokupni opus. Švedska akademija odlučuje ko će, ako će uopšte neko, dobiti nagradu za pojedinu godinu. Ime dobitnika objavljuje se početkom oktobra svake godine.

Dobitnici Nobelove nagrade za književnost:

1901. Sili Pridom (Sully Prudhomme) – Francuska

1902. Teodor Momzen (Theodor Mommsen) – Nemačka

1903. Bjernstjerne Bjernson (Bjørnstjerne Bjørnson) – Norveška

1904. Frederik Mistral (Frédéric Mistral) – Francuska, Hose Ečegaraj i Eizagire (José Echegaray) – Španija

1905. Henrik Sjenkjevič (Henryk Sienkiewicz) – Poljska

1906. Đozue Karduči (Giosuè Carducci) – Italija

1907. Radjard Kipling (Rudyard Kipling) – Velika Britanija

1908. Rudolf Kristof Ojken (Rudolf Eucken) – Nemačka

1909. Selma Lagerlef (Selma Lagerlöf) – Švedska

1910. Paul Hajze (Paul Heyse) – Nemačka

1911. Grof Moris Meterlink (Maurice Maeterlinck) – Belgija

1912. Gerhart Hauptman (Gerhart Hauptmann) – Nemačka

1913. Rabindranat Tagor (Rabindranath Tagore) – Indija

1915. Romen Rolan (Romain Rolland) – Francuska

1916. Verner von Hajdenstam (Verner von Heidenstam) – Švedska

1917. Karl Adolf Gjelerup (Karl Gjellerup) – Danska, Henrik Pontopidan (Henrik Pontoppidan) – Danska

1919. Karl Špiteler (Carl Spitteler) – Švajcarska

1920. Knut Hamsun (Knut Hamsun) – Norveška

1921. Anatol Frans (Anatole France) – Francuska

1922. Hakinto Bonavente (Jacinto Benavente) – Španija

1923. Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats) – Irska

1924. Vladislav Rejmont (Wladyslaw Reymont) – Poljska

1925. Džordž Bernard Šo (George Bernard Shaw) – Irska

1926. Gracija Deleda (Grazia Deledda) – Italija

1927. Anri Bergson (Henri Bergson) – Francuska

1928. Sigrid Unset (Sigrid Undset) – Norveška

1929. Tomas Man (Thomas Mann) – Nemačka

1930. Sinkler Luis (Sinclair Lewis) – SAD

1931. Erik Aksel Karlfelt (Erik Axel Karlfeldt) – Švedska

1932. Džon Golsvordi (John Galsworthy) – Velika Britanija

1933. Ivan Aleksejevič Bunjin (Ivan Bunin) – Rusija

1934. Luiđi Pirandelo (Luigi Pirandello) – Italija

1936. Judžin O’Nil (Eugene O’Neill) – SAD

1937. Rože Marten di Gar (Roger Martin du Gard) – Francuska

1938. Perl Bak (Pearl Buck) – SAD

1939. Frans Emil Silanpe (Frans Eemil Sillanpää) – Finska

1944. Johanes Vilhelm Jensen (Johannes V. Jensen) – Danska

1945. Gabrijela Mistral (Gabriela Mistral) – Čile

1946. Herman Hese (Hermann Hesse) – Švajcarska

1947. Andre Žid (André Gide) – Francuska

1948. Tomas Sterns Eliot (T.S. Eliot) – SAD/Velika Britanija

1949. Vilijam Fokner (William Faulkner) – SAD

1950. Bertrand Rasel (Bertrand Russell) – Velika Britanija

1951. Per Lagerkvist (Pär Lagerkvist) – Švedska

1952. Fransoa Morijak (François Mauriac) – Francuska

1953. Vinston Čerčil (Winston Churchill) – Velika Britanija

1954. Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway) – SAD

1955. Haldor Laksnes (Halldór Laxness) – Island

1956. Huan Ramon Himenez (Juan Ramón Jiménez) – Španija

1957. Alber Kami (Albert Camus) – Francuska

1958. Boris Pasternak (Boris Pasternak) – Rusija

1959. Salvatore Kvazimodo (Salvatore Quasimodo) – Italija

1960. Pers Sen Džon (Saint-John Perse) – Francuska

1961. Ivo Andrić (Ivo Andric) – Jugoslavija

1962. Džon Stajnbek (John Steinbeck) – SAD

1963. Jorgos Seferis (Giorgos Seferis) – Grčka

1964. Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre) nagradu je odbio – Francuska

1965. Mihail Šolohov (Mikhail Sholokhov) – Rusija

1966. Šmuel Josif Agnon (Shmuel Agnon) – Izrael, Neli Zaks (Nelly Sachs) – Nemačka

1967. Migel Anhel Asturijas (Miguel Angel Asturias) – Gvatemala

1968. Jasunari Kavabata (Yasunari Kawabata) – Japan

1969. Samjuel Beket (Samuel Beckett) – Irska

1970. Aleksandar Solženjicin (Alexandr Solzhenitsyn) – Rusija

1971. Pablo Neruda (Pablo Neruda) – Čile

1972. Hajnrih Bel (Heinrich Böll) – Nemačka

1973. Patrik Vajt (Patrick White) – Australija

1974. Ejvind Jonson (Eyvind Johnson) – Švedska, Hari Martinson (Harry Martinson) – Švedska

1975. Euđenio Montale (Eugenio Montale) – Italija

1976. Sol Belou (Saul Bellow) – Kanada/SAD

1977. Visente Aleisandre (Vicente Aleixandre) – Španija

1978. Isak Baševis Singer (Isaac Bashevis Singer) – SAD

1979. Odisejas Elitis (Odysseus Elytis) – Grčka

1980. Česlav Miloš (Czeslaw Milosz) – Poljska/SAD

1981. Elijas Kaneti (Elias Canetti) – Velika Britanija

1982. Gabrijel Garsija Markes (Gabriel García Márquez) – Kolumbija

1983. Vilijam Golding (William Golding) – Velika Britanija

1984. Jaroslav Zajfert (Jaroslav Seifert) – Čehoslovačka

1985. Klod Simon (Claude Simon) – Francuska

1986. Vole Sojinka (Wole Soyinka) – Nigerija

1987. Josif Brodski (Joseph Brodsky) – Rusija/SAD

1988. Nagib Mahfuz (Naguib Mahfouz) – Egipat

1989. Kamilo Hose Sela (Camilo José Cela) – Španija

1990. Oktavio Paz (Octavio Paz) – Meksiko

1991. Nadin Gordimer (Nadine Gordimer) – Južna Afrika

1992. Derek Volkot (Derek Walcott) – Sveta Lucija

1993. Toni Morison (Toni Morrison) – SAD

1994. Kenzaburo Oe (Kenzaburo Oe) – Japan

1995. Šejmus Hini (Seamus Heaney) – Irska

1996. Vislava Šimborska (Wislawa Szymborska) – Poljska

1997. Dario Fo (Dario Fo) – Italija

1998. Žoze Saramago (José Saramago) – Portugal

1999. Ginter Gras (Günter Grass) – Nemačka

2000. Gao Singđijan (Gao Xingjian) – Francuska

2001. Vidjadar Suradžprasad Najpol (V. S. Naipaul) – Velika Britanija

2002. Imre Kertes (Imre Kertész) – Mađarska

2003. Džon Maksvel Kuci (J. M. Coetzee) – Južna Afrika

2004. Elfride Jelinek (Elfriede Jelinek) – Austrija

2005. Harold Pinter (Harold Pinter) – Velika Britanija

2006. Orhan Pamuk (Orhan Pamuk) – Turska

2007. Doris Lesing (Doris Lessing) – Velika Britanija

2008. Žan-Mari Gistav le Klezio (Jean-Marie Gustave Le Clézio) – Francuska

2009. Herta Miler (Herta Müller) – Nemačka

2010. Mario Vargas Ljosa (Jorge Mario Pedro Vargas Ljosa) – Peru

2011. Tomas Transtremer (Tomas Tranströmer) – Švedska

2012. Mo Jen (Guan Moye / Mo Yen) – Kina

2013. Alis Manro (Alice Munro) – Kanada

2014. Žan Patrik Modijano (Jean Patrick Modiano) – Francuska

2015. Svetlana Aleksandrova Aleksijevič (Святлана Аляксандраўна Алексіевіч) – Belorusija

2016. Bob Dilan (Bob Dylan) – Sjedinjene Američke Države

2017. Kazuo Išiguro (Kazuo Ishiguro) – Velika Britanija

2018. Olga Tokarčuk (Olga Tokarczuk) – Poljska

2019. Peter Handke – Austrija

2020. Luiz Glik (Louise Elisabeth Glück) – SAD

2021. Abdulrazak Gurna (Abdulrazak Gurnah) 

PROZA

Prozno stvaralaštvo – citati, biografije, odlomci iz knjiga, priče, poslovice, bajke, basne, mudre misli, knjige, autobiografije…

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…

BAJKE

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

 

PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana:

Anton Pavlovič Čehov

Borisav Bora Stanković

Branislav Nušić

Branko Ćopić

Danilo Kiš

Džordž Orvel

Edgar Alan Po

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Gabrijel Garsija Markes

Gistav Flober

Horhe Luis Borhes

Ivan Sergejevič Turgenjev

Ivo Andrić

Jovan Sterija Popović

Lav Nikolajevič Tolstoj

Laza К. Lazarević

Meša Selimović

Mihail Afanasijevič Bulgakov

Miloš Crnjanski

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

 

Izabrane knjige, priče, drame, odlomci:

 

Branislav Nušić – ANALFABETA

Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV

Jovan Sterija Popović – POKONDIRENA TIKVA

KARMEN (Libreto) govori Miloš Žutić

Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija

Nikola Tesla – Priča o detinjstvu

Branislav Nušić – RETORIKA / NAUKA O BESEDNIŠTVU

Isidora Sekulić – BURE | Tekst, video

Momo Kapor – MALI PRINC

„Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi

MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov

TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović

NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić

BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski

„Svet knjiga je najlepši svet koji je čovek stvorio. Sve ostalo je prolazno. Spomenici se ruše, narodi nestaju, civilizacije se razviju pa izumru, i posle perioda potpune tame, sve se iznova gradi. Ali u svetu knjiga se nalaze redovi koji su svemu ovome svedočili, i preživeli, netaknuti i sveži kao onoga dana kada su napisani, i dalje dotiču srca ljudi, pripovedajući o ljudima kojih odavno više nema.“  Klarens Šepard Dej

– Top 100 najboljih knjiga svih vremena

– Top 20 najboljih domaćih pisaca (Ex YU)

– Dobitnici Nobelove nagrade za književnost