Miroslav Mika Antić – BESMRTNA PESMA (Prva verzija pesme iz 1976. godine)

Prva verzija čuvene „Besmrtne pesme“ Mike Antića, recituje Vojislav Voja Brajović 1976. godine. Mika je kasnije godinama dopunjavao i menjao stihove, a finalnu verziju pesme je otkucao 26. decembra 1984. godine. Tekst prve verzije pesme: Da li si, uopšte, nekad mislio šta to znači umreti i gde to nestaje čovek. Šta ga to zauvek ište. Nemoj ići na groblja. Ništa nećeš razumeti. Groblja su najcrnji vašar i ružno pozorište. Evo šta će to biti. Hiljadu šarenih riba lepršaće mi kroz oko. I zemlja će me skriti. I korov će me skriti. A ja ću za to vreme Leteti visoko, visoko. Zar…

Miloš Crnjanski – STRAŽILOVO

STRAŽILOVO Lutam još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda mamim, ali, iza gora, zavičaj već slutim, gde ću smeh, pod jablanovima samim, da sahranim. I ovde, proletnje veče za mene je hladno, kao da, dolinom, tajno, Dunav teče. A, gde oblaci silaze Arnu na dno i trepte, uvis, zelenila tvrda, vidim most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu fruškog brda. I, mesto da se klanjam Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz…

Miroslav Mika Antić – Tatina pesma

TATINA PESMA Uzalud preturaš prašnjave slike i tražiš mamine oči na njima. Nađeš ih, ali to nije mama, iako hartija na nju liči. Mama je za tebe nešto drugo: to izmišljeno, što se ima tek sad, kad živimo ovako bez nje u ovoj muškoj samačkoj priči. Ne znam da li ćeš moći da shvatiš: ljudi se rode, žive i sretnu. I čini im se našli su sreću i neku zvezdu istovetnu. A posle: zvezda počne da rđa i počnu prepirke ko je kriv. I mama tati odjednom tuđa. I tata mami jadan i siv. I tonu brakovi ko trošne lađe.…

Miroslav Mika Antić – BESMRTNA PESMA

BESMRTNA PESMA I Ako ti jave: umro sam a bio sam ti drag, možda će i u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavicama magla. Na usni pepeljast trag. Da li si ikad razmišljao o tome šta znači živeti? Ko sneg u toplom dlanu u tebi detinjstvo kopni. Brige… Zar ima briga? Tuge… Zar ima tuga? Po merdevinama mašte u mladost hrabro se popni. Tamo te čeka ona lepa, al’ lukava duga. I živi! Sasvim živi! Ne grickaj kao miš dane. Široko žvaći vazduh. Prestiži vetar i ptice. Jer svaka večnost je kratka. Odjednom nasmejani u ogledalu nekom dobiju zborano lice.…