Volt Vitman – Iz „PESME O SEBI“ (Prevod: Ivo Andrić)

Volt Vitman – Iz „PESME O SEBI“ / Prevod: Ivo Andrić / Pesnički prevodi

Ja sam pesnik tela, i ja sam pesnik duše;
Blaženstva neba su kod mene i kod mene su muke paklene.
Prve oplemenjujem i uveličavam u sebi, druge
prevodim u nove jezike.

Ja sam pesnik ženska isto kao i muška
I kažem: Jednako je uzvišeno biti žensko kao i muško.
I kažem da nema ništa uzvišenije od majke čovekove.

Ja pevam pesmu nadutosti i oholosti;
Dosta smo se pritešnjavali i izvinjavali.
Ja uveravam da je veličina samo stadij u razvoju.
Jesi li prestigao druge: Jesi li postao predsednik?

I to je neznatno: svi će oni dotle doterati,
i još dalje.
Ja sam onaj koji putuje s milosnom noći,
kad se diže;

Ja dovikujem zemlji i u noć zavijenom moru:
Stisni se čvrsto golim prsima uza me, o noći, —
stisni se čvrsto magnetična hraniteljice noći!

Noći južnih vetrova! — Noći retkih krupnih zvezda!
Tiha, lelujava noći! — Divlja, gola letnja noći!

Nasmej se, o lepa, hladom zahuknuta zemljo!
Zemljo usnulih, rasplinutih stabala!

Zemljo iza sunčeva zalaska! Zemljo maglom
obavitih planina!
Zemljo sa staklenastim sjajem punog meseca,
pokrivena blagim plavim svetlom!

Zemljo svetla i tame, što šaraju površinu reke.
Zemljo jasnih sivih oblaka, koji su širi i
jasniji rad mene.

Sveobimna zemljo! Bogata, jabukovim cvetom
okićena zemljo!
Osmehni se, jer ti se primiče ljubavnik!

Darežljiva — ti si mi dala ljubav — pa i ja
tebi dajem ljubav!
O neizrecivu, strasnu ljubav!

Volt Vitman

Prevod: Ivo Andrić