Volt Vitman

Volt Vitman / Walt Whitman је najuticajniji američki pesnik, pesnik najviših zanosa, slobode i ljudske solidarnosti. Odbacivši konvencionalni metar i rimu otvorio je put modernoj poeziji.

„Vitman je za moju otadžbinu ono što je Dante za Italiju…“ – Ezra Paund

Zbirku „Vlati trave“ je Volt Vitman dopunjavao i menjao od kako se pojavila 1855. godine, pa do kraja života.

VLATI TRAVE / PESME:

O KAPETANE! MOJ KAPETANE!

NA OBALI NOĆU

BUBNJAJTE, BUBNJAJTE BUBNJEVI!

Dok ležim sa glavom u tvom krilu, camerado

IZ KOLEVKE ŠTO SE BESKONAČNO LJULJA

„Umetnost umetnosti, slava izraza i sunce svetlosti slova jeste jednostavnost. Ništa nije bolje od jednostavnosti… ništa ne može da nadoknadi preteranost ili nedostatak određenosti. Prenositi narastanje impulsa i probijati intelektualne dubine i svim temama davati njihove izraze jesu moći koje nisu ni obične niti veoma neobične. Ali govoriti u književnosti savršenom čestitošću i bezbrižnošću pokreta životinja i neopozivošću osećajnosti drveća u šumama i trave pored puta besprekorni je trijumf umetnosti.“ (Volt Vitman u predgovoru za prvo izdanje „Vlati trave“, 1855.)

„Nikad ne uspevam da čitam tvoje stihove u jednom dahu… Ima u njima previše osećanja…

Probijam se kroz tvoje stihove kao kroz gomilu koja me gura,
I zaudara mi na znoj, na ulja, na delatnost ljudsku i mehaničku. U tvojim stihovima, u nekom trenutku, ne znam više da li čitam ili živim, Ne znam da li je moje stvarno mesto u svetu ili u tvojim stihovima“ (Fernando Pesoa, iz pesme „Pozdrav Voltu Vitmanu“)

Našim čitaocima Vitman postaje poznat na početku 20. veka kada se u „Bosanskoj vili“ pojavljuju prevodi Ive Andrića, Borivoja Jevtića, Jovana Palavestre i Mitre Moračine.

I za najveće svoje savremenike R. V. Emersona i Tenisona, on je bio „jedno veliko, kolosalno Nešto“. Sam sebe je nazvao „Volt Vitman, Kosmos“, pa ostavimo mu to tamno ime, puno značenja, i pustimo ga neka, kako je sam pevao, slobodan, saučestan, uviđavan radosno korača svetom sa svojim bezbrojnim pesmama.
„Dok ne prodremo sva vremena i vekove, dok ljudi i žene svih rasa i svih stoleća koja idu ne budu braća…“
(Ivo Andrić o Voltu Vitmanu povodom stogodišnjice njegovog rođenja)