Frančesko Petrarka – SONET 292 (Oči o kojim tako toplo zborih… / Gli occhi di ch’io parlai si caldamente) / Kanconijer
SONET 292
Oči o kojim tako toplo zborih,
I ruke, lice, stopala i dlani,
Zbog kojih svetu ostadoh po strani
I samom sebi strancem sebe stvorih.
Uvojci kose čista sjajna zlata
I blesak smeška anđeoskog, što je
Na zemlji nebo satvarao moje,
Sad sve je samo pregršt gluvog blata;
No ipak živim, što mi žalost stvara,
Bez onog svetla, milog mi toliko
U buri, kad je brod bez kormilara;
Nek ljubavna mi pesma svrši tu se,
Presahnu žica uma svekolikog,
A citra moja u plač obrnu se.
Frančesko Petrarka
Prevod: Ivan V. Lalić
Frančesko Petrarka – KANCONIJER (Zbirka pesama)
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)