HAIKU POEZIJA – Haiku je tradicionalna japanska pesnička forma, nastala na početku Edo perioda (1603–1867). Sastoji se od sedamnaest slogova raspoređenih na tri dela: 1. stih ima 5 slogova; 2. stih ima 7 slogova; 3. stih ima 5 slogova.
Lako je napisati pesmu koja će se dopasti svima, teško je napisati pesmu koja će se dopasti nekolicini…
— MACUO BAŠO (1644—1694)
Haiku je poezija „ovde i sada“. Tema haiku pesme najčešće je priroda i čovek u njoj. Nastoji se koristiti što manje reči i što jednostavniji jezik. Nema naslov.
Haiku nije aforizam, nije poslovica. Ne trpi rimu. Lepota haiku poezije je u njenoj istinitosti, neposrednosti i posebnosti.
HAIKU POEZIJA NAJPOZNATIJIH JAPANSKIH PESNIKA:
Haiku, jedna od najkraćih poetskih formi, najomiljenija je lirska vrsta u Japanu. Može se ispisati kao sintaksička celina i u više stihova, mada se ranije taj iskaz saopštavao samo u jednom stihu od 17 slogova. Haiku se formirao kao samostalan žanr onda kada se kao „otvarajući stih“ (hoku) izdvojio iz duže pesme (haikai), koja se negovala naročito u XVI veku.
Termin haiku uveden je tek pred kraj XIX veka.
NAJPOZATIJI JAPANSKI PESNICI HAIKUA (haikaija) su bili: Monah Sokan (1465-1553), Teišitsu (1610-1673), Macuo Bašo (1644—1694), Josa Buson (1716—1783), Kobajaši Isa (1763—1827), Masaoka Šiki (1867—1902), Arakida Moritake…
Sa širenjem plodova japanske kulture u drugoj polovini 19. veka haiku je dospeo u Evropu i Ameriku i vremenom postao veoma popularan. Njegova popularnost dostigla je vrh šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, sa širenjem znanja o zen budizmu, koji je u haikuu našao možda svoj najbolji izraz.
Istoričari savremenog haikua ustanovili su da je prve prevode haikua sa japanskog na jedan od zapadnih jezika načinio još 1878. Bogdan Hazdeu (rumunski filolog), tek što se Japan otvorio prema svetu. Deset godina kasnije, 1888 javlja se prvi prevod haikua na engleski u knjizi A Handbook of Colloquial Japanese, Basil. H. Chamberlain koja je bila udžbenik japanskog, sa par primera haiku poezije.
Kod nas su prve informacije o haiku poeziji stigle preko knjige Miloša Crnjanskog Pesme starog Japana (najpre u Srpskom književnom glasniku, 1925, a zatim kao knjiga 1928). On je predstavio Bašoa i tradiciju haikua. Njegov poetski senzibilitet je bio podstaknut haikuima, jer je želeo da kroz simpatiju i ljubav poveže tvorevine i ljude koji su bili daleko jedni od drugih (u vremenu i prostoru), kroz „osmeh koji utiče na travu“
Miloš Crnjanski – PESME STAROG JAPANA / Antologija
Kako tumači Crnjanski: pesnici haikua su slikari, oni koji slikaju rečima, pesnik haikaija voli svaki pokret bilja i životinja i u svojoj bezgraničnoj budističkoj ljubavi i samilosti smatra se blizak insektu, drveću,svemu što cveta i precveta, svemu što biva i prođe.
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)