Ознака: biblioteka mudrosti

SAVETI SEDAM GRČKIH MUDRACA

SAVETI SEDAM GRČKIH MUDRACA

Mera je najbolja. Poštuj svoga oca. Budi zdrav telom i dušom. Slušaj mnogo. Govori malo. Savetuj najbolje. Vladaj svojim strastima. usteži se od nasilja. Neprijatelje naroda smatraj svojim
neprijateljima. Ako imaš sreće, ne budi ohol, ako nemaš, ne ponizi se. (Kleobul)

Ne sudeluj u suđenju, jer ćeš biti neprijatelj optuženog. Izbegavaj zadovoljstva iz kojih se rađa bol. Čuvaj bolje svoju čast nego svoju zakletvu. Ne laži, nego govori istinu. Nemoj imati više prava nego što su tvoji roditelji imali. Ne osvajaj brzo prijatelje; one koje već imaš, ne odbijaj brzo. Ako si naučio da budeš poslušan, naučio si da vladaš. Izbegavaj loše društvo. Ne govori o onome što nisi video. (Solon)

Upoznaj sebe. Kada piješ, ne govori mnogo, pokajaćeš se. Na gozbu svog prijatelja idi polako, pohitaj kad je u bolesničkoj postelji. Poštuj starije. Ne podsmevaj se nevoljniku. Ne teži nemogućem. Kad govoriš, ne mlataraj rukama, to je kao da si lud. Pridržavaj se zakona. (Hilon)

Svedoči – i eto nevolje. Misli na svoje prijatelje, bilo da su ovde, bilo da nisu. Ne biraj bogatstvo bespravno, Ne usteži se da budeš nežan prema roditeljima. Teško je čoveku da upozna sebe. Najprijatnije je ako čovek dobije što želi. Nedostatak samosavladavanja donosi nevolje. Neotesanost je teret. Ne budi lenj, čak ni ako imaš novaca. (Tales)

Prepoznaj prikladan tren. Ne govori prerano o svojim planovima: ako ti ne uspeju, neće te ismejati. Ono što ne želiš od drugoga, ni ti ne čini nikome. Vrati dobra koja su ti bila poverena.
Šićarluk je nezasit. (Pitakos)

Pogledaj u ogledalo: ako si lep, treba da činiš lepo, ako si ružan, grešku prirode treba da ispravljaš lepim postupcima. Polako se prihvataj posla, ali ako si se prihvatio, izdrži. Narav
neka ti ne bude ni blaga, ni stroga. Saslušaj sve. Govori samo u prikladnom trenu. Kad učiniš dobro, pripiši to bogovima, ne sebi. (Bijant)

Sve je vežba. Spokoj je lep. Žurba je opasna. Uživanja su prolazna, vrline su besmrtne. U sreći budi umeren. u nesreći trezven.

Budi dostojan svojih roditelja. Primeran život je cena blažene smrti. Budi istovetan prema prijateljima i u nevolji i u radosti. Ne izbrbljaj tajnu. Voli sveža jela i stare zakone. (Perijan-
dar)

Miroslav Mika Antić – OLOVKA NE PIŠE SRCEM (knjiga)

Miroslav Mika Antić – OLOVKA NE PIŠE SRCEM

Imam u rukama divnu knjigu. Jednu od najlepših koje sam pročitao u životu posle Malog princa  Antoana Sent-Egziperija. Zove se Olovka piše srcem. Poklonio sam je svojoj deci sa željom da je zavole isto toliko koliko je i ja volim.
Ali deca ne bi bila oni pravi, jedini istinski kreativci, kad ne bi svaku stvar odmah izvrtala na svoj način. Dodavala. Preturala. Izmišljala… Sede tako u drugoj sobi, čitaju Olovku koja piše srcem i vrte, vrte, izvrću, igraju se nekih svojih pitalica i odgovaralica. U takvoj jednoj običnoj čaroliji igre nastala je i ova, neko bi rekao: kontra-olovka. A ona to nije. Samo je jedan tata seo sa svoja tri mališana i počeo da ćaska. Počeo da se igra i da ima vremena za svoju rođenu decu u ovom kovitlacu vremena kad se trči za egzistencijom, za svojim već pomalo omatorelim snovima, za rešavanjem briga ili parčetom svakodnevnog hleba. I zaista, nema ničeg drugog u ovoj knjizi sem obične ljudske teze da to može da učini svaki roditelj, da bi možda morao da učini, svejedno da li će sesti i zapisati te odgovore ili će ih samo (a koliko puta smo svi to činili), prepričavati prijateljima: znate, moj sin juče kaže… ili: zamislite šta pita moja kći pre neki dan
Ja sam, evo, sve to sročio u jednu knjigu. Ostavio sam na stranu psihotestove i sredio odgovore onako kako bi to učinio jedan pesnik: dramaturški, da dobijem celinu, pa odbacio ono što mi se činilo kao neko mudrovanje (više volim decu koja nisu veliki vunderkindi) i dobio ovu zbirčicu.
Sa svakim novim mališanom koji počne da sanja rodi se i jedna nova, slična, a ipak tako drukčija Olovka. – M.A. (Predgovor knjige Olovka ne piše srcem – Miroslav Mika Antić)

Olovka

Olovka ne piše srcem, jer je srce ušlo u mene onoga dana kad su me snimali kod doktora. Sad olovka ima samo nešto crno.

Dam olovci ruku da nešto napiše. Napiše kuću. Mamu. Ovog mog zavrnutog tatu. Uzmem od olovke ruku, a ona padne i ćuti. Olovka piše mojom rukom.

Kuća

Kuća je kad ti se baka trideset godina kući, a deca joj sve razvuku.

Kuća je kad smo svi zajedno za stolom, na Novu godinu.

Kuća je čisto kućevna stvar.

Kuća je da se od nje paziš i da te zovu kućepazitelj.

Kuća je kad tata kaže: izem ti ovu kuću, šta je ovo?!

Drvo

Drvo je kad ti kažu da si drven, a ti tužan.

Drvo je za učenje dece da rastu.

List stanuje na drvetu. Drži se za granu onim onako.

Treba da se ima lišće da se zapuše prazne grane u proleće.

Pesma

Pesma je oni što stalno piju.

Pesma je kad ideš u zabavište.

Pesma je kad teča vozi kola, pa je to prava pesma.

Pesme služe protivno plakanjima.

Vino

Vino je tečnost za srce.

Vino je za nekoliko psovanja pred decom.

Vino je ono u špriceru kad bi se izvadila soda.

Vino je neki Đura Jakšić sa krčmaricom, jer sve se o svakom čuje.

Mantil

Mantil služi za trebanje.

Mantil je grejalica za ljude.

Mantil je jedna obešenost.

Baka

Baka je kad se ima unuče.

Baka je žena koja se muči.

Bake pogreše što se ne rode posle nas, pa da ih mazimo.

Baka je tatina mama, a može i mamina, ali nešto ređe. Zato imaš gušću i ređu baku.

Koliko je sati

Stalno je pola sata, narode! Jer posle prvih pola sata dođe drugo pola sata i vidiš da je uvek samo pola sati do kraja života.

Dugme

Dugme je kad nekom otpadne sa haljine, pa svi trče da ti ga zašiju, a ti kažeš: na žalost – izgubljeno.

Dugmad se sama odšivaju, odu u robnu kuću i tamo se prodaju nekom drugom.

Dugme je oko za rukav i da se stalno traži po patosu.

Dugme je češće plavo nego belje.

Igla

Igla služi za ubadanje neba, da se nebo probuši i da splasne.

Igla služi za rastenje na ružama i za krvarenje prstiju.

Igla je kad nekom podmetneš iglu, pa šta bude.

Bog

Boga nema, ali on te uvek nekako kazni kad ne valjaš.

Bog je jedan iz viđenja, iz Beograda, i zato se nas dvoje tako retko srećemo.

Bog živi po crkvama i ima crveno kandilo što nije kao semafor da se pretvori u zeleno, nego se uvek crveni.

Bog je da se volimo i varamo. I da kažemo: boga ti tvoga balavog.

More

More dođe i stoji, a reka se stalno muva.

More je za kupanje na slici.

Mama

Mama služi da se rodi dete ili onaj glavonja onamo.

Mama ti treba da zaposli rodu, pa da roda posle donese dete kod mame.

Roda je mama,  a mama je službenik svaki dan, sem u subotu i nedelju.

Zvezde

Zvezde su kad pocrni nebo, pa su zvezde.

Zvezde nam trebaju da ih viđamo kad se vraćamo iz gostiju.

Od zvezda se učiš namigivanju.

Zvezda je ime za mlađu lutku, a stariju ti uzme sestra i još te bije.

Riba

Riba je kad smo ribali šerpe.

Riba ima dušu nekako vodenastu.

Riba se ćuti a dete se govori.

Riba je da se zagrcneš od kostiju i da donese riblje ulje da ti je gadno.

Riba se dobija od riblje konzerve.

Ribe žive u samousluzi, a može i u drugoj radnji.

Dim

Dim je zbog vetra, da ima vetar šta da radi, da nije sam samcit na svetu.

Spremnost

Spremnost je deranje na tebe, što nisi spremio stvari.

Spremnost je spremanje za slavu al’ da je tajna da mi slavimo.

Nespremnost je sramota za žensku decu, a muškarci – baš ih briga.

Slika

Slika je kad neko naslika gužvu.

Slika služi za zidove, a i da se stalno pitaš: šta je to na slici, majko moja?

Kornjača

Kornjača je kora i druga kora kao sendvič od neke veće šarene zemičke, samo što unutra nije jelo, ni puter, nego živo što se mrda i što te gleda sa strane pravo u oko.

Kornjača je da se ima u kući neko vreme da bi se hranila i išla okolo, dok je mama ne pokloni deci sa drugog sprata. Posle vidiš da više i nema kornjača na svetu.

Mutno

Mutno je kad su svi kao mutni.

Ko muti zove se mutničar, kao onaj što želi, pa se zove železničar.

Muti se ili krem, ili tata opet nešto muti.

Mutno je šećer jer se zamuti u žumance.

Mutno je kad kažeš da je Dunav plav, a on onakav.

Dunav

Dunav je za koristi. Razni ljudi imaju razne koristi od Dunava. Kakvu korist imamo mi od Dunava? Naša porodica ima korist što tata sedne u čamac, ode nekuda, nema ga ceo dan, i bar imamo mira u kući.

Dunav je drukčije nego duvan, jer duvan te guši, a Dunav se upotrebljava za davljenje vojnika i za strah.

Hleb

Hleb je kad se gleda u izlog pekare da vidiš ima li ga ili da odeš dalje.

Hleb je sečenje nožem i sanjanje mekanog.

Hleb je ono jedljivo i oblizivanje pekmeza. Greh je kad se hleb baci.

Hlebove mame su pekarke.

Povrće

Grašak je ono što voliš da čistiš i da ga istrebljuješ.

Luk je da se iseče, da se metne na sto i da se pojede, a pojedu ga gosti dok mi gledamo.

Krompir se opere, pa se isečen metne u šerpu i kuva, i onda se kaže: boga mu njegovog, evo mi stalno jedemo samo taj krompir.

– Odlomci iz knjige Miroslav Antić: OLOVKA NE PIŠE SRCEM, Izdanje i štampa: Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ), Beograd, 1974.

Priprema, izbor teksta i fotografija: Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs

SEDAM STAROGRČKIH MUDRACA – Biblioteka mudrosti

Sedam mudraca iz Grčke (grčki:οἱ ἑπτὰ σοφοί hoi hepta sophoi) je zajednički naziv za najstarije predstavnike grčke filozofije koji su svoje misli izricali u obliku sažetih izreka. Živeli su u VI i V veku p. n. e. U mnoštvu verzija, lista sedam mudraca kod raznih autora obuhvata ukupno tridesetak slavnih. Mudracem su u ono doba – pre, otprilike, 2600 godina – nazivali svakog ko se „mudrošću bavi po pozivu, dakle čoveka koji je bio istaknut po svojoj duhovnoj snazi i oštrini“ Sedam mudraca koji se najčešće pominju:

Solon iz Atine
Tales iz Mileta
Hilon iz Sparte
Pitak sa Lezbosa
Bijas iz Prijene
Kleobul iz Lindoca
Perijandar iz Korinta

U raznim verzijama pominju se još i: Leofant iz Lebeda, Epimenid, Mizon, Anakars, Pitagora, Aristodem, Panfil, Anakars, Akusilaj, Skabre, Ferekid, Las, Orfej, Lin, Epikur…

Misli (izreke) mudraca iz stare Grčke:

Sve svoje nosim sa sobom. – Bijas. U vreme kada je persijski car Kir opsedao Prijenu stanovnici su bežali noseći sa sobom imovinu, a jedino je Bijas išao bez ičega. Kada su ga Kirovi vojnici pitali zašto on ništa ne nosi, odgovorio je: Sve svoje nosim sa sobom!
Ni u čemu ne preteruj. – Solon
Ja znam samo jedno, a to je da ništa ne znam. (stgrč. ἓν οἶδα ὅτι οὐδὲν οἶδα; lat. scio me nihil scire) – Sokrat
Veće je poštovanje iz daljine. -Tales
Rado slušaj i ne govori mnogo. – Kleobul
Bogatstvo se ne meri materijalnim vrednostima koje čovek poseduje, već čašću koju je stekao. – Epikur
Iskustvo je najbolja škola, samo je školarina vrlo skupa. – Sokrat
Početak otkriva čoveka. – Bijas
Zakoni su kao paukova mreža: oni hvataju samo male muve, dok velike s lakoćom tu mrežu pocepaju. – Anakars
Zlato proveravamo vatrom, ženu zlatom a muškarca ženom. – Pitagora
Zanos može sve. – Perijandar
Vrlina je znanje. – Sokrat
Najbolje je držati meru. – Kleobul
Spoznaj sebe (grč: γνωθι σεαυτόν) je čuveni starogrčki natpis koji je stajao na ulazu proročišta u Delfima. Ova izreka se pripisuje nekolicini grčkih mudraca, među kojima su: Hilon iz Sparte, Solon iz Atine, Tales iz Mileta, Heraklit iz Efesa, Pitagora sa Samosa, Sokrat iz Atine.
Ni bogovi se ne bore protiv onoga što mora biti. – Pitak
Ne pričaj zlo o mrtvima. – Hilon
Kamen je zamrznuta muzika. – Pitagora
Istina je ono što se kao zajedničko nalazi u mnoštvu pojedinačnih mišljenja. – Sokrat
Ako zapovedaš, upravljaj samim sobom. – Tales
Mrtvoga smatraj sretnim. – Hilon
Ako si naučio slušati, znaćeš i zapovedati. – Solon
Knjige su hladni ali pouzdani prijatelji. – Sokrat
Čovek je mera svih stvari. – Pitagora
Većina ljudi je zla. – Bijas
Poštuj starije. – Hilon
Radije nek ti zavide nego da te sažaljevaju. – Tales
Pokoravaj se zakonima. – Hilon
Kad bi svi ljudi prikupili svoje nesreće na jedno mesto, većina bi bila srećna da kući ponovno uzme vlastitu umesto da ponesu deo zajedničke celine. – Solon
Užici su prolazni, časno ime je besmrtno. – Perijandar
Uoči pravi čas. – Pitak
Ne smej se nesrećnicima. – Hilon
Ako je vladar jednom omražen, onda ga njegova bilo dobra bilo loša dela terete. – Tales
Ne poželi nemoguće. – Hilon
Kad govoriš o svom neprijatelju ne zaboravi da bi mu jednog dana mogao postati prijatelj. – Perijander
Najbrži je um, jer kroz sve juri. – Tales
Svako će znati da vam kaže koliko ima koza i ovaca, ali ne i koliko ima prijatelja. – Sokrat

Za Talesa se smatra da je bio prvi od sedmorice mudraca (po Platonovom spisu „Protagora“) i on je prvi kojem je dodeljen naziv mudrac (ho sofos), ali tek posmrtno. Tales je bio veoma svestran čovek. Bavio se matematikom, astronomijom, geometrijom, politikom, bio je hidrotehničar i nautički inženjer, trgovac i filozof – mada taj naziv još tada nije bio upotrebljavan.
Tales je čoveku koji ga je pitao šta je bilo pre: noć ili dan, odgovorio: „Noć je za jedan dan starija“.

Šta je teško? – Samoga sebe spoznati.
A šta je lako? – Drugome savet davati. (Tales)

LATINSKI CITATI I IZREKE – Biblioteka mudrosti

Latinski citati i izreke sa lakoćom i preciznošću iskazuju filozofsku, poetsku i književnu misao. Oni su kratki, jezgroviti, koncizni, logični. Najpoznatiji latinski citati velikih mislilaca, mudraca, vladara – zbirka sentencija, poslovica, izreka…

NAJPOZNATIJE IZREKE:

Vuk dlaku menja, ali ćud nikada / Lupus pilum mutat, non mentem

O ukusima se ne raspravlja / De gustibus non est disputandum

Bolje ikad nego nikad / Potius sero quam numquam

Svako je kovač svoje sreće / Faber est quisque suae fortunae

Mislim, dakle postojim / Cogito ergo sum

Daj mi oslonac i Zemlju ću pomeriti / Da mihi ubi consistam, terramque movebo

Stara ljubav zaborava nema / Antiquus amor cancer

Ne bacajte bisere pred svinje / Neque mittatis margaritas ante porcos

Ponavljanje je majka učenja / Repetitio est mater studiorum

Blago siromašnima duhom / Beati pauperes spiritu

Sve svoje sobom nosim / Omnia mea mecum porto

Život je kratak, umetnost duga / Ars longa, vita brevis

Bolje živ pas nego mrtav lav / Melior canis vivus leone mortuo

Gajiti guju u nedrima / Serpentem in sinu fovere

O mrtvima samo najbolje / De mortuis nihil nisi bene

Gromovi udaraju u planinske vrhunce / Feriuntque summos fulgura montes

Da si ćutao, ostao bi filozof / Si tacuisses philosophus mansisses

Oko za oko, zub za zub / Oculum pro oculo, dentem pro dente

Dva loša ubiše Miloša / Nec Hercules contra duos

Tresla se gora, rodio se miš / Parturiunt montes, nascetur ridiculus mus

Dok dišem, nadam se / Dum spiro spero

Neka se čuje i druga strana / Audiatur et altera pars

Ćutanje je odobravanje / Silentium videtur confessio

Dolivati ulje na vatru / Ignem igne incitare

Eureka!

Zdravo budi, Cezare, pozdravljaju te oni koji će umreti! / Ave, Caesar, morituri te salutant!

Ne kvari moje krugove! / Noli turbare circulos meos!

Imena luda nalaze se svuda / Nomina stultorum ubique locorum

Kad koza čuva kupus / Lupo ovem commitere

Papir trpi sve / Litterae non erubescunt

Kad se dvoje svađaju, treći se koristi / Duobus litigantibus tertius gaudet

Klin se klinom izbija / Similia similibus curentur

Cilj opravdava sredstvo / Finis sanctificat media

Knjige imaju svoju sudbinu / Habent sua fata libelli

Ko zna bolje, široko mu polje / Feci quod potui, faciant meliora potentes

Ko laže, taj i krade / Mendax furax

Ko seje vetar, žanje oluju / Qui ventum seminat turbinem metet

Hrabrima sreća pomaže / Audaces fortuna iuvat

Konac delo krasi / Finis coronat opus

Ljudski je grešiti / Errare humanum

Ni po babu ni po stričevima / Sine ira et studio

Što nije na hartiji, ne postoji / Quod non est in charta non est in mundo

Zbirka sentencija, poslovica, izreka:

A

A bove maiori discit arare minor. – Mlađi vo se uči orati od starijeg.

A fumo, stillante domo, nequam muliere, te remove; tria namque solent haec saepe nocere. – Beži od dima (vatre), kuće koja prokišnjava i od nevaljale žene, jer ovo troje obično škodi.

A priori. – Unapred. (Nezavisno od iskustva.)

A verbis ad verbera. – Sa reči na batine (neprevodiva igra reči). (Ko neće milom mora silom).

Ab alio exspectes alteri quod feceris. – Od drugog očekuj ono što budeš drugome učinio.

Ab homine homini cotidianum periculum. – Čoveku svakog dana preti opasnost od čoveka. – Seneka

Acta est fabula. – Predstava je završena (Svetonije priča da su ovo bile poslednje reči cara Avgusta. Ovim rečima su u staro vreme glumci završavali predstavljanje komedije: Plaudite, acta est fabula – Pljeskajte, igri je kraj.)

Ad hoc. – Za ovu priliku, u tu svrhu.

Ad hominem – prema čoveku, za čoveka tj. lako razumljivo, što odgovara ljudskom shvatanju; argumentum ad hominem – lako razumljiv dokaz, izveden, ne logički, nego prema shvatanju i interesu onoga kome se dokazuje.

Ad litteram. – Doslovno.

Agenda. – Ono što treba uraditi (podsetnik).

Alea iacta est- – Kocka je bačena. Svetonije ove reči pripisuje Juliju Cezaru, ali ih je on, kao što priča Plutarh, izgovorio na grčkom: Anerriphtho kybos u trenutku kad je odlučio da pređe rečicu Rubikon (danas Fiumicino) i da otpočne građanski rat. Iste reči se nalaze i ranije, kod grčkog komediografa Menandra, pa ih je prema tome Cezar samo kao već poznate citirao.

Alias – Drugačije, inače. Danas znači pod drugim imenom, na primer Branislav Nušić alias Ben Akiba.

Alibi – Na drugom mestu. Ova reč je vremenom dobila značenje imenice pa se danas kaže da neko ima alibi ako ima dokaz da se u datom trenutku nalazio na drugom mestu, a ne na onom na kojem je izvršen zločin.

Aliena vitia in oculis habemus, a tergo nostra sunt. – Tuđe mane imamo pred očima, a naše su iza leđa. – Seneka

Alienis gloriari bonis. – Ponositi se tuđim dobrima. (Kititi se tuđim perjem).

Amicos res secundae parent, adversae probant. – Prijatelje sreća stvara, a nesreća proverava- – Seneka

Alter ego – drugo ja. Kaže se obično za prijatelja, za istomišljenika; takođe se odnosi i na neko ovlašćeno lice koje u ime onoga ko ga je ovlastio treba nešto da uradi; zastupnik, zamenik.

Amicus Plato, sed magis amica veritas. – Platon mi je prijatelj, ali je veći prijatelj istina. – Aristotel

Amor vincit omnia. – Ljubav sve pobeđuje. – Vergilije

Anima candida. – Čista (poštena) duša.

Animi lienamenta sunt pulchriora quam corporis. – Crte duše su lepše nego crte tela. – Ciceron

Arbiter elegantiae. – Sudija otmenosti. (Odnosi se na Petronija.)

Audiatur et altera pars! – Neka se čuje i druga strana! (Da čujemo šta protivnik ima da kaže.)

B

Barba non facit philosophos. – Brada ne čini filozofe.

Beneficium accipere libertatem est vendere. – Primiti dobročinstvo znači prodati slobodu.

Bis miserum est fuisse felicem. – Dvostruko je nesrećan onaj ko je bio srećan.

Bellum omnium contra omnes est vita hominum. – Rat svih protiv svih je život čovekov.

Bona fide. – U dobroj nameri. Dobronamerno.

Bonarum rerum consuetudo pessima est. – Najgora je navika na sreću.

Bonum nomen, bonum omen. – Dobro ime, dobar znak.

Brevissima ad divitias per contemptum divitiarum via est. – Najkraći put do bogatstva je preko preziranja bogatstva. – Seneka

C

Calamitas nulla sola. – Nijedna nesreća ne dolazi sama.

Carpe diem! – Iskoristi dan! – Horacije

Carpe diem, quam minimum credula postero – Iskoristi (današnji) dan, što manje se uzdaj u sutrašnji.- Horacije

Castis omnia casta sunt. – Čistima (poštenima) je sve čisto (pošteno).

Casus belli – povod za rat.

Cave a falsis amicis, salvabo te ab inimicis. – Čuvaj se lažnih prijatelja, a ja ću te sačuvati od neprijatelja.

Cave ab homine unius libri. – Čuvaj se čoveka koji je pročitao samo jednu knjigu (misli se na Bibliju).

Cave na cadas. – Čuvaj se da ne padneš (da te slava ne zavede).

Certa amittimus dum incerta petimus. – Gubimo ono što je sigurno dok tražimo nesigurno.

Ceterum censeo Carthaginem esse delendam. – Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti. (Katon Stariji za vreme III punskog rata)

Charta (enim) non erubescit. – Hartija ne crveni (tj. trpi sve).

Cibi condumentum fames. – Glad je začin jelu.

Circulus vitiosus. – Začarani krug (kada se traži nemoguće rešenje).

Civitas viri sunt, non moenia. – Državu čine ljudi, a ne zidine.

Clara pacta, boni amici. – Čist račun, duga ljubav.

Cogito, ergo sum. – Mislim, dakle postojim (Dekart, francuski filozof).

Conditio sine qua non – Uslov bez koga se ne može. (Neophodan uslov)

Consuetudo quasi altera natura est. – Navika je kao druga priroda.

Corpus delicti. – Dokaz zločina.

Corruptissima in re publica plurimae leges. – U najpokvarenijoj državi, najviše zakona.

Cor unum et anima una. – Jedno srce i jedna duša.

Cornix cornici nunquam oculos effodit. – Vrana vrani nikad oči ne vadi. – Makrobije

Cras, cras, semper cras et sic dilabitur aetas. – Sutra, sutra, uvek sutra i tako prolazi život.

Credula res amor est. – Ljubav je lakoverna.

Cui bono? – Kome na dobro? (U čiju korist?)

Cui prodest scelus, id fecit. – Kome zločin koristi, on ga je učinio.

Cuneus cuneum trudit- – Klin se klinom izbija.

Cygni cantus. – Labudova pesma. (Poslednje značajno delo pred smrt)

D

Dabit deus his quoque finem. – Daće bog i ovome kraj. – Vergilije

Dat, donat, dedicat.(skr. D.D.D.) – Daje, poklanja, posvećuje.

Dare beneficium est deum imitari. – Činiti dobročinstvo jeste ugledati se na boga.

De asini umbra disceptare. – Raspravljati o magarčevoj senci.

De duobus malis minimum (est eligendum). – Od dva zla (treba birati) manje. – Ciceron

De facto. – U stvari, zapravo.

De gustibus non est disputandum. – O ukusima ne treba raspravljati.

De iure. – Po pravu.

De nihilo nihil. – Iz ničega ništa (ne može postati).

De te fabula narratur. – Priča govori o tebi.

Decet imperatori stantem mori. – Caru priliči da umre stojeći (Izreka cara Flavija Vespazijana.)

Deforme est de se ipso praedicare. – Ružno je hvaliti samoga sebe.

Dei facientes adiuvant. – Bogovi pomažu onima koji rade.

Dente lupus, cornu taurus petit. – Vuk napada zubima, bik togovima. (Smisao: Svako se brani na svoj način.) – Horacije

Deliberandum est saepe, statuendum semel. – Razmisliti treba više puta, odlučiti jednom.

Des ubi consistam, et terram caelumque movebo. – Daj mi oslonac i pomeriću i nebo i zemlju. – Arhimed

Deus ex machina. – Bog iz sprave. Neočekivani rasplet. (Da bi razrešili suviše komplikovan zaplet u tragediji grčki tragičari su pribegavali uvođenju natprirodne moći/boga koji je na scenu spuštan u posebnoj napravi – machina. Danas se taj izraz upotrebljava za osobu čiji iznenadan dolazak rešava neku zamršenu situaciju.)

Dictum factum. – Rečeno – učinjeno.

Dies diem docet. – Dan dan podučava. (Svakog dana stičemo nova znanja i iskustva.)

Difficile est longum amorem subito deponere. – Teško je odreći se ljubavi koja je dugo trajala.

Dimidium facti qui bene coepit habet. – Ko je dobro počeo ima pola završenog (posla).- Horacije

Discas oportet quamdiu est quod nescias. – Treba da učiš sve dok postoji nešto što ne znaš.

Divide et impera! – Zavadi, pa vladaj!

Divide ut regnes. – Podeli da bi vladao.

Divinum dare, humanum accipere. – Davanje je božanska, a primanje ljudska stvar.

Docendo discimus. – Poučavajući (druge) učimo (i sami).

Dolor animi gravior est quam corporis. – Duševni bol je teži od telesnog.

Dolorem dies consumit. – Vreme leči bol.

Domus propria, domus optima. – Sopstveni dom – najbolji dom. (Moja kućica – moja slobodica).

Duabus sellis sedere. – Sedeti na dve stolice.

Dulce cum utile. – Prijatno s korisnim. – Horacije

Dulce est habere amicum doloris. – Divno je imati u nesreći prijatelja.

Dum Romae consulitur, Saguntum exspugnatur. – Dok u Rimu većaju, Sagunt biva osvojen.

Dum spiro, spero. – Dok dišem (živim), nadam se.

Duobus litigantibus tertius gaudet. – Dok se dvojica svađaju, treći se raduje.

E

E cantu cognoscitur avis. – Ptica se po pevanju poznaje.

E pluribus unum. – Od mnogih (stvoreno) jedno. (Natpis na američkom grbu)

Ecce homo! – Evo (pravog) čoveka!

Eloquentiae unda, sapientiae gutta. – Talas rečitosti, kap mudrosti.

Errando discimus. – Na greškama učimo.

Errare humanum est. – Ljudski je grešiti.

Errare humanum est, perseverare autem diabolicum. – Grešiti je ljudski, a istrajati u tome đavolski.- Seneka

Est utique profunda ignorantia nescire quod pecces. – Naročito je veliko neznanje ne znati da grešiš.

Etiam sine magistro vitia discuntur. – Poroci se nauče i bez učitelja.

Ex oriente lux. – Svetlost dolazi sa istoka. (Hrišćanstvo)

Exercitatio optimus magister est. – Vežbanje je najbolji učitelj.

Experientia docet. – Iskustvo podučava.

Experto credite! – Verujte iskusnom čoveku!

Extrema se tangunt. – Krajnosti se dodiruju.

Extremis malis extrema remedia. – U krajnjoj opasnosti krajnja sredstva.

F

Faber est suae quisquae fortunae. – Svako je kovač svoje sreće.

Fabula docet. – Priča (basna) nas uči.

Facientis et consentientis poena par. – Jednaka je kazna i za onog ko je neko zlo učinio i za onog ko se s tim slaže.

Facta loquuntur. – Dela govore.

Fallax fiducia formae. – Varljivo je pouzdanje u sreću.

Fallere falentem non est fraus. – Nije prevara prevariti onog ko te vara.

Fama crescit eundo. – Glas raste u hodu.(Glasina ide kao vetar) – Vergilije

Fama volat. – Glas leti.

Fas est et ab hoste doceri. – Pravo je i od neprijatelja primiti nauk.

Fata viam invenient. – Sudbina će pronaći put.

Fer aut feri: ne feriaris feri! – Ili trpi ili udri: udri da tebe ne udare!

Festina lente. – Žuri polako.

Festivitas caeleste donum mortalibus. – Ljupkost je nebeski dar smrtnicima.

Fiat iustitia et pereat mundus! – Nek se vrši pravda, pa makar propao svet.

Fiat lux. – Neka bude svetlo.

Fide, sed cui vide! – Veruj, ali pazi kome.

Finis coronat opus. – Konac delo krasi.- Ovidije

Finis sanctificat media. – Cilj opravdava sredstva.

Foris Cato, intus Nero. – Spolja Katon, iznutra Neron (Spolja gladac, a unutra jadac).

Forma bonum fragile est. – Lepota je prolazno dobro.- Ovidije

Formoza virgo dotis dimidium. – Lepa devojka – pola miraza.

Fortiter in re, suaviter in modo. – Energično postupati (u samoj stvari), ali blagim načinom.

Fortes fortuna iuvat. – Sreća prati hrabre. – Terencije

Fortuna caeca est. – Sreća je slepa. – Ciceron

Fortuna favet fatuis. – Sreća je naklonjena budalama.

Fortuna vitrea est: tum cum splandet, frangitur. – Sreća je od stakla: kad blista, onda se lomi.

Fortunae comes invidia. – Sreću prati zavist.

Fortunae filius. – Sin sreće. (Rođen pod srećnom zvezdom.)- Horacije

Fortunae rota (volvitur).- Kolo sreće (se okreće).

G

Gaudeamus igitur, iuvenes dum sumus. – Radujmo se dok smo mladi.

Gaudii comes maeror.- Tuga je pratilac veselja.

Generosos animos labor nutrit. – Rad hrani (održava) plemenite ljude. – Seneka

Gloriam invidia sequitur. – Slavu zavist prati.

Gloriam qui spreverit, veram habebit. – Pravu slavu će steći onaj ko je bude prezreo. – Livije

Graecia capta ferum victorem cepit et artes intulit agresti Latio. – Osvojena Grčka osvojila je divljeg pobednika (Rimljane) i unela umetnost u priprosti Lacijum.

Gratissima sunt poma cum fugiunt. – Jabuke su najslađe kad nestanu.

Grave ipsius conscientiae pondus. – Težak je teret sopstvene savesti. – Ciceron

Gutta cavat lapidem non vi sed saepe cadendo. – Kap dubi kamen ne silom, već čestim kapanjem.

H

Habet suum venenum blanda oratio. – Laskav govor ima svoj otrov.

Hannibal ante portas! – Hanibal je pred vratima! (Opasnost je blizu.)

Heroum filii noxae. – Sinovi heroja su slabići.

Hic cineres, ubique nomen. – Ovde pepeo, a ime svuda.

Hic Rhodus, hic salta. – Ovde je Rodos, ovde skači.

Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis. – Istorija je svedok vremena, svetlost istine, život uspomene, učiteljica života, glasnik davnine. – Ciceron

Historia magistra vitae est. – Istorija je učiteljica života.

Hinc illae lacrimae. – Odatle te suze. (U tom grmu leži zec.)

Hoc unum scio me nihil scire. – Znam samo to jedno da ništa ne znam.

Hominem quaero! – Tražim čoveka! – Diogen

Homo homini aut deus aut lupus. – Čovek je čoveku ili bog ili vuk.- Plaut

Homo novus. – Skorojević.

Homo qui tacere nescit, nescit dicere. – Čovek koji ne zna da ćuti, ne zna ni da govori.

Homo solus aut deus aut daemon. – Kada je sam, čovek je ili bog ili djavo.

Homo sum: humani nihil a me alienum puto. – Čovek sam i mislim da mi ništa ljudsko nije strano.

Honores mutant mores (sed raro in meliores). – Počasti menjaju ponašanje (ali retko nabolje).

Honoris causa – iz počasti. Na primer doktor honoris causa – počasni doktor, titula koja se dodeljuje bez polaganja ispita, onome ko se istakao u oblasti umetnosti, književnosti, nauke.

Honos nabet onus. – Počasno zvanje donosi i teret.

I

Ibi potest valere populus, ubi leges valent. – Narod može biti moćan tamo gde su zakoni moćni.

Ibis redibis numquam morieris in bello. – Dvosmislena izjava delfijske proročice Pitije, koja se, u zavisnosti od toga gde se napravi predah, može tumačiti kao: 1) Ići ćeš, nećeš se vratiti, poginućeš u ratu. Ili kao: 2) Ići ćeš, vratićeš se, nećeš poginuti u ratu.

Id facere laus est, quod decet, non quod licet. – Pohvala je činiti ono što je pristojno, a ne ono što je dopušteno.

Ignis quo clarior fulsit citius exstinguitur. – Što je plamen sjajniji, to se brže gasi.

Ignoranti quem portum petat, nullus suus ventus est. – Onome, ko ne zna u koju luku plovi, nijedan vetar nije povoljan.

Ignorantia iuris neminem excusat. – Nepoznavanje zakona nikoga ne opravdava.

Ignoscas saepe alteri, numquam sibi. – Praštaj često drugima, sebi nikad.

Imperare sibi maximum imperium est. – Vladati sobom je najveća vlast.

In aëre aedificare. – Zidati u vazduhu.

In flagranti. – Uhvaćen na delu.

In medias res. – U suštinu stvari. (Preći odmah na stvar, na suštinu.)

In medio stat virtus. – Vrlina je u sredini. (Zlatna sredina)

In memoriam. – Za uspomenu.

Inter nos. – Među nama.

In Venere semper certant dolor et gaudium. – U ljubavi se uvek bore bol i radost.

In vino veritas. – U vinu je istina.

Inter arma silent Musae. – U ratu ćute Muze.

Inter arma silent leges. – U ratu ćute zakoni.

Inter caecos regnat strabus. – Medju slepima, razroki je kralj.

Interdum lacrimae pondera vocis habent. – Suze ponekad imaju važnost govora (vrede koliko i reč) – Ovidije

Intra muros. – Unutar zidina. (Tajno, skriveno)

Ira brevis est insania. – Gnev je kratkotrajno ludilo. – Seneka

Ira initium insaniae. – Gnev je početak ludila.

Is est dives qui sorte sua contentus est. – Bogat je onaj ko je zadovoljan svojom sudbinom. – Ciceron

Is ridet qui cras flebit. – Smeje se onaj koji će sutra plakati.

Iucundi acti labores. – Svršeni poslovi su prijatni.

Iuventus ventus. – Mladost (je kao) vetar.

L

Labor omnia vincit improbus. – Istrajan rad sve pobedjuje.

Lacrima nil citius arescit. – Ništa se brže ne suši od suze.

Laetus sum laudari a laudato viro. – Radujem se što me hvali hvaljen čovek.

Lapsus linguae. – Greška u govoru.

Lapsus calami. – Greška u pisanju.

Lapsus memoriae. – Greška u pamćenju.

Laudator temporis acti. – Hvalilac prošlih vremena.

Lege artis. – Po zakonu veštine, tj. po svim pravilima i propisima (postupati).

Leges muti magistri. – Zakoni su nemi učitelji.

Levis est fortuna: cito reposcit, quod dedit. – Sreća je nestalna: brzo traži nazad ono što je dala.

Libenter homines id, quod volunt, credunt. – Ljudi rado veruju u ono što žele.

Licentia poetica. – Pesnička sloboda.

Ludere non laedere. – Šaliti se, ali ne vređati.

Lupus in fabula. – Vuk u priči. (Mi o vuku, a vuk na vrata.)

Lupus ovium custos. – Vuk – čuvar ovaca.

Lupus pilum mutat, non mores. – Vuk dlaku menja, a ćud nikada.

M

Magis deos miseri quam beati colunt. – Nesrećni ljudi više poštuju bogove nego srećni.

Magis res quam verba tuenda sunt. – Treba više paziti na dela nego na reči.

Magistra vitae. – Učiteljica života.

Magna res est vocis et silentii tempora nosse. – Velika je stvar znati pravo vreme za govor i za ćutanje. – Seneka

Magnas inter opes inops. – Siromah u velikom bogatstvu.

Mala herba cito crescit. – Korov brzo raste.

Mala vel invocata veniunt. – Zlo dolazi i nezvano.

Malum discordiae. – Jabuka razdora. Misli se na jabuku koju je Paris dao Afroditi.

Margaritas ante porcos. – (Bacati) bisere pred svinje.

Maria montesque polliceri – Obećavati mora i planine.

Mater artium necessitas. – Nužda (nevolja) je majka svih veština.

Mater omnium bonarum artium est sapientia. – Mudrost je majka svih lepih veština. – Ciceron

Medio tutissimus ibis. – Sredinom ćeš najsigurnije ići.

Mel in ore – verba lactis; fel in corde – fraus in factis. – Med u ustima – reči kao mleko (slatke); žuč u srcu – prevara u delima.

Mendacem memorem esse oportet. – Lažljivac treba da ima dobro pamćenje.

Mens sana in corpore sano. – U zdravom telu, zdrav duh. – Juvenal

Modus vivendi – Način života. Naći modus vivendi znači naći zajednički jezik, sporazumeti se o tome kako treba regulisati međusobne odnose.

Multi multa, nemo omnis novit. – Mnogi znaju mnogo, ali niko sve.

Multos fortuna liberat poena, metu neminem. – Sreća mnoge oslobađa od kazne, ali od straha nikoga. – Seneka

N

Natura sanat, non medicus. – Priroda leči a ne lekar.

Naturalia non sunt turpia. – Što je prirodno nije sramno.

Ne quid nimis. – Ničega previše.

Nec possum tecum vivere nec sine te. – Ne mogu živeti ni s tobom ni bez tebe.

Necessitas frangit (tollit) legem. – Nužda krši (ukida) zakon.

Nemo dignitati perditae parcit. – Niko ne štedi propalo dostojanstvo.

Nemo fit casu bonus: discenda est virtus. – Niko ne postaje dobar slučajno: vrlinu treba učiti.

Nemo in amore videt. – U ljubavi niko ne vidi.

Nemo propheta in patria. – Niko nije prorok u svojoj domovini.

Nemo prudens punit quia peccatum est, sed ne peccetur. – Niko pametan ne kažnjava što se grešilo, nego da se ne bi grešilo.

Nescis quod vesper serus vehat. – Ne znaš šta kasno veče donosi.

Nescit vox missa reverti. – Izgovorena reč ne zna da se vrati.

Nihil est incertius vulgo. – Ništa nije nestalnije od svetine.

Nihil est turpius quam bellum gerere cum eo quicum familiariter vixeris. – Ništa nije odvratnije nego voditi rat sa onim s kim si prijateljski živeo.

Nihil probat qui nimium probat. – Ništa ne dokazuje ko mnogo dokazuje.

Nihil sub sole novum. – Ništa novo pod suncem.

Nimia sapientia obest. – Prevelika mudrost smeta.

Nocentem qui defendit sibi crimen parit. – Ko zločinca brani, sebi stvara krivicu.

Nolens volens. – Milom ili silom.

Noli turbare circulos meos. – Ne kvari moje krugove. – Arhimed

Nomen est omen. – Ime je znamenje. (Ime te određuje)

Non est vivere, sed valere vita. – Nije važno živeti, već vredeti u životu.

Non omnia possumus omnes. – Ne možemo svi sve.

Non omnium dierum sol occidit. – Nije još zašlo sunce svih dana.

Non progredi est regredi. – Ne napredovati znači nazadovati.

Non pudor est nil scire; pudor (est) nil discere velle. – Nije sramota ništa ne znati; sramota je ništa ne hteti učiti.

Non scholae sed vitae discimus. – Ne učimo za školu, već za život. – Seneka, rimski filozof

Non ut edam vivo, sed ut vivam edo. – Ne živim da bih jeo, nego jedem da bih živeo

Non quis, sed quid. – Ne ko, već šta.

Nosce te ipsum! – Upoznaj samog sebe! (Natpis na Apolonovom hramu u Delfima.)

Nulla dies sine linea. – Ni jedan dan bez crte. (Svakog dana treba nešto uraditi.)

Nulla regula sine exceptione. – Nema pravila bez izuzetka.

Nullum magnum ingenium sine mixtura dementiae fuit. – Nijedan veliki duh nije bio bez malo ludila.

Nunc quidem paululum a sole (recedas). – A sad se skloni malo sa sunca. (Diogen Aleksandru Velikom)

Nunc scio quid sit amor. – Sada znam šta je to ljubav. Vergilije

O

O quantum est in rebus inane! – Koliko je ništavnog (praznog) u stvarima! – Persije

Obscurum per obscurius. – Nejasno objašnjavati nejasnijim.

Oculum pro oculo, dentem pro dente. – Oko za oko, zub za zub

Odi et amo. – I mrzim i volim.

Oleum addere camino. – Sipati ulje u vatru. – Horacije

Omne nimium nocet. – Sve suvišno škodi.

Omne principium difficile est. – Svaki početak je težak.

Omnes ingeniosi melancholici. – Svi talentovani su melanholični. – Ciceron

Omnia mea mecum porto. – Sve svoje nosim sa sobom. (Bogatstvo je u čoveku, a ne u stvarima). – Latinizovana izreka jednog od sedam starogrčkih mudraca, filozofa Bijasa (VI vek p.n.e)

Omnia mors aequat. – Smrt sve izjednačava.

Omnia mutantur, nihil interit. – Sve se menja ništa ne propada.

Omnis ars imitatio est naturae. – Svaka umetnost je ugledanje na prirodu.

Opere et studio. – Radom i marljivošću.

Orator fit, poeta nascitur. – Govornik postaje, a pesnik se rađa.

Ore rotundo (loqui). – Ugladjenim govorom.

Ovis unius scabies totum gregem contaminat. – Šuga jedne ovce zarazi celo stado.

P

Palmam qui meruit ferat. – Neka odnese nagradu ko je zaslužio. (Neka pobedi najbolji.)

Panem et circenses. – (Svetina traži samo) hleba i igara

Panta rei. – Sve teče.

Pater familias. – Otac porodice.

Pecunia si uti scias, ancilla est; si nescias, domina. – Novac je sluga, ako umeš da ga koristiš; gospodar, ako ne umeš.

Per aspera ad astra. – Preko trnja do zvezda. (do besmrtne slave)

Per fas et nefas. – Dopuštenim i nedopuštenim sredstvima.

Periculum in mora. – Opasnost je u oklevanju.

Persona grata. – Draga osoba. Izraz označava rado primljenu osobu, osobu od poštovanja i ugleda, uvaženu ličnost.

Persona non grata. – Nepoželjna osoba. (iz diplomatskog rečnika)

Plaudite cives, acta est fabula! – Pljeskajte građani, predstava je završena! (Ovim se rečima završavala dramska predstava u Rimu.)

Plenum (od plenus) – Pun. Danas označava sednicu na kojoj učestvuju svi članovi.

Post festum. – Posle svetkovine (tj. prekasno).

Primum vivere deinde philosophari. – Prvo živeti, a onda filozofirati.

Primus inter pares. – Prvi među jednakima.

Pro bono (publico). – Bez naknade (za opšte dobro).

Pro et contra. – Za i protiv.

Pro forma – forme radi. Uraditi nešto pro forma uraditi samo zato da se zadovolji forma, bez posebnog osvrtanja na suštinu.

Pulchra res est homo si homo est. – Lepo je biti čovek, ako je (pravi) čovek.

Pulvis et umbra sumus. – Prah i senka smo.

Q

Quae fuerant vitia, mores sunt. – Što su nekad bili poroci sada su običaji.

Quae nocent saepe docent. – Što škodi često uči.

Quaerite et invenietis. – Tražite i naći ćete.

Qualis artifex pereo! – Kakav umetnik umire sa mnom! (car Neron)

Qualis pater talis filius. – Kakav otac takav sin.

Qualis rex, talis grex. – Kakav kralj, takvi podanici.

Qualis homo, talis oratio. – Kakav čovek, takav govor.

Qualis vita, finis ita. – Kakav život, takav kraj.

Quandoque bonus dormitat Homerus. – Ponekad i vrli Homer zadrema. (Umetniku se može desiti da napravi grešku.) – Horacije

Quod licet Iovi, non licet bovi. – Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozovljeno volu. (Nije sve za svakoga.)

Quod me non destruit, me confirmat. – Ono što me ne ubije, čini me jačim.

Qui nescit tacere, nescit loqui. – Ko ne zna da ćuti, ne zna ni da govori.

Quid afferre consilii potest, qui ipse eget consilio? – Kakav savet može dati čovek kome je samom savet potreban?

Qoud faustum felix foturnatumque sit (Q.F.F.Q.S.) – Neka ti bude korisno, uspešno i srećno. (Reči na početku pisma)

Quod in corde sobrii, id in lingua ebrii. – Što je u srcu treznog, to je na jeziku pijanog. (Što trezan misli, to pijan govori)

Quot homines tot sententiae. – Koliko ljudi, toliko ćudi (mišljenja).- Terencije

Quot linguas calles, tot homines vales. – Koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš.

R

Rara avis. – Retka ptica/zverka.

Redire, cum perit, nescit pudor. – Stid kad nestane ne ume da se vrati. – Seneka

Rem tene, verba sequentur. – Drži se teme, reči će doći.

Repetitio est mater studiorum. – Ponavljanje je majka znanja

Res, non verba. – Dela, a ne reči. (Pređi sa reči na dela.)

Rem tene! – Drži se teme!

Rosae etiam inter vepres. – I u trnju ima ruža.

S

S.P.Q.R. – Senatus Populusque Romanus. – Senat i narod rimski. (Čest natpis na spomenicima.)

Sapienti sat. – Pametnome dosta. (pametnom čoveku ne treba više objašnjavati)

Scio me nihil scire. – Znam da ništa ne znam. – Sokrat

Scire est reminisci. – Znanje je sećanje (Platonovo učenje)

Sensus, non aetas, invenit sapientiam. – Razum, a ne uzrast, nalazi mudrost.

Si denuo sic vincendi sunt Romani, peribimus. – Ako opet ovako treba da pobedimo Rimljane, propašćemo. (Pir)

Similis simili gaudet. – Sličan se sličnom raduje.

Sine ira et studio. – Bez mržnje i pristrasnosti. (Objektivno opisivati događaje) – Tacit

Spiritus movens. – Duh koji pokreće.

Status quo – stanje koje je bilo pre, prvobitno stanje.

Studia litterarum adulescentiam alunt, senectutem oblectant, secundas res ornant, adversis perfugium ac solacium praebent, delectant domi, non impediunt foris; pernoctant nobiscum, peregrinantur, rusticantur. – Književnost (bavljenje književnošću) hrani mladost, zabavlja starost, sreću krasi, u nesreći pribežište i utehu pruža, prija kod kuće, ne smeta van kuće; sa nama provodi noći, putuje sa nama u strane zemlje, prati nas na selo.

Summa summarum. – Zbir zbirova, tj. sve u svemu.

Summum ius, suma saepe iniuria. – Najveće pravo, često najveća nepravda.

Sunt aries, taurus, gemini, cancer, leo, virgo, libra(que), scorpius, arcitenens, caper, amphora, pisces. – Postoje ovan, bik, blizanci, rak, lav, devica, vaga, škorpija, strelac, jarac, vodolija, ribe.

Sunt facta verbis difficioliora. – Dela su teža nego reči – Ciceron

Sustine et abstine. – Izdržati i uzdržati se.

T

Tabula rasa. – Prazna, neispisana tabla.(Čovek bez znanja i obrazovanja.)

Tabula pythagorica. – Tablica množenja.

Tanti eris aliis, quanti tibi fueris. – Toliki ćeš drugima biti koliki sebi budeš. – Horacije

Tempora tempore tempera! – (igra reči) (Teška) vremena ublažavaj (lepim) vremenom!

Tempus fugit. – Vreme leti.

Tempus vulnera sanat. – Vreme leči rane.

Tempori parce! – Štedi vreme!

Terror – terror,terroris, m. – Strah. Danas se pod ovim terminom podrazumeva strahovlada, političko nasilje. Terorizam – vladavina zastrašivanjem; politička borba zasnovana na zastrašivanju, nasilju, pretnjama, ubistvima i sl.

Tu quoque (Brute) mi fili! – Zar i ti, sine moj (Brute)!

U

Ubi amici, ibi (dem) opes. – Gde su prijatelji tamo je i bogatstvo. – Plaut

Ubi bene, ibi patria. – Gde je dobro, tu je domovina. (Ideja kosmopolitizma.)

Ultimatum – poslednji predlog za zaključivanje nekog sporazuma. Neprihvatanje predloga znači prekid daljih razgovora, a često i primenu sile (ultimus, 3 – poslednji).

Una hirundo non facit ver. – Jedna lasta ne čini proleće.

Una lectio non facit doctorem. – Jedno čitanje ne čini učitelja.

Urbs aeterna. – Večni grad (Rim).

Usus est optimus magister. – Iskustvo je najbolji učitelj.- Ciceron

Ut pictura poesis. – Poezija je kao slika. – Horacije

V

Vade mecum – Pođi sa mnom. Ovim imenom se označavaju mali priručnici, vodiči, uputstva, podsetnici i sl.

Valetudom bonum optimum. – Zdravlje je najveće bogatstvo. – Ciceron

Veni, vidi, vici. – Dođoh, videh, pobedih. – Cezar. Poznata latinska izreka koja se pripisuje Juliju Cezaru. Cezar je ovo izrekao nakon pobede u kratkotrajnom ratu sa pontskim kraljem Farnakom II u bici kod Zele, 47. p. n. e. Rečenica je bila neka vrsta njegove poruke, odnosno izveštaja senatu o dešavanjima kod Zele (današnji Zile ili Zela u Turskoj). Izreka se danas upotrebljava kada se želi istaći da je neki problem rešen bez većih teškoća, ili da je nešto neočekivano brzo urađeno bez većih komplikacija.

Veto – zabranjujem (1. lice jednine prezenta glagola vetare). U starom Rimu su narodni tribuni vetom proglašavali odluke senata nevažećim. I danas je ostao u upotrebi isti termin; staviti veto – zabraniti.

Ver non una dies, non una reducit hirundo. – Samo jedan dan ni samo jedna lasta ne čini proleće.

Veritas nunquam perit. – Istina nikad ne propada. – Seneka

Vespere laudatur dies. – Dan se hvali uveče. (niko ne zna šta nosi jutro a šta veče)

Vilius argentum est auro, virtutibus aurum. – Srebro je jeftinije od zlata, a zlato od vrline. – Horacije

Vis legis. – Sila zakona.

Vivere est militare. – Život je borba.

Vox populi. – Glas naroda.

Vox populi, vox dei. – Glas naroda, glas božji.

Vultus est index animi. – Lice je izdajica duše.

Izbor citata, izreka, poslovica: Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Dečji biseri

DEČJI BISERI – Iskrene i duhovite dečije misli, pravi biseri mudrosti iz knjige Olovka piše srcem,  tv emisije Kefalica i knjige Olovka ne piše srcem (Miroslav Mika Antić).

SRCE I LJUBAV

BRAK I MATIČAR

ŽIVOTINJE I ZOOLOŠKI VRT

AVION, AUTOMOBIL I PTICA

KAFA, KAFANA, KUĆA, KUVAR

GLAVA I GLAVONJA

DRŽAVA, NAROD, SRBIJA

KULTURA I IVO ANDRIĆ

HRABROST I LAKOMOST

PRAVDA I MILOSRĐE

RAZNA PITANJA I ODGOVORI

 

OLOVKA PIŠE SRCEM ♥ Dečiji biseri

PROZA

Prozno stvaralaštvo – citati, biografije, odlomci iz knjiga, priče, poslovice, bajke, basne, mudre misli, knjige, autobiografije…

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…

BAJKE

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

 

PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana:

Anton Pavlovič Čehov

Borisav Bora Stanković

Branislav Nušić

Branko Ćopić

Danilo Kiš

Džordž Orvel

Edgar Alan Po

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Gabrijel Garsija Markes

Gistav Flober

Horhe Luis Borhes

Ivan Sergejevič Turgenjev

Ivo Andrić

Jovan Sterija Popović

Lav Nikolajevič Tolstoj

Laza К. Lazarević

Meša Selimović

Mihail Afanasijevič Bulgakov

Miloš Crnjanski

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

 

Izabrane knjige, priče, drame, odlomci:

 

Branislav Nušić – ANALFABETA

Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV

Jovan Sterija Popović – POKONDIRENA TIKVA

KARMEN (Libreto) govori Miloš Žutić

Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija

Nikola Tesla – Priča o detinjstvu

Branislav Nušić – RETORIKA / NAUKA O BESEDNIŠTVU

Isidora Sekulić – BURE | Tekst, video

Momo Kapor – MALI PRINC

„Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi

MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov

TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović

NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić

BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski

„Svet knjiga je najlepši svet koji je čovek stvorio. Sve ostalo je prolazno. Spomenici se ruše, narodi nestaju, civilizacije se razviju pa izumru, i posle perioda potpune tame, sve se iznova gradi. Ali u svetu knjiga se nalaze redovi koji su svemu ovome svedočili, i preživeli, netaknuti i sveži kao onoga dana kada su napisani, i dalje dotiču srca ljudi, pripovedajući o ljudima kojih odavno više nema.“  Klarens Šepard Dej

– Top 100 najboljih knjiga svih vremena

– Top 20 najboljih domaćih pisaca (Ex YU)

– Dobitnici Nobelove nagrade za književnost