Federiko Garsija Lorka – SERENADA

SERENADA Na rečnoj obali noć je došla da se kupa i na Lolinim grudima grane umiru od ljubavi. Grane umiru od ljubavi. Noć, naga, peva na martovskim mostovima. Lolita kupa telo u slanoj vodi i smilju… Grane umiru od ljubavi. Noć od anisa i srebra blista na krovovima. Od srebra potoka i ogledala i anisa tvojih belih mišica. Grane umiru od ljubavi. Federiko Garsija Lorka Prevod: Miodrag Gardić

Federiko Garsija Lorka – DA MI SE RUKE OLISTAJU

DA MI SE RUKE OLISTAJU Izgovaram tvoje ime u noćnoj pomrčini, kada se zvezde spuste da piju na mesečini i kada spavaju grane sa listovima skritim. Tad osetim da tonem u strasti i muzici. Sat suludi što peva časove koji su bili. Izgovaram tvoje ime u ovoj noćnoj tmini, i ime mi se tad tvoje dalje neg ikad čini. Dalje od svih blistavih zvezda, bolnije od blage kiše što kiši. Da li ću da te volim kao i onda? Šta skrivi žalosno srce moje? Kad oblak mre u visini kakav me zanos čeka? Čist, miran da l’ će biti? Da…

Federiko Garsija Lorka – GITARA

GITARA Počinje tužaljka gitare. Razbijaju se kupe praskozorja. Počinje tužaljka gitare. Zalud ju je šutkati. Ne možeš je ušutkati. Plače jednolična, kao što plače voda, kao što plače vjetar na snježištu. Ne možeš je ušutkati. Plače zbog stvari dalekih. Pijesak toploga juga što traži kamelije bijele. Plače strijelu bez cilja, večer bez sutra i prvu mrtvu pticu na grani. Oh gitaro! Srce ranjeno sa pet mačeva. Federiko Garsija Lorka (Prevod: Drago Ivanišević) La Guitarra Empieza el llanto de la guitarra. Se rompen las copas de la madrugada. Empieza el llanto de la guitarra. Es inútil callarla. Es imposible callarla. Llora…

Federiko Garsija Lorka

Federiko Garsija Lorka (šp. Federico García Lorca  1898 — 1936) bio je španski pesnik, dramaturg i pozorišni reditelj. Beše omiljen kao gitara, čio, setan, dubok i jasan kao dete, kao narod. Izabrali su ga dobro oni koji su, streljajući ga, želeli da pucaju u srce njegovog plemena. – Pablo Neruda o Lorki Biografija Poeziji nisu potrebne pristalice nego zaljubljenici. Ona stavlja kupinovo trnje i ježeve od srče da bi, njoj za ljubav, izranjavali ruke oni koji je traže. (Lorka, predavanje „Uobrazilja, nadahnuće, bežanje“, 1928.) PESME: GITARA Nokturno Romansa mesečarka PESMA PRVOG POLJUPCA Mali bečki valcer San Pesma danu koji odlazi…

Federiko Garsija Lorka – SAN

SAN  Kraj studenog vrela srce mi počiva. (Nitima ga omotavaj, pauče zaborava.) I voda izvora njemu priču priča. (Nitima ga omotavaj, pauče zaborava.) Moje budno srce o ljubavi priča. (Pauče tišine, tkaj mu tvoju tajnu.) I voda izvora slušaše ga tiha. (Pauče tišine, tkaj mu tvoju tajnu.) Srce mi studenim vrelom se razliva. (Ruke bele i daleke, ne dajte da voda teče.) I voda ga nosi pevajuć od milja. (Ruke bele i daleke, vodom sve oteče!) 1919. Federiko Garsija Lorka prevod: Vladeta Košutić

Federiko Garsija Lorka – Pesma danu koji odlazi

PESMA DANU KOJI ODLAZI Kako mi je teško da te pustim da odeš, dane! Odlaziš pun mene a kad se vraćaš, ne poznaješ me. Kako mi je teško ostaviti na tvojim grudima moguća ostvarenja nemogućih minuta. U predvečerje Persej ti kuje okove. Ti bežiš na breg ranjavajući noge. Ne mogu te privući više ni moje telo, ni moj plač, ni reke kraj kojih snivaš svoj zlatni popodnevni san. Sa istoka na zapad nosim tvoju okruglu svetlost. Tvoju veliku svetlost što drži moju dušu u neprekidnoj napetosti. Sa istoka na zapad… Kako mi je teško da te nosim sa tvojim pticama…

Federiko Garsija Lorka – Neverna supruga

NEVERNA SUPRUGA  I odvedoh je na reku misleći da je devojka, a imala je muža. Bilo je to u noći svetoga Jaga i kao po dogovoru – pogasili su se fenjeri i zapalili svici. Na poslednjem uglu ulice dodirnuh njene zaspale dojke i odjednom mi se otvoriše kao grane zumbula. Njena uštirkana suknja zvonila mi je u ušima kao komadić svile rezan sa deset noževa. Bez svetlosti u svojim krošnjama drveće je poraslo. I horizont pasa lajao daleko od reke. Pošto smo prošli kupine, vrbe i trnje, pod velom njene kose iskopah jamu u vlažnom pesku. Ja skidoh kravatu; ona…