Kutak za Bistrooke

Vojislav Ilić – HIMNA VEKOVA

HIMNA VEKOVA

Ne znam je l’ na snu samo il’ zbilja odlazim često
U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto
Tragove razorenja;
Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo,
I vlažni, grobovski vetar okean talasa tamo,
I zviždi sa hladnog stenja.
I ja, umoran teško sa daljina nekakva puta,
Na pustu obalu sedam. I tada pored mene
Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu.
A maske na licu nose i ljudi, deca i žene.

Odakle dolaze oni? I kuda večito grede
Taj sprovod s pesmama groznim?
I koga odnose oni u krilo večnosti sede
U večerima poznim?
Ćuteći prolaze oni, i večno po mraku blude
I od vremena davnih –
Beskrajni okean šumi sumornu i hladnu pesmu,
Himnu vekova tavnih.

1891.

Vojislav Ilić

Iz knjige: Vojislav Ilić – IZABRANA DELA, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, Novi Sad i Beograd, 1971.

Video: Pesmu Vojislava Ilića HIMNA VEKOVA govori Miloš Žutić

back to top