Vojislav Ilić – U NOĆI

Vojislav Ilić – U NOĆI / Tekst pesme: Na mutnom nebu oblaci se sleću, Studen vetar duše kroz maglu i mrak; A ponoćne seni lagano se kreću, Da nečistim dahom obesvete zrak. — O, počivaj, srce, spokojno i blago, Žeđ pravednih želja u nedrima kri’, Jer sve što je tebi i milo i drago, U dubokom sanku počiva i spi. Na poprištu gordom praotačkih snova Hladna samrt kosi lepotu i kras, A jekne li uzvik i kroz polja ova, Tužnog roba to je umirući glas! Ah, al’ nije truba što groboge budi, Koja krvcu pali, da plamti i vri, Jer…

Vojislav Ilić – ZAPUŠTENI ISTOČNIK

Vojislav Ilić – ZAPUŠTENI ISTOČNIK / Tekst pesme: Razoren istočnik stoji, okružen visokom travom, I valov, izvaljen davno. Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserni talas u žarke julijske dane, Kroz puste i mirne strane. Suva kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nad njime stoji. I krive njezine grane, Nakazno pružene gore, kô izraz paklenih muka, Od suve, samrtne žege usamljen istočnik brane. Nekad je na ovo mesto po stazi, zarasloj davno, S krčagom na ramenu slazila pastirka mlada; I pastir pevaše pesmu u veče, tiho i tavno, Goneći vesela stada. Tu sam nekada i ja zamišljen slazio često…

Vojislav Ilić – VEČE

Vojislav Ilić – VEČE / Tekst pesme: Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dolja. Od škripe točkova kolskih. Goneći vesela stada Bezbrižno pastir mlad u zvučne dvojnice svira, A njegov kosmati pas, podvivši repinu leno, Korača upored s njim. Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir…

Vojislav Ilić – BIOGRAFIJA

Vojislav Ilić – BIOGRAFSKI PODACI 1860 — 4. aprila rođen u Beogradu, kao treći sin književnika Jovana Ilića, kome su sinovi bili i Milutin, Dragutin i Žarko, svi književni ljudi, i čija je kuća — stecište niza ondašnjih pisaca — nazvana „kovnicom stihova“. 1866-1887 — period obrazovanja i stupanja u književnost. Godine 1868. Vojislav je pošao u školu, ali se neredovno školovao, gimnaziju je napustio i predavanja na Velikoj školi pohađao kao vanredan đak do 1883. Književno obrazovanje stekao je u porodici. Ruskim jezikom počeo je rano da se služi, već u šesnaestoj godini, a u devetnaestoj, 1879. godine, mogao…

Vojislav Ilić

Književnik Vojislav Ilić je rođen 1860. godine u Beogradu. Bio je treći sin pesnika i političara Jovana Ilića. Započeo je novu epohu u našem pesništvu koja je išla u korak sa najmodernijim poetskim pokretima tog doba u svetu. Iako je živeo nepune 34 godine ostavio je obimno i raznovrsno pesničko delo koje je izvršilo snažan uticaj na njegove mlađe savremenike i naslednike. BIOGRAFIJA PESME GOSPOĐICI N. HIMNA VEKOVA SIVO, SUMORNO NEBO… U NOĆI VEČE ZAPUŠTENI ISTOČNIK ZIMSKO JUTRO Za Vojislavom Ilićem ostalo je jedno pesništvo koje se razlikovalo od svega što je u srpskom pesništvu bilo napisano u 19. veku…

Vojislav Ilić – SIVO, SUMORNO NEBO…

Sivo, sumorno nebo… Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre… A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo, maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi… I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. Vojislav Ilić (1860–1894)

Vojislav Ilić – HIMNA VEKOVA

HIMNA VEKOVA Ne znam je l’ na snu samo il’ zbilja odlazim često U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto Tragove razorenja; Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo, I vlažni, grobovski vetar okean talasa tamo, I zviždi sa hladnog stenja. I ja, umoran teško sa daljina nekakva puta, Na pustu obalu sedam. I tada pored mene Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu. A maske na licu nose i ljudi, deca i žene. Odakle dolaze oni? I kuda večito grede Taj sprovod s pesmama groznim? I koga odnose oni u krilo večnosti sede U večerima poznim? Ćuteći…

Vojislav Ilić – GOSPOĐICI N.

GOSPOĐICI N. Po volji svoje sudbe klete, Progonjen strašnom burom zla, A misleć’ na vas, milo dete, Iz daljine vam pišem ja. Ja, zbilja, na to nemam pravo, Al’ vi ćete mi dati sad; Moje je pravo odn’o đavo, A obazrivost – bol i jad Za prošlom srećom. Tužna mis’o Na ljubav našu i na sve Nagonila me, te sam pis’o Lakomislene retke te. Meni je samom jako krivo Zašto se večno sećam vas. Al’ sećanje me goni živo I uspomena moćni glas! Ko smoren putnik iz tuđine, Kome je mrzak život mlad, Na obalama bujne Drine Ja često sanjam…

Vojislav Ilić – ZIMSKO JUTRO

ZIMSKO JUTRO Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi, I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir. Još niko ustao nije. A budan petao već, živosno lupnuvši krilom, Pozdravlja zimski dan, i zvučnim remeti glasom Taj mir u času milom. Il’ katkad samo tek zviždanje jasno se čuje, I težak promuk’o glas. To lovac prolazi selom, I brže mameći pse, poguren u polje žuri, Pokriven koprenom belom. Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase – A sveži, jutarnji dah, preleće…