Ознака: Branko Ćopić

Branko Ćopić – NADRILEKAR JOCA

NADRILEKAR JOCA – Branko Ćopić / Video: deo svoje pesme iz 1961. godine govori Branko Ćopić / Tekst:

Pod kapom oblačja mekom,
pod sivom nebeskom strehom,
na samoj gorskoj kosi,
u mome selu dalekom,
tu lisac poštu nosi,
mečka u šumi sudi,
petao ljude budi,
mere nam vreme i puž i zec,
već kako koji,
vukovi tule na mesec,
šumu nam jesen crveno boji,
hrašće na straži spokojno stoji,
proleće donose laste,
na vrbi — grožđe ne raste.

Ovde je glavni čarobnjak slavni,
prijatelj đavola, vila,
(još malo — dobiće krila!)
svakakvih čuda pekar,
naš Joca, nadrilekar.

Za sve ti nađe leka
Jocina apoteka:
ako si pao sa kruške,
ako stradaš od lovca,
(od neke prastare puške)
ako te ujede ovca,
ako te mečka zvekne,
i dekne,
i dune,
da ti plati račune,
ako se prejedeš gljiva,
i šljiva,
i kakve bundeve ludaje
kad ti se tetka udaje —
za sve ti Joca pribavi leka.
Živela apoteka!

Kakva je samo šarena leja
Jocina farmakopeja!
Prikane, molim te, idi,
to se tek u snu vidi!

Gle, sve po redu
i rasporedu:
od slepog miša krilo,
zmijske košulje malo,
(od nas daleko bilo!)
starog jazavca salo,
orlovi nokti i vršci krila,
sovina perja kesa puna,
od crna ovna vuna,
tu bi se lako dobila
i griva s belih kobila,
a kad se čovek propita
čak i đavoljih kopita
i — sve uz tajnu strogu —
prašak od vražjih rogu.

Čuče ispod Jocine streje
vradžbine drevne Haldeje
i oštro vrije, zrije i bije
miris pakla i alhemije.

Kad, evo, ima dana desetak,
i Joci crni osvanu petak:
prokašlja kao magarac stari,
znoji se, gori,
prosto se žari,
uzbrdo gura temperatura.

Skočismo brzo, pomoć se traži,
strah nam pojede vek:
„Prikane Joco, brzo nam kaži,
kakav ti treba lek?
Da se na boljku izvrši atak
da l’ miš pomaže slep,
od mačke salo, od žabe batak
il’ neke sove rep?“

A Joca šmrca i čelo pipa
pa gunđa:
„To ti je gripa.
Za nju mi treba preparat fin
zove se — aspirin,
uzeću samo tabletu-dve
sa vitaminom ce ili be.
Nadam se, braćo, da moja gripa
nema virusa azijskog tipa.“

„Zar nećeš druže, lekove svoje,
ta sve se babe oko njih roje
i tebi pare u šešir broje?“
začu se šapat nečiji mekan.

„Ta nisam ni ja toliki zvekan!“ —
dreknu bolesnik uz pokret nagao —
„To sam ti samo babe lagao,
pare dizao gde sam stizao!“

Od toga dana delija stara
izgubi slavu mudrog lekara,
ruga se danas i vrana s koca
kakav je lekar Joca.
Čak je i krišom, niz mutnu reku,
pustio apoteku.

1961.

Branko Ćopić

Video: Deo svoje pesme NADRILEKAR JOCA govori Branko Ćopić

Plejada veličanstvenih – Top 20 domaćih pisaca (Ex YU)

Top 20 najboljih domaćih pisaca svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije. Lista je sastavljena na osnovu anketa u facebook grupama posvećenim knjigama i književnosti. U anketama su učestvovali knjigoljupci iz svih krajeva bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija) i iz inostranstva.

Ivo Andrić, Meša Selimović i Miloš Crnjanski
foto: facebook

Plejada veličanstvenih:

  1. Meša Selimović
  2. Ivo Andrić
  3. Borislav Pekić
  4. Miloš Crnjanski 
  5. Miroslav Mika Antić 
  6. Petar Petrović Njegoš
  7. Branislav Nušić
  8. Danilo Kiš
  9. Branko Ćopić
  10. Miroslav Krleža
  11. Jovan Dučić
  12. Bora Stanković
  13. Aleksa Šantić
  14. Desanka Maksimović
  15. Dobrica Ćosić
  16. Vladislav Petković Dis
  17. Milorad Pavić
  18. Vuk Drašković
  19. Dragan Velikić
  20. Ivo Bresan

Anketu sproveli i glasove sabrali Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU (Knjiga)

Dušan Duško Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU

Čuvenu ANTOLOGIJU SRPSКE POEZIJE ZA DECU je potkraj svog književnog i uredničkog života sačinio Dušan Duško Radović, najveći srpski pesnik za decu u 20. veku, prevratnik, utemeljivač statusa pesništva za decu u ravni sa pesništvom za tzv. odrasle. Odličan poznavalac poezije za mlade, pisane u 19. i u 20. veku, Radović je neponovljivim sluhom i otkrivalačkim darom – odabrao najbolje pesme namenjene deci. U selekciji strog, Radović je ipak sačinio obimnu riznicu slavnih i manje poznatih pesama, razvrstao ih u tematske i poetičke krugove i sastavio veliku čitanku duha, uma, igre i radosti – od Čika Jove Zmaja do Ljubivoja Ršumovića.

SADRŽAJ:

Predgovor – Dušan Duško Radović

ŠTA JE ON – Ljubivoje Ršumović

LOVAC JOCA – Dragan Lukić

STOJI, STOJI, JER SE BOJI – Jovanka Hrvaćanin

MIŠO, MIŠO – Gvido Tartalja

KO LJULJA MARU – Momčilo Tešić

TAŠI, TAŠI – Jovan Jovanović Zmaj

ĆUTI, MIŠO – Jovanka Hrvaćanin

SVEJEDNO – Dragan Lukić

NEPRAVDA – Laslo Blašković

MNOGO ZVUKOVA – Vlada Stojiljković

KITOVA BEBA – Gvido Tartalja

HVALISAVA PATKA – Desanka Maksimović

JELEN – Gvido Tartalja

ZAŠTO – Dragan Lukić

JEŽ I JABUKA – Gvido Tartalja

KIŠA – Dragomir Đorđević

KIŠA – Jovan Jovanović Zmaj

POD AMBRELOM – Jovan Jovanović Zmaj

SOM – Gvido Tartalja

SA MNOM IMA NEKA GREŠKA – Vlada Stojiljković

AKO ŽELIŠ MIŠICE – Ljubivoje Ršumović

PČELE – Dobrica Erić

CRTANKA – Stevan Raičković

RADOZNALA PESMA – Dragan Lukić

PRVI LEPTIR – Momčilo Tešić

HELIKOPTER LETI — Gvido Tartalja

NAPRSTAK — Momčilo Tešić

MALI KONЈANIK — Jovan Jovanović Zmaj

ŽDREBE — Momčilo Tešić

MEDVED — Gvido Tartalja

POUKA — Dušan Radović

ŽUNA — Gvido Tartalja

MRAK — Jovan Jovanović Zmaj

STRAŠLЈIVAC — Jovan Jovanović Zmaj

JARE I VUCI — Desanka Maksimović

VELIKA DEVOJKA — Jovan Jovanović Zmaj

KEPECI U ZIMU – Gvido Tartalja

KUKURUZI — Dobrica Erić

EVO BRACA — Jovan Jovanović Zmaj

HVALISAVI ZEČEVI — Desanka Maksimović

PČELA I CVET — Jovan Jovanović Zmaј

IŠLI SMO U AFRIKU — Ljubivoje Ršumović

STEVA RAKOLOVAC — Jovan Jovanović Zmaj

TROLEJBUS — Dragan Lukić

KUPANЈE — Jovan Jovanović Zmaj

BOLESNIK NA TRI SPRATA — Branko Ćopić

MALI GROF U TRAMVAJU — Dragan Lukić

DETE I LEPTIR — Jovan Jovanović Zmaj

KAD BIH ZNAO — Vlada Stojiljković

PAUN — Gvido Tartalja

ALA SU TO GRDNE MUKE — Jovan Jovanović Zmaj

STRAŠAN LAV — Dušan Radović

ZEKA, ZEKA IZ JENDEKA — Jovan Jovanović Zmaj

NOSOROZI — Vlada Stojiljković

IMENЈACI — Dragan Lukić

MALI JOVA — Jovan Jovanović Zmaj

TELEFON — Gvido Tartalja

KAKO KORNJAČE UČE — Gvido Tartalja

SANOVNIK — Dragan Lukić

ČIKA SVRAKA I VUK — Gvido Tartalja

ON — Dragan Lukić

NA LEDU – Jovan Jovanović Zmaj

GAVRAN — Gvido Tartalja

ŠAPUTANJE – Dragan Lukić

MATERINA MAZA — Jovan Jovanović Zmaj

ACA GUŠČAR — Jovan Jovanović Zmaj

KOZE — Momčilo Tešić

BUBAMARA — Velimir Milošević

LASTAVICE — Vojislav Ilić

LASTE — Gvido Tartalja

BAJAGI NEŠTO DRUGO — Mile Stanković

KREVET — Milovan Vitezović

VILE — Dobrica Erić

PLAVI ZEC — Dušan Radović

UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE — Lj. Ršumović

ŠTA JA VIDIM — Jovan Jovanović Zmaj

ČUDO — Budimir Nešić

NESTAŠNI DEČACI – Jovan Grčić Milenko

MOJA KĆI — Dobrica Erić

RASTANAK — Spasoje Labudović

DEDIN ŠEŠIR I VETAR — Gvido Tartalja

MRAV DOBRA SRCA — Branislav Crnčević

ŽENI SE MEDO MEDADAJ — Dragan Kulidžan

KOPRIVA — Budimir Nešić

PRGAV MOMAK — Vlada Stojiljković

MALI BRATA — Jonan Jovanović Zmaj

DRANGULIJA — Vladimir Andrić

PAČIJA ŠKOLA – Jovan Jovanović Zmaj

AU ŠTO JE ŠKOLA ZGODNA — Ljubivoje Ršumović

GUSKE — Gvido Tartalja

ŠTA JEDE MALA ALA — Ljubivoje Ršumović

STRAŠNA PRIČA — Jovan Jovanović Zmaj

ZAŠTO AŽDAJA PLAČE — Ljubivoje Ršumović

STIDIM SE OD MALIH NOGU — Božidar Timotijević

MUKE S OBUĆOM — Gvido Tartalja

KOD FRIZERA — Gvido Tartalja

BRATA SE DURI — Jovan Jovenović Zmaj

KIT — Ljubivoje Ršumović

DALEKO JE JOŠ DO JUNA — Vlada Stojiljković

VRAVAC I MAČKA — Jovan Jovanović Zmaj

ZIMSKI DAN NA SELU — Momčilo Tešić

MAČAK IDE MIŠU U SVATOVE — J. Jovanović Zmaj

ZIMSKA PESMA — Jovan Jovanović Zmaj

DVA JARCA — Duško Trifunović

BILO JE PROLEĆE, MESEC MAJ — Ljubivoje Ršumović

SVAKOGA DANA — Dragan Lukić

STARI CVRČAK — Gvido Tartalja

STARINARI — Desanka Maksimović

STARA BAKA — Jovan Jovanović Zmaj

LEPA KATA — Ljubivoje Ršumović

NEDELJA — Dobrica Erić

PROLEĆNO JUTRO U ŠUMI — Momčilo Tešić

VOĆE — Duško Trifunović

AUTO-PUT — Dragan Lukić

O KOSMAJU — Desanka Maksimović

KAD JASNA ŠETA ISPOD DRVOREDA KESTENA — Dragan Lukić

DVA SAPUNA — Milovan Danojlić

JEŽEVA KUĆA — Branko Ćopić

AERODROM U DRAGUŠICI — Dobrica Erić

POSLE GOZBE — Jovan Jovanozić Zmaj

OTKUD MENI OVA SNAGA — Ljubivoje Ršumović

O MIŠU — Jovan Jovanović Zmaj

STARA BUVLJA PRIČA — Miloš Nikolić

ŠUGE — Dragan Lukić

SRPOVI — Momčilo Tešić

NOVO — Dragomir Đorđević

VAGON LI — Ranko Simović

SA RODOM SAM RAŠČISTIO — Rajko Petrov Nogo

DETE — Ljubivoje Ršumović

ŠTA JE OTAC — Dragan Lukić

SAVEZNICI — Mile Stanković

KAD BI… — Jovan Jovanović Zmaj

LJUTITO MEČE — Branislav Crnčević

IMA JEDNO MESTO — Ljubivojе Ršumović

GOSPODIN VIDOJE STANIĆ — Ljubivoje Ršumović

NIKAD MIRA — Jovan Jovanović Zmaj

FIFI — Dragan Lukić

ČIGRA I DECA — Jovan Jovanović Zmaj

GDE JE CICA — Milovan Danojlić

KAKO SE PIŠU PESME — Branislav Crnčević

MJESEC I NJEGOVA BAKA — Branko Ćopić

DETE I BAKA — Jovan Jovanović Zmaj

KAD DOĐETE NA ZAGORJE — Rajko Petrov Nogo

BELA GRANA — Mira Alečković

SLIKOVNICA — Momčilo Tešić

NA LIVADI — Miloje Milojević

POZIV NA KREKETANJE — Andra Franićević

JUL — Dobrica Erić

ŽETEOCI, DOBAR DAN — Momčilo Tešić

DAJ MI KRILA JEDAN KRUG – Vladimir Andrić

ZDRAVICA — Dušan Radović

KAD BI MENI DALI — Branislav Crnčević

PROLEĆE U RAŠEVU — Dragorad Dragičević

SVIRALE — Voja Carić

ŽUTA PESMA — Đuro Damjanović

DEVOJČICE — Dragan Dukić

TORTA SA PET SPRATOVA — Dobrica Erić

ZABORAV — Stanko Rakita

PESMA O MAKSIMU — Jovan Jovaković Zmaj

ZIMA — Dušan Vasiljev

PERA KAO DOKTOR — Jovan Jovanović Zmaj

BALADA O RUMENIM VEKNAMA — Dragan Lukić

GOLIŠAVA PESMA — Miroslav Antić

SAT MLAĐEG BRATA — Đuro Damjanović

BALADA O ZABORAVNOM DEDI — Milozan Vitezović

KRAVA U SOBI — Todor Bjelkić

NOĆI KAD NAM JE ŽAO DA ZASPIMO — Dobrica Erić

GDE SVE PADA KIŠA — Branislav Crnčević

NEĆE MAČKA DA SE SIGRAMO — Jovan Jovanović Zmaj

MAMA KAŽE — Laslo Blašković

ČVORAK — Jovan Jovanović Zmaj

JESENJA PESMA — Dušan Radović

ZMAJ — Ljubivoje Ršumović

ČUVAJTE SE SATOVA ŠTO KASNE — Vlada Stojiljković

AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA — Ljubivoje Ršumović

DOMAĆE VASPITANJE — Mošo Odalović

EVO JABUKA — Vojislav Ilić Mlađi

ZUNZARINA PALATA — Brana Cvetković

POGIBJA STAROGA PLOVANA — Stevan P. Bešević

KO DA TO BUDE — Stevan Raičković

NAJDUŽI ŠKOLSKI ČAS — Vaska Jukić-Marjanonić

MAČE U DŽEPU — Desanka Maksimović

IGRE — Branislav Crnčević

KAKO SE PIŠU PESME — Vlada Stojiljković

PESMA O CVETU — Branko Miljković

TREŠNJA U CVETU — Milovan Danojlić

CVIJEĆE I PČELE — Duško Trifunović

SAN I JAVA HRABROG KOČE — Aleksandar Vučo

MALI ŽIVOT — Dušan Radović

KAD BI MI NEKO REKAO — Ljubivoje Ršumović

TATA I SIN — Vladimir Andrić

STANJE REDOVNO — Slobodan Stanišić

BILA DEVOJKA MARA — Ljubivoje Ršumović

KAKO BI — Jovan Jovanović Zmaj

VUK I OVCA — Ljubivoje Ršumović

MATEMATIKA — Milovan Vitezović

VAŠAR U TOPOLI — Dobrica Erić

IZA PRVOG UGLA — Ljubivoje Ršumović

RŽEM TAKO NOVI JEZIK SRIČEM — Rajko Petrov Nogo

TAMA JE PADALA — Vlada Stojiljković

PRIČA O VALJUŠKU — Brana Cvetković

OVAJ DEČAK SE ZOVE PEPO KRSTA — Milovan Danojlić

RAZBOLEO SE PEPO KRSTA — Milovan Danojlić

BRAT — Miroslav Antić

POKLON IZ ŠKOLE — Rede Obrenović

ŠTA DA RADE KLINCI — Slavica Jovanović

PRIMER ZA UGLED — Vlada Stojiljković

BUDIŠINA BUĐENJA — Predrag Čudić

SVAKOGA JUTRA, DOK SE TUŠIRAM — Vlada Stojiljković

ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE — Ljubivoje Ršumović

KOKOŠKA — Vladimir Andrić

BAJKA O ZMAJU OGNJENOME — Stevan P. Bešević

GENERALE SILO LJUTA — Ljubivoje Ršumović

MOJ OTAC TRAMVAJ VOZI — Aleksandar Vučo

TUŽNA PESMA — Dušan Radović

BIO JEDNOM JEDAN VUK — Ljubivoje Ršumović

KAKO ŠETA STARI PROFESOR — Milovan Danojlić

KO SI TI — Jovan Jovanović Zmaj

MILICIJA — Duško Trifunović

DUGAČKA PSEĆA PESMA — Vlada Stojiljković

NIŠTA — Predrag Čudić

MOJ DEDA O PRONALAZAČU BICIKLA — Miodrag Stanisavljević

DJEDA-MRAZ — Duško Trifunović

TURIJE — Stevan Raičković

PUTEVI — Milovan Vitezović

DRUM — Dobrica Erić

BOSANSKI TRKAČI — Branko Ćopić

KONJ — Milovan Vitezović

PROZOR — Stevan Raičković

MAPA SEVERNOG ZVEZDANOG NEBA — Predrag Čudić

NAPOLEON SA PREKRŠTENOM RUKOM I BUVOM — Miloš Nikolić

ZEC SA GOVORNOM MANOM — Miodrag Stanisavljević

JEDNOG ZMAJA KRAJ — Ljubivoje Ršumović

JA I KLINCI KO PESNICI — Milovan Vitezović

PODVIZI DRUŽINE „PET PETLIĆA“ — Aleksandar Vučo

KAKO NASTAJE RAT — Voja Carić

KAKO ŽIVI POLJSKI MIŠ — Milovan Danojlić

JUNAK HAJDUK VELJKO — Voja Carić

ŽAGUBICA — Milovan Danojlić

CIGANIN HVALI SVOGA KONJA — Jovan Jovanović Zmaj

KONJI U VELEGRADU — Predrag Čudić

PREDVEČERJE — Milovan Danojlić

DRUGOVITI I BERESJACI — Voja Carić

IMA NEŠTO — Branislav Crnčević

KAKO TREBA — Dušan Radović

LONAC PASULJA — Milovan Danojlić

KAKO SPAVAJU TRAMVAJI — Milovan Danojlić

ANANIJE — Stevan Raičković

MIRIS ZOVE — Milovan Danojlić

KAD MATI BEZ RUKU OSTANE — Branko V. Radičević

DUNJA — Milovan Danojlić

KAD MATI U VOJSKU PRATI — Branko V. Radičević

PAUKOVO DELO — Desanka Maksimović

DUD U KOVILJU — Stevan Pešić

NEPOZNATA PTICA — Desanka Maksimović

SUNČANI KONJI — Voja Carić

SVICI U MRAČNOJ NOĆI — Dobrica Erić

PTICE NA ČESMI — Desanka Maksimović

ROTKVICE — Milovan Danojlić

VUKOVA AZBUKA — Dušan Radović

NIČIJA BAKA — Voja Carić

VOŽNJA — Desanka Maksimović

ORAH — Milovan Danojlić

VOĆKA — Đuro Damjanović

ĐERAM U RAVNICI — Voja Carić

ZELENA MODA — Dušan Radović

BLIŽI SE, BLIŽI LETO — Desanka Maksimović

KATA — Stevan Pešić

PUTOVANJE — Voja Carić

VOJVODINA — Mira Adečković

PRVI SNEG — Vojislav Ilić

PESMA O SNEŽNOJ VEČERI — Slobodan Marković

FURUNICA JOGUNICA — Milovan Danojlić

RAZLIKA — Božidar Manić

SVEMOGUĆA VEČERA — Voja Carić

OD KLIKERA DO DILBERA — Dobrica Erić

DRUGARSKA PESMA — Miroslav Antić

TEČE REKA, KRIVA DRINA — Dobrica Erić

TRI RATA — Voja Carić

VUČINA — Stevan Raičković

OGRADA NA KRAJU BEOGRADA — Milovan Danojlić

PLAVI KIT — Arsen Diklić

ZAMISLITE — Dušan Radović

DVA AKREPA — Ljubivoje Ršumović

U ZASEDI IZA PETNAESTE — Ljubivoje Ršumović

ĐAČKI KORZO — Miroslav Antić

O ČEMU PRIČAMO DOK ŠETAMO – Miroslav Antić

SVE SLUČAJNO — Vaska Jukić-Marjanović

ŠAŠAVA PESMA — Miroslav Antić

PLAVI ČUPERAK — Miroslav Antić

USPOMENA — Miroslav Antić

MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE — Branko Ćopić

NA OBALI UNE — Branko Ćopić

PROLJEĆE — Branko Ćopić

RASTANAK — Branko Ćopić

 

PISCI I DELA (sastavio M. Josić)

NAPOMENA IZDAVAČA

Dušan Radović – ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU / Fototipsko izdanje / Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA

PROZA

Prozno stvaralaštvo – citati, biografije, odlomci iz knjiga, priče, poslovice, bajke, basne, mudre misli, knjige, autobiografije…

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…

BAJKE

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

 

PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana:

Anton Pavlovič Čehov

Borisav Bora Stanković

Branislav Nušić

Branko Ćopić

Danilo Kiš

Džordž Orvel

Edgar Alan Po

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Gabrijel Garsija Markes

Gistav Flober

Horhe Luis Borhes

Ivan Sergejevič Turgenjev

Ivo Andrić

Jovan Sterija Popović

Lav Nikolajevič Tolstoj

Laza К. Lazarević

Meša Selimović

Mihail Afanasijevič Bulgakov

Miloš Crnjanski

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

 

Izabrane knjige, priče, drame, odlomci:

 

Branislav Nušić – ANALFABETA

Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV

Jovan Sterija Popović – POKONDIRENA TIKVA

KARMEN (Libreto) govori Miloš Žutić

Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija

Nikola Tesla – Priča o detinjstvu

Branislav Nušić – RETORIKA / NAUKA O BESEDNIŠTVU

Isidora Sekulić – BURE | Tekst, video

Momo Kapor – MALI PRINC

„Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi

MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov

TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović

NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić

BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski

„Svet knjiga je najlepši svet koji je čovek stvorio. Sve ostalo je prolazno. Spomenici se ruše, narodi nestaju, civilizacije se razviju pa izumru, i posle perioda potpune tame, sve se iznova gradi. Ali u svetu knjiga se nalaze redovi koji su svemu ovome svedočili, i preživeli, netaknuti i sveži kao onoga dana kada su napisani, i dalje dotiču srca ljudi, pripovedajući o ljudima kojih odavno više nema.“  Klarens Šepard Dej

– Top 100 najboljih knjiga svih vremena

– Top 20 najboljih domaćih pisaca (Ex YU)

– Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Branko Ćopić priča kako je i po kome dobio ime

Branko Ćopić priča kako je i po kome dobio ime – video od 13:51

„Moj je ujak pokupovao negde neke čaše… Da l’ u Novom Sadu, negdje… I tu su bile čaše na kojoj je bio Đura Jakšić, pa čaša na kojoj je bio Zmaj, pa čaša na kojoj je bio onaj lik Branka Radičevića, i onda svuda neki stihovi, ne znam… „Puna srca, pune čaše, neka živi što je naše“…

I mojoj se majci, dok je ona bila djevojka, tamo kod ujaka, najviše svidio Branko Radičević. I ja sam onda dobio ime po Branku Radičeviću. I ja sam najstariji Branko u svome kraju, jer u mom kraju nije takvog imena bilo. Branko. A sad ima takvih Brankova ko kusih pasa, ima ih, al’ ja sam najstariji. Rodonačelnik.“ – Branko Ćopić

U nastavku videa još i kako je Branko Ćopić napisao i pesmu Branku Radičeviću, kako ga je baba Milica zaboravila u krčmi nakon krštenja…

Branko Ćopić

Branko Ćopić (1915-1984) je svakako bio jedan od pisaca koji su obeležili 20. vek u jugoslovenskoj književnosti.

Prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu „Venac“ 1928. godine.
Pohađao je učiteljsku školu u Banjaluci i Sarajevu a završio u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pažnju književne kritike; 1939. godine je dobio nagradu „Milan Rakić“. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik, zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom – književnikom Skenderom Kulenovićem.
Posle rata neko vreme je bio urednik dečjih listova u Beogradu, a potom počeo profesionalno da se bavi književnošću. Smatra se jednim od najvećih dečjih pisaca rođenih na jugoslovenskim prostorima.

Pismo Ziji Dizdareviću (Bašta sljezove boje)

PESME (čita Branko Ćopić)

Mala moja iz Bosanske Krupe

Drugar vjerni

Rastanak

Proljeće

Svaštara

 

Branko Ćopić – Pismo Ziji Dizdareviću (Bašta sljezove boje)

Branko Ćopić BAŠTA SLJEZOVE BOJE

Književniku
ZIJI DIZDAREVIĆU
ubijen u logoru Jasenovac 1942.

DRAGI MOJ ZIJO,

Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu.

Kasna je noć i meni se ne spava. U ovo gluvo doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča, i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac.

Pišem, dragi moj Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne čeka sličan kraj u ovome svijetu po kome još putuje kuga s kosom.

U svojim noćima s najviše mjesečine, ti si naslutio tu apokaliptičnu neman s kosom smrti i progovopuo si o njoj kroz usta svoga junaka, Brke. Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora.

Tih istih godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku? Jesu li slični onima koji su tebe odveli? Ili braća onih pred kojima je otišao Goran? Zar to nisu tamne Kikićeve ubice?

Kako li smo nekada, zajedno, dječački, lirski zaneseni, tugovali nad pjesnikom Garsijom Lorkom i zamišljali ono praskozorje kad ga odvode, bespovratno, pustim ulicama Granade.

Bio sam, skorih dana, i u Granadi, gledao sa brijega osunčan kamenit labirint njenih ulica i pitao se: na koju su ga stranu odveli? Opet si tada bio pored mene, sasvim blizu, i ne znam ko je od nas dvojice šaputao Lorkine riječi pune jeze:

„Crni su im konji, crne potkovice.“

Umnožavaju se po svijetu crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojim rukopisima i pričam o jednoj bašti sljezove boje, o dobrim starcima i zanesenim dječacima. Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubijeg srca. Prije nego me odvedu, žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima. NJeno su mi sjeme posijali u srce još u djetinjstvu i ono bez prestanka niče, cvjeta i obnavlja se. Pržile su ga mnoge strahote kroz koje sam prolazio, ali korijen je ostajao, životvoran i neuništiv, i pod sunce ponovo isturao svoju nejačku zelenu klicu, svoj barjak. Rušio se na njega oklop tenkova, a štitio ga i sačuvao prijateljski povijen ljudski dlan.

Eto, o tome bih, Zijo, da šapućem i pišem svoju bajku. Ti bi najbolje znao da ništa nisam izmislio i da se u ovome poslu ne može izmišljati, a pogotovu ne dobri ljudi i sveti bojovnici.

Na žalost, ni one druge nisam izmaštao, mrke ubice s ljudskim licem. O njima ne mogu i ne volim da pričam. Osjećam samo kako se umnožavaju i rote u ovome stiješnjenom svijetu, slutim ih po hladnoj jezi, koja im je prethodnica, i još malo, čini mi se, pa će zakucati na vrata.

Neka, Zijo… Svak se brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone.

Zbogom, dragi moj. Možda je nekom smiješna moja starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obećava bogzna kakvu trku. Jah, šta ćeš …

Branko Ćopić

Video: Deo pisma čita Milivoje Mlađenović, profesor na Pedagoškom fakultetu u Somboru.

Bašta sljezove boje, posvećena piščevom prijatelju Ziji Dizdareviću, koji je nastradao u ratu, jedno je od poslednjih dela Branka Ćopića, za koje je dobio Njegoševu nagradu.

Branko Ćopić – Mala moja iz Bosanske Krupe

MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE

Bilo mi je dvanaest godina,
prvi put sam sišao do grada
iz mog sela, tihog i dalekog,
kad susretoh tebe iznenada.
Eh, dječačke uspomene glupe!
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Jesi li me spazila il’ nisi,
zbunjenoga seoskoga đaka,
svjetlokosog i očiju plavih,
u oklopu novih opanaka,
kako zija u izloge skupe?
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Naišla si kao lak oblačak,
tvoj me pogled za tren obeznani,
zaboravih ime i očinstvo,
kako mi se zovu ukućani.
Iznevjerih poput sablje tupe.
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Tekli tako gimnazijski dani,
uspomena na te ne ocvala,
modra Una u proljetnje noći
tvoje mi je ime šaputala.
Lebdila si ispred đačke klupe,
mala moja iz Bosanske Krupe!

Brzo minu naše đakovanje,
lagan leptir sa krilima zlatnim,
ipak tebe u srcu sačuvah
kroz sve bure u danima ratnim.
Ta sjećanja mogu l’ da se kupe,
mala moja iz Bosanske Krupe!

Sad je kasno, već mi kosa sijedi,
gledam Unu, ćuti kao nijema,
zalud lutam ulicama znanim,
sve je pusto, tebe više nema.
Ej, godine, nemjerljive, skupe!
Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!

Branko Ćopić

Video: Branko Ćopić čita svoju pesmu MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE – 11:04

Branko Ćopić – DRUGAR VJERNI

DRUGAR VJERNI

Frkću konji, zbogom selo drago,
krećem na put rastužena lica,
a s brežuljka, sa pašnjaka znanog,
gleda za mnom drugar čobanica.
Sama, pusta, zavijena mukom,
maše mala pocrnjelom rukom.

Zvrje kola, promiču ljeskari,
traka puta u beskraj se vije,
idem, kažu, na velike škole,
u čudesni košmar gimnazije.
Osta pašnjak i jaganjci brojni
i curica, drugar nerazdvojni.

Znam, sjediće sama, zagledana
u jagode i ševina gnijezda,
sjećati se mojih obećanja
pod živicom, uz treptanje zvijezda.
Pričao sam, nije vajde kriti:
„Jednom ću se tobom oženiti“.

Otad prođe konjica godina,
čekam listić, njenom rukom pisan,
i spremam joj lagariju divnu:
„Nikada se oženio nisam!
Vječno, sjetan, mislio sam na nju,
ostah vjeran starom obećanju.“

Jednog dana, kad se natrag vratim,
ko tuđinac, uozbiljen tmurno,
već me niko dočekati neće
ni u susret potrčati žurno.
Sa pašnjaka, zamukloga mukom,
niko neće domahnuti rukom.

A ja, ipak, predati se neću,
iskitiću, kao bajku staru,
sjetnu priču o curici plavoj
i o njenom voljenom drugaru.
U toj priči biću vjeran, mio.
Obraduj me, divna lagarijo!

Branko Ćopić

Video: Branko Ćopić čita svoju pesmu DRUGAR VJERNI – 00:22

Branko Ćopić – RASTANAK

RASTANAK

Tamo amo, s dvojke na četvorku,
varakaš se, a djetinjstvo mine,
prevari te Una čarobnica,
odnese ti četiri godine.
Opraštaj se s pustopašnom braćom,
pozdravljaj se zauvijek s Bihaćom.

Zamukoše sobe internata
i u njima smicalice Bačke,
osta pusta cesta za Pritoku
gdje smo krali orahe seljačke.
Osta Murat, poslastičar stari
i njegovi kolači „brdari“.

A drugovi! Kome prvom prići,
dok okolo spomenari kruže?
Tihim glasom jedva progrgućeš:
„Daj mi šapu. Doviđenja, druže!“
Okreneš se, dok suze uminu,
stariji se činiš za godinu.

A sa kim se pozdraviti neću?
Zašto mi se oči rosom pune.
Osta Zora, moja ljubav tajna,
u kućici, s druge strane Une.
I tamo sam lunjao, oprezan,
zbunjen, trapav, kao da sam vezan.

Često sam joj pisao zadatke,
šaputao tablicu množenja,
a kad bi me milo pogledala,
osjećah se kao mladoženja.
Sanjao sam o njenome liku,
pokraj Une, skriven u vrbiku.

Odoh kroz noć, punu kreketanja,
(žabe su me pratile u horu!)
i na zidu, blizu kuće njene,
zapiso sam „Branko voli Zoru“.
I danas me uvijek boli duša,
kad se gdjegod javi kreketuša.

Branko Ćopić

Video: Branko Ćopić čita svoju pesmu RASTANAK – 05:25