Ознака: video

TRESE. LUPA. UDARA. – Koncert 2017.

Supergrupa TRESE. LUPA. UDARA. – Pesme iz filma “Kako je propao rokenrol” Live 2017. Koja – gitara i vokal, Švaba – bas i vokal, Vul – bubnjevi, Manja i Đurđica – prateći vokali. Uživo, koncert u Novom Sadu, 2017. godine. Pesme:

1. E&Đ stan 0:00
2. Crveno 03:40
3. Nećemo 09:30
4. Silver Machine 15:37
5. Pokojni Toza 20:41
6. Link Wray medley 26:38
7. S stan 38:50
8. Trese, lupa, udara 47:08

TRESE. LUPA. UDARA. – Dušan Kojić- Koja, Rade Vulić, Manja Đorđević (Disciplina Kičme), Zoran Radomirović – Švaba (Električni Orgazam / The Restless) i Đurđica (The Restless).

Live, Studio M, Novi Sad, 2017.

BAJKA O KRALJU DŽERIJU (koja ima slatki kraj) – Igor Kolarov

BAJKA O KRALJU DŽERIJU (koja ima slatki kraj)

Bio jednom jedan kralj Džeri i imao je tri koze.
Zapravo, imao je od svega po tri: tri dvorca, tri ananasa, tri šolje, tri kompjutera, tri knjige, tri papuče, tri sijalice. Imao je čak i tri imena – Džeri, Džeri i Džeri.
Ali, svi su ga jednostavno zvali Džeri, jer ko može da zapamti baš sva imena čudnog kralja.

I tako je jednog jutra kralj Džeri pošao u lov. On je mnogo voleo da lovi kornjače i puževe, ali toga dana odlučio je da se pozabavi medvedima. To su one velike, čupave životinje koje se najčešće mogu videti u zoo-vrtovima ili filmovima.

Kralj Džeri je hrabro stupio u mračnu šumu sa svoja tri podanika i bacio se u potragu za krvoločnim i opasnim medvedima. Šuma je bila ogromna i puna drveća.

Jedan drevni putopisac je zabeležio da je svojevremeno u njoj izbrojano čak dvadeset stabala, jedan potočić i pet šarenih kamenčića, ali šuma se od tada znatno smanjila. Ipak, i dalje je bilo opasno lutati po njoj bez pratnje, kompasa i skafandera.

Kralj Džeri je bio neustrašiv i njegove lovačke veštine su bile nadaleko poznate. Priča se da nijedna kornjača ili puž nisu uspeli da mu umaknu, izuzev jednog puža koji je imao veliku sreću da se rodi na drugom kontinentu i tamo ostane.

Kralj Džeri je, dakle, neustrašivo bauljao po šumi levo i desno, išao napred i nazad, skakutao levo i desno, čačkao svoj i tuđe noseve, ali tog dana medvedi kao da su u zemlju propali.

Treba napomenuti da je zemlja u toj šumi veoma tanka, i da malo-malo pa neko propadne kroz nju. Jedne godine, kroz nju je propao neki političar, pa su ga posle nazvali Propali Političar. Nikad ga nisu pronašli; neki sumnjaju da je to zbog toga što ga nisu ni tražili.

Dobro, političari su u svemu manji od medveda, što znači da su medvedi u svemu veći od političara. Pa ako medved i propadne u zemlju virila bi mu glava ili uši, ili vrhovi ušiju ili čak i dve muve koje se vrpolje na vrhovima ušiju.

Ništa od toga. Od medveda ni traga ni glasa.

O, kako je kralj Džeri bio nesrećan!

Od tuge je počeo da radi gimnastiku i prebrojava svoje tri koze, tri papuče, ne vredi, sve je bilo na broju, čak i njegova tri imena – Džeri, Džeri i Džeri.

Ali, medveda nije bilo.

Baš kad je izgubio svaku nadu da će uloviti jednu od tih dlakavih grdosija, kralj Džeri je pored osmog drveta naleteo na medveda. Imao je zakrvavljene oči, ogromne šape, oštre kandže, zubi su mu svetlucali i – igrao je karte sa zekom.

Kralj Džeri se nije uplašio.

Dovukao je svoju omiljenu stolicu iz detinjstva, seo je između medveda i zeke i rekao:

– Dobro, vi igrate karte, hoću i ja da igram karte, ko izgubi, taj je magarac, ko pobedi nije. Molim, zeko, podeli nam karte. A ti, medo, ćuti. Bićeš magarac, a posle ću da te ulovim.

Kad kralj Džeri odluči da pobedi, onda pobedi.

– Jupi!

A medved je postao magarac.

Naravno, pošto je Džeri pošao u lov na medvede, a ne na magarce, odmah ga je pustio kući.

A onda? Ništa. Kralj je izvukao iz trećeg džepa teglu meda i celu je pojeo.

KRAJ

Igor Kolarov

Igor Kolarov (Beograd, 1973-2017) je bio jedan od najznačajnijih srpskih pisaca za decu i mlade. Zbog vanserijske poetike i humora njegova dela su omiljena među čitaocima svih generacija.

Video: Bajku o kralju Džeriju pročitali glumci Dobrila Ilić i Mića Milovanov.

Miroslav Mika Antić – GOLIŠAVA PESMA

GOLIŠAVA PESMA

I verzija pesme:

Kad mrak uz okno nos pritisne
i gleda u klince kad se svlače,
neko se preplaši,
neko vrisne,
a neko kaže:
oho, mrače!

Na spljošten nos mu palac metne
i brzo,
odmah,
spusti roletne.

Šta se tog mraka svaki čas tiče
na šta golišavi klinci liče.

II verzija pesme:

Kad mrak uz okno nos pritisne
i zvirka u klince što se svlače,
neko se isplazi,
neko vrisne,
a neko kaže:
oho, mrače!

Na spljošten nos mu palac metne
i onda,
uz osmeh,
spusti roletne.

Šta se tog mraka svaki čas tiče
na šta golišavi klinci liče.

Miroslav Mika Antić

Video: Miroslav Mika Antić govori svoju pesmu GOLIŠAVA PESMA

Dušan Duško Radović – PRIČAM TI PRIČU

Priče Dušana Duška Radovića – PRIČAM TI PRIČU

KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA

Priča o malom prstu

PRIČA ZA GORDANU

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Dušan Duško Radović – KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA (Pričam ti priču)

KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA

Kit je velika životinja koja živi u nekim velikim morima. Kit može da bude veliki kao mala kuća. Ili mali kao velika soba. Uglavnom su svi kitovi veoma veliki i poznati su po toj svojoj veličini.

Neki kit BILI živeo je u Severnom moru i pošto se hranio ribama i ribljim zejtinom, porastao je kao kuća. Ili kao brod.

I taj BILI morao je mnogo da jede da nahrani svoje veliko telo. A kako je jeo sve više, telo mu je bilo sve veće. A kako mu je telo postajalo sve veće, morao je da jede sve više.

Kada je taj BILI, posle izvesnog vremena, pojeo skoro sve ribe Severnog mora, počeo je da guta i — ljude.

Prevrtao je repom ribarske čamce i gutao ribare. Morao je jer je bio gladan.

Za šest meseci progutao je tako 49 ljudi. U prizemlje velikog kitovog tela naselile su se tri porodice. U gornje spratove 20 samaca. A to je dosta.

Bilo ih je puno i prepuno. Kit izgleda spolja veliki, ali mu je iznutra prilična teskoba. Ljudi su se mučili kao psi u toj mračnoj utrobi.

A pošto je kit bio redovno gladan, jer i njemu glad dolazi redovno dnevno svakog dana, moglo se očekivati da će on za sledećih šest meseci progutati još 49 ljudi.

Za one koji su već bili u utrobi kita to bi bilo gore nego i sama smrt.

Kit je, međutim, morao da jede tri puta dnevno. Tako ga je učila njegova majka, koja je takođe bila kit.

I onda su ovi ljudi, koji su već bili u kitovoj utrobi, i koji su kako-tako udesili svoj život, onda su oni rešili da sami hrane kita. Da mu, kako znaju, svakoga dana spreme po jedan doručak, jedan ručak i jednu večeru, samo da im nikoga više ne utrpava.

I od toga dana, kit je za doručak dobijao hleb namazan mašću i slane čajeve, od vode koja je i u Severnom moru samo slana.

Za ručak su mu vredne žene spremale slane supe od algi i uvek neko testo. Ili knedle, ili palačinke, ili krofne.

Za večeru je kit jeo ono što je ostalo od ručka i još ponešto: malo slanine i kuvanih jaja, od galebova koji su se takođe smestili u utrobi, u jednom kavezu. Ili kompot od smokava, koje su takođe rasle tu u utrobi, u jednoj saksiji.

Tako je kod toga kita osnovana jedna mala kuhinja u njegovom stomaku. I bilo mu je bolje to, nego da se potuca po širokom i dubokom i Severnom moru, i da nikada ne zna da li će ručati i večerati.

I tako onda više nije morao gutati ribare, nego samo alge i samo konzerve, i samo džakove i sanduke sa potopljenih brodova i još ponekad sitna drva za potpalu.

Jednom reči, bilo mu je vrlo dobro.

Plivao je morem lenjo. Spavao je posle ručka. Divio se kako su lepe planine oko mora.

Zaboravili smo da vam kažemo. On je, kao i svi drugi kitovi, imao na glavi vodoskok. Kroz njegove nozdrve šikljao je visoki mlaz slane morske vode i prosipao se na njegove male oči. Od toga su mu oči stalno bile crvene.

Dušan Duško Radović

Pričam ti priču

Iz knjige: Dušan Radović – DOKOLICE, Izdavači: MATICA SRPSKA i SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA, Novi Sad, Beograd, 1972.

Video: Priču Dušana Duška Radovića KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA pročitao Miodrag Lazarević.

DECA SU UKRAS PLANETE (Pustite decu nek rastu)

PUSTITE DECU NEK RASTU (DECA SU UKRAS PLANETE) Tekst: Milivoje Mrkić; Muzika: Arsen Dedić

Rastemo lepi ko cveće,
dani nam puni igara…
U igri ne gubi se vreme,
igrom lepota se stvara.

Pustite decu nek rastu,
pevaju, glume i lete.
Oni lepotom se bave,
DECA SU UKRAS PLANETE.

Rastemo, ljubav nas nosi,
pa otkud te glupe teme?
Zaljubljeni pesme pišu,
nikad ne gube vreme.

Pustite decu nek rastu,
pevaju, glume i lete.
Oni lepotom se bave,
DECA SU UKRAS PLANETE.

Rastemo, lepota nas zove,
u glavi nam glumačke bube…
Deca kad pozorište prave
nikada vreme ne gube.

Pustite decu nek rastu,
pevaju, glume i lete.
Oni lepotom se bave,
DECA SU UKRAS PLANETE.

Video: Arsen Dedić peva pesmu DECA SU UKRAS PLANETE (PUSTITE DECU NEK RASTU)

Miroslav Mika Antić – ROĐENDAN

ROĐENDAN

1.

Zašto mi nemamo iskustva? Zato što život
shvatamo kao vatromet. Svakog se jutra ponovo
kristalno rađamo i živimo do večeri po jedan ljudski vek.

Onda, u zoru, započinjemo novo stoleće.

U sumrak, opet, umorno umačemo glavu u nov
san o nekom sasvim drukčijem trajanju,
koje će početi ujutro, iz početka.

“Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mesto
i sazidaćeš planinu” – kaže Konfučije.

2.

Ko stvara, a ne počinje iz temelja, nikada neće ni
ugledati krov. Ko voli, a zablene se u sebe u ogledalu,
kao da nije nikad ni progledao.

Ko živi, a ne rodi se mnogo puta na ovoj zemlji,
kao da nikad nije ni postojao.

“Ne primaj svet onakav kakav dobiješ, niti ga ostavljaj takvim”
– kaže dobri stari Tin Ujević.

Sačuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom:
“Jer hiljade su godina pred tvojim očima kao jedan jedini dan.”

Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja.

I kao što je leptiru rođendan tvoje: ujutro, a starost
tvoje: uveče, baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi,
a ne jednoliki unedogled, kao vekovna trapavost
jedne sekvoje ili kornjače.

3.

Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije
herojsko doba. Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak
nije ni čudesan, ni pravi.

Svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka.

Moraš da smogneš snage i sebi otvoreno obećaš
da ćeš ostati tragač za večnošću u sebi,
a ne za sobom u večnost.

To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim
od ušteđevine ove nežnosti, sine moj.

Miroslav Mika Antić

Iz zbirke pesama: HOROSKOP

Video: pesmu Miroslava Mike Antića govori Jelena Vukušić – Dulović