Ivo Andrić – PISMO NIKOME

PISMO NIKOME Na visinama, gde je sveže I svetlo i čisto i široko, Borave moje misli, a ovde Dole, gde ove reči pišem, Okužen vazduh grudi steže, Odmora nema budno oko. Sputan živim i teško dišem, Sve me je manje, sve sam niže, Sve je mračnije i sve teže. A u meni, ko ranjen soko, Melodija se jedna diže O visinama, gde je sveže I svetlo i čisto i široko. To vam pišem da se zna, evo, Da sam bedno umiruć pevo. (1940) Ivo Andrić

Ivo Andrić – JEDNA NOĆ

JEDNA NOĆ Noć tamna, velika. Jedna noć i na nebu i na zemlji: svetlosti grada, razasute po strmim stranama, mešaju se sa zvezdama; modrina neba prodire duboko u mrak nad zemljom. Noć sveža. Kao da smo još sa sutonom negde neprimetno ušli u drugi klimatski pojas i već odavno živimo u njemu, krećemo se i dišemo prvi put pod potpuno novim prilikama, i sve oko nas i u nama (tama sa svetlostima, vazduh i misli), sve ima slast i svežinu plemenitog voća koje čovek prvi put okusi. Noć mirna i dobra. Kao ona velika presudna zatišja u životu, kad se…

Ivo Andrić – LILI LALAUNA

Ivo Andrić – LILI LALAUNA* Lala lula, luna lina Ala luna lani lana Ana lili ula ina Nali ilun liliana Lila ani ul ulana Lani linu ul nanula Anali ni nina nana Ila ala una nula Alauna lul il lala Alilana, lan, lu, li, la. Nalu nilu nun ninala Nala una an anila. (1950) * Tako se zvala jedna Grkinja; od slogova njenog imena načinjena je ova “pesma” Ivo Andrić Video: Pesmu Ive Andrića Lili Lalauna govori Ivan Marinković 07:04

Ivo Andrić – M.C.

M.C. Ostarićemo, što od godina što burna života, i smirićemo se proti volje; to ne znači da ćemo biti “razočarani” Bože sačuvaj! — i nositi demonstrativno “časne sedine”, Ne, tek, tako, biće nam draže mesto kraj porozora i stišan razgovor; doživljaje će zameniti sećanja, i volićemo malo odviše knjige i slike na kojim drugi neće moći bogzna šta da vide. Ostarićemo, dabome, al’ to je daleko. Sada i još za dugo, volja da se srdimo, volimo, grdimo, burno lomimo, svuda kod ljudi otpor i raspre izazivamo, tugu kod svojih. I u svemu tome često pomislim, ne bez neke nežnosti sa…

Ivo Andrić – ŽEĐ

ŽEĐ Ostadoh te željan jednog letnjeg dana, O, srebrna vodo iz tuđega vrela. To je bilo davno. — Svaka mi je staza danas obasjana Suncem i lepotom. Sreća me je srela. Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije, Al’ mira ne nađoh nigde, jer me nikad Vatra prve žeđi ostavila nije. (1920) Ivo Andrić

PROZA

Prozno stvaralaštvo – citati, biografije, odlomci iz knjiga, priče, poslovice, bajke, basne, mudre misli, knjige, autobiografije… BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli… BAJKE SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende… PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana: Fjodor Mihajlovič Dostojevski Meša Selimović Ivo Andrić Miloš Crnjanski Lav Nikolajevič Tolstoj Anton Pavlovič Čehov Danilo Kiš Džordž Orvel Gabrijel Garsija Markes Mihail Afanasijevič Bulgakov Gistav Flober Nikolaj Vasiljevič Gogolj Branko Ćopić Edgar Alan Po Izabrane knjige, priče, odlomci: KARMEN (Libreto) govori Miloš Žutić Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA /…

Radjard Kipling – AKO

AKO Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe Gube i osuđuju te; Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe, Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju; Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući, Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž, Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji; I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre; Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom , Ako možeš da misliš, a da ti tvoje…

Ivo Andrić – UTEHA SNOVA

UTEHA SNOVA  Oni što robuju danju Ni noću ne nalaze sna. Ne seća se ćovek Onoga što bi hteo, Nego kroz jetu ćelija I noć, Tamne makaze škripe I sablasna odela kroje. Od mog života ništa nije moje. Nemir u kome drhtim Jedino je što osta – neki sati tuku! – A sve ostalo posta Tek mala, stara priča O jagnjetu i vuku. Samo kad zora sviće – ko zna procese tela! – Ko neko vrelo piće Što zanosi i krepi, Kratak san poteče, i zanos nerazmljiv: Da su sva čuda i tajne bez imena i znaka, Istine bez svedoka,…

Ivo Andrić – PSALM SUMNJE

PSALM SUMNJE  Toga je jutra pjevala zlatna ptica u srcu mom: koje su tvoje molitve, dječače? A ja sam ležao nijem, bez pokreta, ko oni koji očekuju posljednji udarac. I nijema bjehu moja usta, s pečatom zaboravljenih molitava; Gdje je ruka koja me slama i drži krte konce moga života? Ne, nema ruke koja me bije! Nema grijeha ni oproštenja! Svjetlost kosmosa ja sam pio, tama kosmosa sad me slama. Kosmos! – To je vreli glas tijela moga, to krv moja šiba i šumi i struji. Da, to su molitve, to je polumračni smisao: krv moja moli molitvama, koje su…

Ivo Andrić – 1914.

1914.  U polutami i tišini Bez snova noći, bez mira dana. Lagano je zaboravljala Moja duša u vjencu rana. Al’ jutros, s prvim zrakom sunca Zacvilje spomen strašnim glasom I krv zapišta iz svih rana: Unijeli su mi krčag vode I prvi put sam, sa užasom, Na mračnoj vodi ugledao Svoj lik, ispijen, blijed, i zao. (1914, Maribor) Ivo Andrić