Ознака: Žak Prever

Žak Prever, pesnik svakodnevice – Radivoje Konstantinović


PESNIK SVAKODNEVICE

Kada se odmah posle rata, 1946. godine, pojavila prva Preverova zbirka pesma Reči (Paroles), postigla je, za jednu knjigu poezije, nezapamćen uspeh: za vrlo kratko vreme prodato je 150 hiljada primeraka. Od smrti Viktora Igoa, od osamdesetih godina prošlog veka, Francuska nije imala svoga istinski narodnog pesnika, pesnika čije će delo podjednako voleti i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromna obrazovanja. Dobila ga je u Žaku Preveru.

Mada se znatno skromnije Preverovo pesničko delo teško može porediti sa Igoovim poetskim okeanom, pored mnogih oštrih razlika postoje i izvesne sličnosti koje u priličnoj meri objašnjavaju popularnost oba pesnika. Pre svega, i Prever je, kao i Viktor Igo, majstor reči. Svaka reč kod Prevera zadržava svoju zvučnost i boju; čak i najoveštalijim rečima i izrazima on uspeva da vrati prvobitnu svežinu. U Preverovoj rečitosti i lakoći u nizanju neočekivanih pesničkih slika ima doista nečega od igoovske retorike i neobuzdane invencije. Kad se tome dodaju privrženost oba pesnika večnim temama poezije (ljubav, sloboda, tuga, radost), a naročito zajedničko interesovanje za vreme u kome žive i iskreno saučestvovanje sa svima koji pate, onda su tu sve osobine koje su, čini se, glavni preduslov da pesnika prihvati široka čitalačka publika. Tu prestaje i sličnost Prevera i Igoa — u ostalom su oni vrlo različiti. Doduše, i Igo i Prever su skloni patetici, ali dok je Igo romantičarski neobuzdan, Prever se trudi da osećanja prikrije humorom.

Sličnosti nzmeđu Igoa i Prevera predstavljaju, izgleda, konstante popularne poezije; razlike između njih su razlike u senzibilitetu dve epohe. Igo je najčešće ozbiljan i svečan, Prever oran za šalu i ironičan, ali i nežan. U vremenu u kome postoji stalna kriza vrednosti teško da bi poezija igoovskog tipa, to jest poezija koja nepokolebljivo veruje u sebe i u
svet, poezija pesnika proroka mogla da ima veliku popularnost. Šta je dakle donela novo Preverova poezija te je bila tako oduševljeno prihvaćena? Pokušaćemo da odgovorimo na to pitanje, a isto tako i da ispitamo razloge njenog trajnog uspeha ne samo u Francuskoj već i u čitavom svetu. Vreme je strog sudija i mnoga još juče u zvezde kovana dela već su zaboravljena, a Preverove Reči ni posle trideset godina ništa nisu izgubile od svoje neposrednosti. Danas se ne može više sumnjati da je Žak Prever značajno ime francuske poezije.

U Preveru nema ničega od narodnog tribuna, a još manje od književnog mandarina. On ne smatra da je pesnik izuzetno biće, već deo ulične vreve koja je u isti mah i vreva života. Pesnik je začuđeni putnik, reporter koji beleži lepe i ružne stvari života, oduševljava se i negoduje, ali nikad ne morališe. Međutim, on budnim oko prati šta se oko njega zbiva.
Prever je izvanredan primer angažovanog pesnika koji je uspeo da ne prekorači onu opasnu granicu koja deli poeziju od pamfleta. Siromašno dete pariskog predgrađa, prinuđen da se od svoje petnaeste godine sam izdržava, on je prirodno na strani potlačenih — bio je jedan od njih. Zato već u jednoj od prvih objavljenih pesama, Pokušaj opisa jedne večere glavešina u Pa-
rizu — Francuska (1931), on se obračunava sa moćnicima ovog sveta koji brinu samo o sebi i svojim profitima, ne obazirući se na bedu koja ih okružuje. Ova snažna pesma ne bi bila štampana da je nisu preporučili tada već poznati pesnici Leon-Pol Farg i Sen-Džon Pers. Krvave 1936. godine, kada počinje građanski rat u Španiji i kada Italijani osvajaju Etiopiju, Prever objavljuje svoj pesnički „Feljton“. Podignuta palica u kome prikazuje zaveru snaga međunarodne reakcije protiv slobode španskog naroda. Koristeći filmsku tehniku nizanja slika i menjanja planova, Prever gradi svoju dramu. Ostaju u sećanju upe-
čatljivi karikaturalni portreti pape i Musolinija, svoj dramski vrhunac ova optimistička tragedija dostiže u opisu borbe za život ranjene ptice kojim se završava ovaj originalni „feljton“. Španija i njena tragična sudbina su prisutni i u brojnim pesmama u kojima je osnovna inspiracija drukčija. Tako u Pikasovoj čarobnoj lampi nalazimo minuciozni portret bledog ubice Franka i opis srušene Gernike. Ni u zrelim godinama Prever neće ostati ravnodušan pred nepravdom. U pesmi Čujete li, ljudi Vijetnama, objavljenoj 1953. godine, koristeći ritam i reči Marseljeze, podseća svoje sunarodnike, potomke revolucionara, da su preuzeli ulogu tirana. Vešto suprotstavljajući slike ljudskih. radosti i prizore rata, on sarkastično priča istoriju francuske kolonizacije Indokine. Uopšte uzev, slike rata nisu retke u Preverovim pesmama i halucinantne su kao Gojine gravire. Za Prevera, u ionako apsurdnom svetu, rat je najveća glupost i besmisao.


Dominantna boja Preverove poezije je crvena — boja ljubavi i smrti, boja krvi. Prevera opseda krv koja teče potocima kupajući nesrećnu zemlju (Pesma u krvi) ili, topla, kaplje iz rane (Podignuta palica, To lice ljubavi opasno i nežno). Krv u postelji porodilje kao početak i tamna mrlja zgrušane krvi na asfaltu kao kraj života. Dve omiljene ličnosti Preverove poezije su reka i sunce. Reku najradije prikazuje u sivo praskozorje, sunce kao vatrenu kuglu ili narandžu. Narandža je pesnikov omiljen plod, simbol života, saučesnik ljubavnika — sunce noći (Narandža). Stari, lepi simbol slobode, ptica, tuguje, leprša i leti Preverovim pesmama. Vesela ili ranjena, raspevana ili na umoru, ona u Preverovaj poeziji prerasta u jedan još univerzalniji znamen — simbol čovečanstva, ljudske nade i života uopšte.

Radivoje Konstantinović

Iz knjige: Žak Prever – IZABRANE PESME, Izdavač: Izdavačko preduzeće Rad, Beograd, 1976.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Žak Prever – INVENTAR

INVENTAR

Jedan kamen
dve kuće
tri ruševine
četiri grobara
jedan vrt
jedna gitara

jedna bubamara

tuce ostriga jedan limun jedan hleb
jedan zrak sunca
jedan veliki talas
šest muzičara
jedan alas
jedan otirač i jedna vrata
jedan gospodin s ordenom oko vrata

još jedna bubamara

jedan vajar što vaja biste Napoleona
jedan cvet zvani perunika
na jednom krevetu par ljubavnika
jedan poreznik jedna stolica tri slona
jedno svešteno lice jedan čir

jedna osica
jedan odvaljen bubreg
jedna ergela
jedan nezahvalni sin dva oca redovnika tri skakavca
jedna kaca
jedan čika Ćira pet lakih žena
tri Mater doloroze četiri šonje
dve koze gospodina Segena
jedan rakun
jedna štikla Luj XV
jedna fotelja Luj XVI
jedan orman Anri II dva ormana Anri III
tri ormana Anri IV
jedna rasparena fioka
jedno klupko kanapa dve zihernadle jedan gospodin u godinama
jedna Nike Samotračka jedan knjigovođa
dvojica pomoćnih knjigovođa jedan svetski čovek dva prevejanca tri vegetarijanca
jedan ljudožder dva hirurga
jedna kolonijalna ekspedicija jedan ceo konj
pola zdravlja jedna muva cece
jedan jastog na američki jedan vrt na francuski
dve jabuke na engleski način
jedan lornjon jedan lakej jedno sirače jedna vruća jedna čelična pluća
jedan dan slave
jedna nedelja solidarnosti
jedan mesec molitve
jedna strašna godina
minut ćutanja
trenutak nepažnje
pet-šest bubamara
jedan dečak koji ulazi u školu plačući
jedan dečak koji izlazi iz škole smejući se
jedan kremen za upaljač sedamdeset ćurana
jedan istražni sudija na klupi ispod platana
dva mrava tri livade gusta zelena trava
jedna krava
jedan bik
dve lepe ljubavi troje orgulje jedan gulaš Marengo
sunce nad Austerlicom
jedan špricer sa sodom
jedan Palčić jedno veliko hodočašće jedno kameno raspeće
jedne lestvice od konopca
četiri popca
dve latinske sestre tri dimenzije dvanaest apostola hiljadu i jedna noć trideset dva položaja šest kontinenata pet strana sveta deset godina predane službe sedam smrtnih grehova dva prsta na ruci deset kapi pre svakog obroka trideset dana zatvora od toga petnaest u samici pet minuta odmora
i…
više bubamara.

Žak Prever

Prevod:Radivoje Konstantinović
Iz knjige: Žak Prever – IZABRANE PESME, Izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1976.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – ČARI PREVERA

ČARI PREVERA

Hteo bih da polupam jedan mit u paramparčad. Čari Londona, čari Pariza, čari velegrada… Postoji jedan pesnik u Parizu, u slepoj ulici iza „Mulen Ruža“, tamo gde su nekada bile garderobe Mistinget, Trenea ili Žozefine Beker, u rupama gde je imao tremu jedan Montan ili Al Džonson… Pasaž Veron. Broj 6. Žak Prever. Pesnik Barbare i Bretonca koji se vraća kući. Pesnik portreta jedne ptice. Poeta i izmišljator ulica koje nikad sebi nisu dale pravu i stvarnu krunu.

Bio sam kod Prevera. On se boji novinara. „Novinari“ – kaže – „uvek izvrnu pravu stvar. Govorićemo kao pesnici.“

Zatim smo pili viski i sok. Prever više ne pije. Sada mu je šezdeset devet godina. Od trinaeste do šezdeset pete pio je najgora pića ovog sveta i pisao najlepše stihove mnogih naših mladosti.

Sedim u njegovoj radnoj sobi gde on pravi nove kolaže. Tu je zid prepun knjiga iz celog sveta. Juče popodne, neka mala japanska manekenka donela mu je „Čari Pariza“ na japanskom, iz Tokija. Prever ne zna sem francuskog nijedan jezik. Čudilo me je to zbog njegovog boravka u Londonu, odakle je doneo divnu knjigu. Ali on šeretski namiguje: — Govorim jezikom srca svih ljudi na zemlji…

I ja mu verujem, jer njegove pesme su samo to: srce. Zamolio me je da mu pomognem da odvoji češke od poljskih, mađarske od jugoslovenskih knjiga. Bio sam više od dva sata bibliotekar Žaka Prevera i prvi put u životu sam ga sasvim razumeo. Valja videti čoveka. Zatim se vidi i pesnik.

Uopšte nismo razgovarali o velikim problemima ovog sveta. Prever je jednostavan i čudno uznemiren mladić u starosti. Liči mi na Milana Konjovića. Stalno šeta. Večno je u nekom grču. „Poezija“ – kaže mi, „to je nešto izmišljeno. Pesnik je svako. Iziđite na ulicu. Svakog trenutka tamo neko nosi po jednu pesmu u sebi. Život je kratak da sve to zapišemo…“

U ustima večita cigareta. Jedna od onih crnih, kao naša „Drava“. Nijednu posvetu prijateljima nije dao bez crteža na knjizi. Potpisao se mojoj deci na jednoj knjizi kao „Pre. Ver“. To znači: zeleno polje, ili zelena trava. Crtao je neke đavole na knjizi posvećenoj mojoj supruzi. Meni je napisao kratko i jasno: „Pesniku srpskom, pesnik francuski“.

I mi smo se razumeli, iako mi se čini da smo bili jasni jedan drugom još onog dana 1966. kad sam u kući pokojnog Borisa Vijana, novog pariskog Prevera, izašao na terasu i video jednog čiku kako ide da baci đubre u kante u dnu. Pitali su me tada:

— Znate li ko je to?

Ni na kraj pameti mi nije padalo da pred sobom imam Prevera. A bio je to on. Bez mita i oreola. Bio je to pravi poeta, onakav kakav je, iako se nismo rastali sa širokim ruskim poljupcima kao ovog puta.

Ima neko čudo u čoveku koje se zove ili bog ili Pariz.

Od Napoleona do Prevera taj grad je za mene uvek bio nešto kao religija prizemnih običnih ljudi.

— Kažite mi, Prever, nešto za novine…

On odmahnu glavom. Suviše je umoran. Tu je i njegov izdavač, gospodin Baladar, sa suprugom koja je Ruskinja i koja plače kad joj recitujem Jesenjina i Majakovskog. Tu je i tiha, krhka madam Prever, koja u tom divnom čudu od sveta jedina poseduje savršeni mir. Mir što je od pesnika načinio onu lepotu nazvanu „Bašta“:

„… taj kratki sekund večnosti
u kome si me ti poljubila,
u kome sam te ja poljubio
jednog zimskog praskozorja
u parku Monsuri u Parizu,
u Parizu na zemlji,
na zemlji koja je zvezda…“

I eto, ja se čitavog dana krećem u krugu dragih i poznatih stvari. Tu su svetovi starog, sada već skoro pokojnog Pariza. Jer koga još mogu da nabrojim od njegovih prijatelja? Umrli su jedan Karne za čije je filmove pisao dijaloge („Deca raja“, „Obala u magli“, „Sena utiče u Pariz“…), iza njega Elijar, Klodel, Sipervjel, Breton, Blez Sandrar ili onaj ludi Kokto… Živi su još Mišo, Aragon, Šar ili Pers…

Mrtav je Boris Vijan. Ali je živ. Živ je i Prever, i svi oni, od Monparnasa do poslednjih večeri „Mulen de la Galeta“, do jednog vremena, Sartrovskog, ili doba nekog Žaka koji večeras luta susednim Pigalom i jede pogačicu punjenu mesom za pola franka.

— Hoće li biti još Prevera? On se osmehuje:

— Ne verujem. Biće samo drukčijih Pariza, ali moj se nikad neće ponoviti.

Uveren u to, ja silazim stepenicama negdašnjih garderoba i magacina „Mulen Ruža“ i guram se među svetom, radoznalim i golišavim, pigalskim, petparačkim, fluorescentnim, nad kojim kao kruna jednog vremena, mog i nekih novih doba što pristižu, stanuje jedan dobri stari čika u svojoj poslednjoj staračkoj mladosti, pesnik starog vina i starih uspomena, dobri i jedini Žak Prever.

12. oktobar 1969.

Miroslav Mika Antić

Video: Miroslav Mika Antić – ČARI PREVERA , govori Jelena Vukušić – Dulović ♥

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Žak Prever – VRT (Bašta)

VRT

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratak sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskog praskozorja
U parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda.

Žak Prever

Jacques Prévert – Le Jardin

Des milliers et des milliers d’années
Ne sauraient suffire
Pour dire
La petite seconde d’éternité
Où tu m’as embrassé
Où je t’ai embrassée
Un matin dans la lumière de l’hiver
Au parc Montsouris à Paris
À Paris
Sur la terre
La terre qui est un astre.

Video: Pesmu Žaka Prevera VRT govori Petar Banićević.

Miroslav Mika Antić – ZANIMLJIVOSTI

Anegdote, biseri i zanimljivosti iz života Miroslava Mike Antića, Mikin Recept za život, Miki Antiću u spomen…, Mika i Desanka Maksimović, Mira Stupica, Toma Zdravković, Mira Banjac…Rekli su… o Miroslavu Miki Antiću…

„AUTOPORTRET“ Miroslava Mike Antića koji nije on naslikao

Miroslav Mika Antić – Kako pišem pesme

Miroslav Mika Antić i Tito

Miroslav Mika Antić i Mira Stupica – Zaljubljeni pesnik

Miroslav Mika Antić i njegova VRATA KOJA MISLE

Miroslav Mika Antić – RECEPT ZA ŽIVOT

Miroslav Mika Antić – Hteo ja još, pa stao

Miroslavu Miki Antiću u spomen…

Miroslav Mika Antić i Dušan Duško Radović

Mira Banjac o Miroslavu Miki Antiću

Mika i Desanka Maksimović

Mika i Žak Prever

Miroslav Mika Antić i Mersad Berber

Mika i Toma Zdravković

Miroslav Mika Antić o svom druženju sa decom

Dušan Duško Radović o Miroslavu Miki Antiću

Draško Ređep o Miroslavu Miki Antiću

Rekli su… o Miki Antiću

Miroslav Mika Antić – Imena moje dece

Miroslav Mika Antić RODOSLOV

Miroslav Mika Antić o Mokrinu

Miroslav Mika Antić – MOJI GRADOVI

 

Fotografija: Kolaž, Bistrooki, privatna arhiva, naslovna strana knjige ŠAKA SOLI Mire Stupice i ljubavna izjava Miroslava Mike Antića Miri Stupici.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Žak Prever – JUTARNJI DORUČAK

JUTARNJI DORUČAK

Sipao je kafu
U šolju
Sipao je mleko
U šolju sa kafom
Stavio je šećer
U belu kafu
Kašičicom je
Promešao
Popio belu kafu
I spustio šolju
Bez ijedne reči
Zapalio je
Cigaretu
Pravio kolute
Od dima
Otresao pepeo
U pepeljaru
Bez ijedne reči
Ustao je
I ne pogledavši me
Stavio je
Šešir na glavu
I uzeo kišni ogrtač
Jer je padala kiša
A onda je otišao
Po kiši
Bez ijedne reči
I ne pogledavši me
Tada ja spustih
Glavu u ruke
I zaplakah

Žak Prever

prevod: Nikola Trajković

Video: Pesmu Žaka Prevera JUTARNJI DORUČAK govori Neda Spasojević.

Žak Prever


Žak Prever / Jacques Prévert (1900 — 1977) je bio francuski pesnik i pisac scenarija. Prever je jedan od najčitanijih francuskih i svetskih pesnika XX veka.

Žak Prever, pesnik svakodnevice – Radivoje Konstantinović

Miroslav Mika Antić – ČARI PREVERA

PESME:

Barbara

Ta ljubav

Paris at night (Pariz noću)

Za tebe ljubavi

INVENTAR

Poruka

Jutarnji doručak

Narandža

Lepoto

VRT (Bašta)

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Žak Prever – PORUKA

PORUKA

Vrata koja je neko otvorio
Vrata koja je neko zatvorio
Stolica na koju je neko seo
Mačka što je neko pomilovao
Plod koji je neko grizao jeo
Pismo koje je neko pročitao
Vrata koja je neko otvorio
Put po kome još u vek neko juri
Šuma kroz koju neko sad opet žuri
Reka u koju neko ponire
Bolnica u kojoj neko umire.

Žak Prever

Prevod: Radivoje Konstantinović
Iz knjige: Žak Prever – Izabrane pesme, Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1976.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Žak Prever – NARANDŽA


NARANDŽA

Patentni zatvarač skliznu niz obline
usred meke tmine
zaljubljenog tela tvog srećna oluja
odjednom prohuja
I na glatki parket tvoja je nečujno
kliznula haljina
kô na sag kad padne kora naradžina
Pod našim nogama
sedefna joj dugmad kô semenke pršte
Narandžo
lepo voće
dojke tvoje vršak
novu je liniju sreće nacrtao
na koži mog dlana
Narandžo
lepo voće

Sunce noći.

Žak Prever

Prevod: Radivoje Konstantinović
Iz knjige: Žak Prever – Izabrane pesme, Izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1976.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)